Љепојевић: Интернет је већ моћно оружје – у свијету могло да буде најмање пет засебних интернет система

• Сада је интернет под потпуном контролом Запада, тачније Америке, и у одбрани од тог новог моћног оружја већ се увелико у незападном свијету истражује стварање нових, засебних интернет система. И не само у том делу свијета него и на самом Западу, прије свега у Великој Британији и Француској
• Америка већ има један засебан сателистки интернет систем Старлинк, ових дана је лансирано још 12 малих сателита, за који се вјерује да је непробојан. Али, током рата у Ирану у којем су Америка и Израел користили Старлинк кинески стручњаци су успјели да га блокирају и то је први пут да се тај систем показао као рањив. Кинески инжењери су га „провалили“
• АИ је у цјелини корисна, али ту има и много манипулација и лажи. Према истраживању руских и кинеских стручњака, до 47 одсто онога што понуди вјештачка интелигенција није тачно, лаж је. Уз то, одговори АИ зависе од земље из које се поставља питање, сви су различити. Простор манипулације је ипак веома широк. У Америци је забрањено љекарима да питају АИ
•  Људи који воде те АИ приватне компаније које су у ствари државни пројекти сада су у врху америчке администрације и имају одлучујући утицај у Вашингтону. Вријеме технофеудализма
• Интернет је већ кључно оружје у перманентном рату. Свако ко има другачије ставове на мети је тог рата. Тако су безбједносне службе Шпаније недавно откриле да је преко Марока, гдје су јаки центри Америке и Израела, из телефона и компјутера шпанског премијера Педра Санчеза украдено, извучено 100.000 емаилова, 1.200 фотографија, 5 милиона СМС порука и 40 сати разговора. Зашто? Шпанија не подржава ратове на Блиском истоку

Пише: Синиша ЉЕПОЈЕВИЋ

СВАКО вријеме, како нас учи историја, има и своје ратове а сваки рат доноси и своје оружје. Најновији ратови, у Украјини и на Блиском истоку, су тако разоткрили да је интернет постао моћно оружје овога времена.

Ко контролише интернет тај има кључну ратну предност. Сам интернет, наравно, не може да добије рат али је постао изузетно моћно оружје које одређује ратну динамику.

У овом времену интернет је под потпуном контролом Запада, тачније Америке, и у одбрани од тог новог моћног оружја већ се увелико у незападном свијету истражује стварање нових, засебних интернет система. И не само у том делу свијета него и на самом Западу, прије свега у Великој Британији и Француској. Стручњаци процјењују да би у скорој будућности у свијету могло да буде најмање пет засебних интернет система.

На недавном годишњем самиту земаља Шангајске организације за сарадњу (ШОС), највеће евроазијске интеграције, у Бишкеку, главном граду Киргистана, једна од главних тема је била заштита интернет комуникација и изградња засебних система. Ту предњаче Кина и Русија али ни друге азијске земље много не заостају. Није извјесно када ће ти системи прорадити али то је сасвим сигурно будућност.

То ће, ипак, узети доста времена јер је ријеч о комплетној, засебној инфраструктури. И то је битан дио такозваног мултиполарног свјетског поретка па би и кроз ту призму требало видјети недавну изјаву руског шефа дипломатије Сергеја Лаврова да ће до потпуне изградње, институционализације, мултиполарног уређења проћи још доста времена. Мултипорани свијет је већ у обрисима, и чак је јасан, али до његове институционализације неопходни су и засебна, мултиполарна, комуникација и интернет.

За сада се највише ради на заштити од постојећег, западног интернет система у чему је највише искорачила Кина. Америка већ има један засебан сателистки интернет систем Старлинк, ових дана је лансирано још 12 малих сателита, за који се вјерује да је непробојан. Али, током рата у Ирану у којем су Америка и Израел користили Старлинк кинески стручњаци су успјели да га блокирају и то је први пут да се тај систем показао као рањив.

Кинески инжењери су га „провалили“. А Старлинк је био кључна база навођења америчко-израелских ракетних напада као и ликвидације старог руководства Ирана. Те операције против Ирана, прије свега ликвидације личности, су показале колико су у ратној функцији мобилни телефони који су повезани са интернетом.

У рату у Украјини је сателитски интернет, прије свега Старлинк, постао неизбјежни ратни инструмент. Без Старлинка украјински дронови, којим је изграђен потпуно нови систем ратовања, не би могли да лоцирају циљеве у дубини Русије.

Ти „врући“ ратови ће се ипак једног дана и завршити али такозвани хибридни ратови чија је платформа интернет ће потрајати.

Америчка администрација очигледно користи до сада стечену предност у високој технологији електронске комуникације и њоме настоји да надомјести губитак моћи и утицаја у реалној економији и финансијским манипулацијама. Ратови на бојном пољу нису више фаворити јер нема довољно „живе силе“ нити модерног наоружања и Америка се опредијелила да ратује путем интернета и контроле глобалне комуникације. И у томе је до сада успјевала.

Да би се успоставила ефикаснија контрола у Америци су конструисане платформе за сакупљање података не само о владама, компанијама него и свим људима. Наравно, онима који се служе интернетом и „паметним“ интернет мобилним телефонима.

