Перишић: Кина, Русија и Индија се усагласиле око темељних принципа светског устројства

• Самит БРИКС-а је решио: уместо новог глобалног система, дедоларизација ће се спроводити кроз повезивање већ постојећих домаћих дигиталних система (на пример индијски UPI, бразилски Pix, руски СБП, МИР, и СПФС као замена за SWIFT, кинески Alipay, WeChat Pay и CIPS као кинеска замена са SWIFT). Сви ови национални и корпоративни платни системи заједно имају преко 2,6 милијарди активних корисника, што чини рећину светске популације
• Фокус је и на Дигиталне валуте централних банака. Индија и Кина су подржале Путинову иницијативу да се у прекогранична плаћања интегришу дигиталне националне валуте, дигиталних рубаља, јуана, рупија. Овим се омогућава да Русија, Кина и Индија – и сви они којим им се придруже, задрже потпуни монетарни суверенитет, док истовремено стварају заједничку алтернативну финансијску архитектуру потпуно отпорну на Западне санкције
• Трка за превласт у области вештачке интелигенције је кључно бојно поље у сукобу између старог и новог света. САД и Запад заговарају строгу регулацију развоја вештачке интелигенције (на основу њихових закона) на глобалном нивоу како би задржали монопол. Русија, Кина Индија инсистирају супротно – на отворености, брзом технолошком развоју и суверенитету над сопственим системима вештачке интелигенције
• Панични одговор САД на кораке БРИКС-мултиполарности, али и војни пораз САД не само на Блиском истоку, него и на истоку Европе, показао је Трамп за говорницом УН. Професор Џон Миршајмер је тај његов наступ оценио овако: „Оно што је Трамп рекао било је одвратно и потпуно у супротности са свим верским, моралним, етичким и правним стандардима које имамо у овом свету – као и државни слом америчког Устава“

Пише: Срђан ПЕРИШИЋ

НEДАВНИ самит БРИКС у Њу Делхију (Индија), окупио је три кључна лидера те организације: Владимира Путина, Си Ђинпинга и Нарендру Модија, али самит је означио и много више од тога.

Наиме, процес стварања новог светског поретка више није теорија, већ реалност коју предводе водеће независне силе БРИКС-а.

Кина, Русија и Индија усагласиле су се око темељних принципа будућег светског устројства – мултиполарности. Кључ овог договора је потпуно одбацивање америчког хегемонизма и западног монопола у међународном одлучивању. Свака од ових држава функционише као засебна цивилизација која има право на сопствене вредности, политички систем, сигурносне зоне и економски систем, без уплитања споља.

Прва стратегија мултиполарности БРИКС-а је дедоларизација.

На Самиту БРИКС-а процес дедоларизације је одређен потпуним заокретом са реторике о заједничкој валути на практичну интеграцију независних платних система. Стварање јединствене валуте БРИКС-а тренутно није у плану, већ су дедоларизацију дефинисали на три начина.

1) Максимално смањење употребе долара: уместо покушаја да се креира једна валута која би преко ноћи заменила амерички долар (што је оцењено као прекомпликовано и ризично), стратегија је постављена тако да се трансакције између чланица извршавају директно, без конверзије кроз америчку валуту.

2) Повезивање националних платних система: уместо новог глобалног система, дедоларизација ће се спроводити кроз повезивање већ постојећих домаћих дигиталних система (на пример индијски UPI, бразилски Pix, руски СБП, МИР, и СПФС као замена за SWIFT, кинески Alipay, WeChat Pay и CIPS као кинеска замена са SWIFT). Сви ови национални и корпоративни платни системи заједно имају преко 2,6 милијарди активних корисника, што чини трећину светске популације.

Ова огромна база корисника представља технички темељ на којем БРИКС гради своју независну финансијску мрежу. Ови системи обрађују трилионе долара унутар својих граница. Њиховим прекограничним увезивањем трговина се аутоматски пребацује на локалне валуте.

3) Дигиталне валуте централних банака: Индија и Кина су посебно подржале Путинову иницијативу да се у прекогранична плаћања интегришу дигиталне националне валуте, дигиталних рубаља, јуана, рупија. Овим се омогућава да Русија, Кина и Индија – и сви они којим им се придруже, задрже потпуни монетарни суверенитет, док истовремено стварају заједничку алтернативну финансијску архитектуру потпуно отпорну на Западне санкције.

Друга стратегија мултиполарности БРИКС-а је геополитичка борба за вештачку интелигенцију.

Трка за превласт у области вештачке интелигенције представља кључно бојно поље у сукобу између старог (униполарног) и новог (мултиполарног) света. Наиме, позиција сукобљених страна је следећа: САД и Запад заговарају строгу регулацију развоја вештачке интелигенције (на основу њихових закона) на глобалном нивоу како би задржали монопол, страхујући да би неконтролисана технологија могла урушити њихову безбедносну и економску доминацију.

Русија, Кина, Индија инсистирају супротно – на отворености, брзом технолошком развоју и суверенитету над сопственим системима вештачке интелигенције, одбијајући да се повинују западним правилима игре.

Трећа стратегија мултиполарности БРИКС-а је билатерално приближавање Индије и Кине.

Самит је послужио као платформа за важан састанак између Нарендре Модија и Си Ђинпинга. Две силе су показале спремност да потисну своје ривалство у други план ради заједничког предвођења Глобалног Југа, који тренутно представља главни мотор светског економског раста – и, што је најважније – жели да се одвоји од неоколонијализма Запада.

Када овим стратегијама БРИКС-а додамо војни стратешки троугао Русија–Иран–Кина, са Северном Корејом, ситуација у свету постаје драматична за САД.

Ова три кључна евроазијска играча увелико функционишу по принципу „сви за једног, један за све” у борби против западне хегемоније. Геополитички контекст овог троугла обухвата војну координацију Москве, Пекинга и Техерана – што се видело на Блиском истоку када је Иран практично поразио САД и Израел, а то се не би десило да није имао војну координацију са Русијом и Кином.

Према речима америчког министра морнарице, Иран је уз помоћ Русије уништито штаб америчке 5. флоте у Бахреину – што никоме до сада није успело од када постоје САД.

Панични одговор САД на ове практичне кораке БРИКС-мултиполарности, али и војни пораз САД не само на Блиском истоку, него и на истоку Европе, показао је Трамп пред говорницом УН.

Он је буквално урлао за том говорницом, што ни један до сада амерички председник није урадио, тврдећи као лудак да ће уништити Иран.

О излагању Трампа, најбоље је да цитирамо професора Џона Миршајмера: „Оно што је Трамп рекао било је одвратно и потпуно у супротности са свим верским, моралним, етичким и правним стандардима које имамо у овом свету – као и државни слом америчког Устава“.