- Исмет ХАНЏИЋ војној безбједности АБиХ по доласку у Тузлу рекао: „Ја сам 12. јула ујутро са осталим припадницима Армије и војно способним становништвом у колони од око 15.000 људи, међу којима је било доста жена и дјеце, која је била дугачка око 11 километара кренуо према подручју Тузле. У вечерњим часовима, негдје око 21 сат, у некој шуми изнад Коњевић поља четници су нам поставили засједу. Пуцњава је трајала око један сат, јер су у међувремену припадници наше армије отворили ватру на четнике. Тада је дошло до разбијања колоне, а ја сам у току даљег проласка према Тузли видио по мојој процјени преко 2.000 лешева”
СТРОГО повјерљиви документи Службе војне безбједности Армије РБиХ под ознаком „војна тајна” из 1995. године потврђују да су потпуно оправдане одлуке Народне скупштине и Владе Републике Српске да пониште извјештај Комисије за испитивање догађаја у и око Сребренице од 10. до 19. јула 1995. године који је 2004. године усвојила тадашња Влада РС.
Поменути документи, у чијем посједу је „Глас Српске”, бацају ново свјетло на трагичне догађаје који су се догодили у јулу 1995. године и сигурно ће послужити новој Комисији за испитивање страдања догађаја у и око Сребренице од 1992. до 1995. године као један од доказа да је у поништеном извјештају искривљена истина о дешавањима у Сребреници.
Као најдиректнија потврда за то служи изјава бившег припадника 28. дивизије Армије РБиХ Исмета Ханџића коју је дао Служби војне безбједности Армије РБиХ у Тузли након пробоја из Сребренице. Ханџић у изјави наводи да је око 2.000 Бошњака погинуло у међусобним сукобима и борбама са припадницима Војске Републике Српске, као и у минским пољима приликом пробоја колоне према Тузли 12. јула 1995. године.
„Ја сам 12. јула ујутро са осталим припадницима Армије и војно способним становништвом у колони од око 15.000 људи, међу којима је било доста жена и дјеце, која је била дугачка око 11 километара кренуо према подручју Тузле. У вечерњим часовима, негдје око 21 сат, у некој шуми изнад Коњевић поља четници су нам поставили засједу. Пуцњава је трајала око један сат, јер су у међувремену припадници наше армије отворили ватру на четнике. Тада је дошло до разбијања колоне, а ја сам у току даљег проласка према Тузли видио по мојој процјени преко 2.000 лешева”, наводи се у изјави коју је Ханџић дао Служби безбједности Команде 2. корпуса Армије РБиХ у Тузли.
Бивши потпредсједник Комисије за испитивање догађаја у и око Сребренице од 10. до 19. јула 1995. године Ђорђе Стојаковић потврдио је за „Глас Српске” да је комисија у свом извјештају навела да је пријављено да је у јулу 1995. године нестало 7.806 Бошњака у Сребреници.
„Извјештај Комисије је касније потпуно погрешно интерпретиран, јер се стално понављало да је Комисија утврдила да је толико Бошњака стријељано и брутално побијено од стране ВРС. То није тачно, јер је у извјештају наведено да је пријављен нестанак толиког броја лица, али комисија није установила на који начин су они страдали”, каже Стојаковић.
Он додаје да је врло вјероватно да се међу 7.806 лица за која се годинама погрешно тврди да су жртве злочина, наводе и имена 2.000 лица која су по тврдњама бившег припадника Армије РБиХ страдала у борбама са ВРС приликом пробоја према Тузли.
„Не сјећам се да је комисија током свог рада имала документа о којима ви говорите, јер би онда сигурно и извјештај комисије био другачији, али то ће сада сигурно послужити новој комисији”, каже Стојаковић.
Смаил Чекић сакрио папире?
Према сазнањима „Гласа Српске”, постоје озбиљне индиције да је бивши потпредсједник Комисије за Сребреницу Смаил Чекић знао за документа и изјаве које данас објављује наш лист, а који потврђују да је оправдана одлука о поништавању извјештаја из 2004. године.
„Ти документи показују и доказују да је број жртава сребреничког злочина много мањи од оног којим се лицитира скоро деценију и по, али оно што је много важније је што то баца потпуно ново свјетло на комплетна догађања у и око Сребренице у том периоду. То никако није одговарало Чекићу, који је по сваку цијену желио да увећа број жртава и брани тврдње о почињеном геноциду. Постоје оправдане сумње да је знао за документа Службе војне безбједности Армије РБиХ, али није желио да их предочи Комисији зато што нису ишли у прилог бошњачкој „истини””- тврди наш извор одлично упућен у сва дешавања у вези са радом Комисије за Сребреницу.
„Глас” није успио да ступи у контакт са Чекићем.
(„Глас Српске)
Додај коментар