- „У Србији је део јавности прешао преко тога да је током посете Косову јасно начињен дисконтинуитет с Милошевићевом политиком. То се једноставно не уклапа у унапред постављену истину дела Србије по којој сам априори лош, априори за рат, априори део Милошевићеве великоспрске хегемонистичке политике“
- „У потрази за дежурним кривцем неки су и у Србији стигли до оног ко је главни узрок њихове паланачке беде… стигли су до Србије будућности, до јаке, успешне, модерне земље која држи до своје речи, која никоме не прети, која хоће мир, која воли и уме да ради, а не да ратује, која никога не мрзи, која жели да помогне… која жели сва права за све људе, било где на Балкану“
- „Србија је за регион увек крива, увек жели да ратује, увек да се шири на рачун других… да освоји Балкан. То што сам рекао јасно да желим да освајамо лаптоповима, знањем, књигом, оловком, и то не Балкан, већ будућност -мирно је занемарено“
ПРЕДСJЕДНИК Србије Александар каже да су Србија и Балкан на исти начин реаговали на његову посјету Косову – „гледањем преко плота“.
Вучић поручује да је за Србију најљековитије да се Срби и Албанци договоре и заувијек ријеше своје проблеме.
У ауторском тексту за јубиларно издање „Блица“, Вучић налази објашњење за такве реакције у „Филозофији паланке“ Радомира Константиновића, те наводи да је то „гледање преко плота“ увијек израз страха да се неко суочи са самим собом.
„Зато су коментари ништа више него ‘памфлетизам’, чија је основна одлика, опет по Константиновићу, да се обрачунава у име неке већ дате, непромењиве и вечне истине“, наводи Вучић.
Каже да су за дио Србије и за регион те „истине“ одавно постављене и да се не дозвољава никакво њихово ревидирање.
То, додаје, подразумијева, да је Србија за регион увијек крива, увијек жели да ратује, увијек да се шири на рачун других… да освоји Балкан.
„То што сам рекао јасно да желим да освајамо лаптоповима, знањем, књигом, оловком, и то не Балкан, већ будућност, мирно је занемарено“, констатује.
Једнако, примећује, како је у Србији дио јавности прешао преко тога да је током посјете Косову јасно начињен дисконтинуитет с Милошевићевом политиком.
То се, примјећује, једноставно не уклапа у унапријед постављену истину дијела Србије. а по којој је он априори лош, априори за рат, априори дио Милошевићеве великоспрске хегемонистичке политике.
Зато, закључује, коментатори тако јасно прескачу све дијелове који им не одговарају, који нарушавају њихову истину и који се не уклапају у „мит о злом Вучићу“.
„И ту је негде основни проблем. Моја политика је политика против митова и вечних истина, а са друге стране су они, и слева и сдесна, и квазинационалнисти и квазиграђанство, који живе на митовима и од њих. Матрица је иста, разрада је другачија, али је закључак опет исти“, пише Вучић у ауторском тексту за Блиц.
Констатује да је тако за једне издајник Србије, за друге издајник правде и демократије, те да је зато сасвим јасно да ни једнима ни другима не одговара кад за Србе са Косова врло јасно тражи права, а не територије, договор и компромис, а не рат.
„И када по хиљадити пут изговорим реч `мир` најеже се, ти из истих шињела, и крену да памфлетима, једни зато што би стварно волели рат, други зато што не могу да превале што баш ја тај рат никако не желим“.
Вучић, међутим, примјећује да иста митолошка поставка постоји и у региону, те да је Србија по том миту главни кривац и у двадесетом и двадесетпрвом вијеку.
Зато би, каже, они вољели да он понавља, попут Милошевића, да ни наоружане битке нису искључене.
„И волели би да сам његова политичка реинкарнација, са истом поставком, истим циљем и истим начином да га остварим“, пише Вучић.
Зато, додаје, и чују само оно што би волели, а не што је речено.
„Зато што им не одговара Србија која је нормална, Србија компромиса, Србија која своје место у свету хоће да нађе радом и знањем, а не оружјем“.
Зато би им, каже, чист севап био да преговори пропадну, да отпочнемо рат с Албанцима, да истребимо једни друге и докажемо мит.
А све то је, примјећује, да не би морали да се баве собом и сопственим промашајима и да би увек имали дежурног кривца.
„И у потрази за њим, митолошкој, и они, баш као и неки у Србији, стигли су до оног ко је главни узрок њихове паланачке беде… стигли су до Србије будућности, до јаке, успешне, модерне земље која држи до своје речи, која никоме не прети, која хоће мир, која воли и уме да ради, а не да ратује, која никога не мрзи, која жели да помогне… која жели сва права за све људе, било где на Балкану“.
До такве Србије су стигли, додаје, зато што она руши мит, зато што је превише тога митолошки усађеног успјела да промијени.
„И сада замислите размере њихове панике кад знају да су такве промене, супротне учмалости и устајалости паланке, незаустављиве и да нема тог плота преко кога неће да пређу… То их плаши највише, и оне с ове и оне с оне стране наших балканских плотова“.
„После извесног времена, можда и сви ови у својим паланачким поставкама схвате да су изгубили будућност због сопственог и патолошког односа према прошлости, као и мржње која им је остала једини хранитељ“.
(Танјуг)
Додај коментар