Али да би се довољно брзо сви ти подаци сакупили неопходни су огромни дигитални сабирни центри, познати као дата центри, који сакупљају све доступне податке на интернету и о онда, опет довољно брзо, стварају профиле личности и компанија којима се манипулише. И то се наравно продаје за новац. У ту продају су укључени и америчка дипломатија, министри и оружане снаге. То је државни интерес иако су све те компаније у крајњем приватном власништву.

Најпознатији и медијски најноторнији је програм Палантир који сакупља прије свега податке о личностима и поред Америке присутан је и у многим европским земљама и то највише у компјутерским центрима великих болница и мрежама здравствене заштите. То је не само приступ повјерљивим приватним подацима о људима него и уносан посао. На примјер, државни систем здравствене заштите Енглеске плаћа Палантиру 50 милиона фунти годишње.

У израелским нападима на Газу масовно је коришћен Палантир а такође и у украјинском рату и нападима на Ирана и Јужни Либан.

Ширењем тих система појавио се проблем са дата центрима. То су огромни капацитети који троше велике количине електричне енергије и утичу на животну средину јер им је потребна и вода за хлађење. Та загријана вода се избацује у ријеке и подиже температуру ријека што онда мијења животну средину. Па се дошло на идеју да се ти контаминирани објекти пребаце у друге, незападне земље а под изговором технолошке сарадње и „економског развоја“.

И све је то упаковано у два нова америчка „производа“ – друштвене мреже и такозвану вјештачку интелигенцију (АИ). Ти „производи“ не могу да функционишу без дата центара. Али то су ипак два кључна и најопаснија инструмента велике обмане.

Друштвене мреже су постале основа савремене комуникације од предсједника држава и влада до миграната. Најважније одлуке државници сада саопштавају путем друштвених мрежа, а готово да и нема државника који нема свој профил на тим мрежама, амерички предсједник Доналд Трамп има и своју, само његову, друштвену мрежу.

Али, друштвене мреже су постале и велике платформе лажи и манипулација. Разрађени су и такозвани алгоритми који цензуришу текстове а фаворизују оне садржаје које су у геополитичком интересу Америке и њених савезника. Занимљиво је да су фаворизују садржаји који подгријавају мржњу међу људима и државама што буди сумњу да је мржња поново постала један од геополитичких инструмената.

Путем друштвених мрежа, у ствари интернета, су утиче на јавно мњење многих земаља и тим путем усмјерава се и политичко расположење на такозваним демократским изборима. У Америци важи став да је важније шта народ мисли а не шта кажу закони.

Вјештачка интелигенција је постала и још јачи инструмент утицаја на понашање и одлуке људи. А то је интернет, нема ту никакве вјештачке интелигенције. То је у највећој мјери сакупљање (дата центри) онога што је већ објављено и што су други урадили па се то дијелом претвара у некажњену крађу туђег рада. За одређене теме АИ компаније и наручују стручне текстове.

Наравно, АИ је у цјелини корисна али, ту има и много манипулација и лажи. Према истраживању руских и кинеских стручњака, до 47 одсто онога што понуди вјештачка интелигенција није тачно, лаж је. Уз то, одговори АИ зависе од земље из које се поставља питање, сви су различити. Простор манипулације је ипак веома широк. Најгоре је што људи не траже само податке него и питају АИ шта да раде када имају проблем и онда добијају углавном опште одговоре али и оне који се и трагично заврше. У Америци је забрањено љекарима да питају АИ.

Људи који воде те АИ приватне компаније које су у ствари државни пројекти сада су у врху америчке администрације и имају одлучујући утицај у Вашингтону. Вријеме технофеудализма.

У овом времену најинтензивнија су истраживања на такозваним психометричким програмима на основу који се предвиђају реакције људи. Али, могу и да утичу не само на реакције и понашања људи него и животиња. Оно што је још горе је намјера да се утиче и на сазнајне (когнитивне) способности људи. Ти програми су у Америци под контролом и заштитом Пентагона и војно-индустријског али и финансијског комплекса.

Занимљиво је да се ти програми базирају на пројектима такозваних компјутерских вируса који су осмишљени још осамдесетих година 20. вијека.

Интернет је тако постао кључно оружје у перманентном рату. Свако ко има другачије ставове на мети је тог рата. Тако су безбједносне службе Шпаније недавно откриле да је преко Марока, гдје су јаки центри Америке и Израела, из телефона и компјутера шпанског премијера Педра Санчеза украдено, извучено 100.000 емаилова, 1.200 фотографија, 5 милиона СМС порука и 40 сати разговора. Зашто? Шпанија не подржава ратове на Блиском истоку.

Интернет технологија је довела и до новог облика губитка државног суверенитета. Пошто је интернет ушао у све сфере живота, од индустрије до финансијског система, то успоставља зависност од тих интернет компанија и тако државе у ствари губе суверенитет.

Али, невоља за Америку је што ни други не сједе скрштених руку. Ријеч је прије свега о Кини која је у многим елементима, на примјер АИ, испред америчких компанија.

Ово је тамна страна интернета који је као велики технолошки искорак учинио и много доброга, још увијек више онога што је добро, од повезивања људи и олакшања пословања.

Како се борити против тога?

Врло тешко, поготово мале земље. Али морало би се знати како све то функционише и путем домаћих медија разоткривати све те манипулације.