- Матија БЕЋКОВИЋ: На другима ћете срести славне писце, веће издаваче, моћније пословне људе, али нема ниједног на којем ћете видети више читалачког народа. Сајам без читалаца је црква без верника. Чини се да код нас нема читаоца који не учествује у овој светковини. Као што знају када им је крсна слава, знају и када је Сајам књига… Књига опстаје упркос новим технологијама, била је на почетку и биће и на крају
- Организатори велике смотре на Београдском сајму су навели да број посјетилаца (очекује се око 150.000) и страних излагача сваке године расте, што показује да Србија „негује културу књиге“ и да је Сајам постао један од најважнијих културних догађаја у Југоисточној Европи
КАПИЈЕ Међународног београдског сајма књига, по 63. пут, свечано је прогласио отвореним академик Матија Бећковић, док се у име земље почасног госта Краљевине Мароко, прве арапске земље којој је поверена ова улога, обратио Абдулах Бусуф, историчар и писац.
Сајам ће, као најрепрезентативнија и најпосећенија књижевна манифестација у овом делу Европе, трајати до 28. октобра, а на површини од 30.000 метара квадратних читаоцима ће се представити укупно хиљаду излагача из Србије и иностранства.
У духу овогодишњег слогана „Радост читања” обратио се и академик Матија Бећковић, поредећи ову манифестацију с празником:
– Сајам књига у Београду је највољенији сајам књига на свету. Свенародни празник и ново црвено слово у календару српске културе. То што је међународни само потврђује истину да култура није култура ако је усамљена и без додира с другим културама. Разуме се да има старијих, чувенијих и богатијих сајмова књига, али нема ниједног на којем бисте, ма откуд дошли, били тако добродошли. На другима ћете срести славне писце, веће издаваче, моћније пословне људе, али нема ниједног на којем ћете видети више читалачког народа. Сајам без читалаца је црква без верника. Чини се да код нас нема читаоца који не учествује у овој светковини. Као што знају када им је крсна слава, знају и када је Сајам књига – приметио је Бећковић.
У свом виђењу овог празника књиге, Бећковић је видео људе који са свих страна масовно пристижу у главни град, на своју омиљену манифестацију и, посебно, једног дечака, кога већ жуљају ципеле, „јер га мати без ципела не би ни пустила да дође у Београд, а камоли на Сајам књига”.
Он је препричао свој сусрет с читаоцем који се распитивао за судбину неких књижевних јунака, као да је реч о стварним личностима, што за поједине људе представља знак једнакости између литературе и живота.
Како је академик Бећковић запазио, књига опстаје упркос новим технологијама, била је на почетку и биће и на крају.
– Зна се да само Срби имају крсну славу, али Сајам књига је слава и оних који славе и оних који не славе, али славе светост књиге. На слави је најуваженији почасни гост. Ове године ту част и радост указала нам је Краљевина Мароко. Не верујем да се још негде овако огроман простор „греје на читаоце”. Под бетонском куполом топло је од братства људи и од њиховог броја, од прокључале добре воље, љубави према књизи и вере у смисао живота. Под хладним сводом врело је од неразјашњене енергије коју исијавају слова и језици, књиге и читаоци. На концертима опомињу да се искључе мобилни телефони. На Сајму књига се не искључују. Сваки звук и свака вибрација су добродошли.
– Срби воле да су негде заједно и да их је још више, још ако је то због књиге, то је велики празник. Велико је достигнуће да у време свакодневних претњи и забрана није забрањено читање, нема више ни обавезне лектире за одрасле, ни прописа о томе шта се мора мислити о неком лику и делу – закључио је духовито Бећковић, додајући да је Сајам књига својина читалачког народа, коју му нико не би смео узети, једно од ретких преосталих места без покондирености и лажног елитизма.
У сусрет изненађењима која за посетиоце припрема делегација штанда Краљевине Марока, који се распростире на стотину метара квадратних, говорио је Абдулах Бусуф, указујући, пре свега, на јачање односа наша два народа, које ће уследити после ове посете Србији.
– Реч добродошлице, коју традиционално дају организатори сајма једном писцу, садржи у себи укорењену традицију једног отвореног друштва према другоме. Те две карактеристике, отвореност и прихватање другог, несумњиво су две особине које српско и мароканско друштво деле током историје. Можда је њихов положај, на раскрсници централне и југоисточне Европе – за Србију, и између Африке и Европе – за Мароко, допринео тим цивилизацијским вредностима. Отвореност се изражава у различитим облицима, између осталог добродошлицом и гостопримством. Ово историјско наслеђе игра улогу у приближавању народа. Нема сумње да Мароко и Србија деле, између осталог, и различитост унутар својих друштава, која је резултат дугог историјског бивствовања, у којем је човек успео да се саживи са својим сународницима и својом домовином. То им је омогућило да заједно граде једну цивилизовану заједницу базирану на вредностима заједничког живота. Нема сумње да ће овај Сајам књига бити прилика да се упознамо с неким аспектима овог наслеђа – истакао је Абдулах Бусуф.
Већ првог дана, уобичајени сајамски метеж испунио је велике хале, које ће током осам дана, према неким проценама, обићи око 150.000 посетилаца.
Организатори те велике смотре на Београдском сајму су навели да број посетилаца и страних излагача сваке године расте, што показује да Србија „негује културу књиге“ и да је Сајам постао један од најважнијих културних догађаја у Југоисточној Европи.
Министар културе и информисања Србије Владан Вукосављевић је рекао да „књига сама по себи представља дијалог с другима“ и да верује да су се стекли услови да мароканска књижевност добије нову публику, у Србији.
„Чињеница да је Мароко изабран за почасног госта овогодишњег Сајма књига говори о посебној жељи да се… писци и издавачи међусобно упознају“ што је и време за јачање сарадње у преводјењу литературе.
Министар је подсетио да је маја ове године потписан трогодишњи програм сарадње Србије и Марока о сарадњи.
Министар за културу и комуникације Марока Мохамед Ларај је навео да је почасно гостовање његове земље на Сајму „двострука прилика која ће с једне стране промовисати дијалог две притељске земље и културну размену… а с друге стране ће омогућити посетиоцима Сајма да ближе упознају богатство и разноврсност књижевности Марока“.
На овогодишњем Сајму је 1.000 излагача из Србије и иностанства, а од 24. октобра биће одржани и 49. Сајам образовања и наставних средстава и Сајам информисања, комуникација и маркетинга „Медиа маркет“.
Школски дан на 63. Међународном београдском сајму књига биће у четвртак, 25. октобра 2018. године, појединачне улазнице коштаће 250, а групне 150 динара.
Цена појединачних улазница је 250 динара, а улазница за групне посете је 150 динара.
„Школски дан“ је 25. октобра, а „породични дани“ су 22. и 23. октобар.
http://fakti.org/citaliste/otvoren-beogradski-sajam-knjiga-najvoljeniji-sajam-na-svetu
Додај коментар