- Ако Њемачка и друге европске земље, остану при ставу да се неће придружити санкцијама које је Трамп увео Ирану, корпорације би ултимативно могле тражити да се на Балкану испровоцирају сукоби, рецимо на сјеверу Косова или југу Србије, што би ситуацију, не само на Балкану, учинило веома сложеном. Сваки сукоб на Балкану би се и те како одразио на нејединствену Европу
- Опција би заиста могла да буде, као уступак за савезништво против Ирана, препуштање Ердогану Балкана као интересне сфере. А он, иначе, Балкан сматра приоритетом, само што су му тренутно због великих геополитичких амбиција, послови на Блиском истоку пречи. Он је своје претензије на Балкан већ показао кроз експанзију турске културе и дипломатије, турске инвестиције и трговачке уговоре
- Анкара је са Србијом склопила споразум о слободној трговини. Турска не може ући на Балкан, а тиме ни и на тржиште ЕУ, ако то Србија не дозволи или ако опструише. Чак и Турски ток води преко Србије
- Србија има најважнији стратешки положај на Балкану. У Турској то знају још од доба Османлија. Дунавска рута, Моравско-Вардарска трансверзала, Јужни тј. Турски ток, Коридор 10 – Срби имају довољно јаке адуте које могу материјализовати
Пише: Предраг ЋЕРАНИЋ
ВАШИНГТОН пост објавио је, позивајући се на „изворе блиске истрази“, да је америчка обавјештајна агенција дошла до закључка да је убиство Џемала Кашогија, колумнисте тог листа, наредио саудијски принц Мохамед бин Салман.
Бијела кућа одбила је да коментарише тврдње Вашингтон поста, а коментаре нису хтјели дати ни Стејт департмент ни ЦИА.
Мохамед бин Салман је престолонасљедник, а на ову позицију је именован 2015. године, након што је Саудијска Арабија прогласила Катар за финансијера тероризма. Насљедник престола по функцији је замјеник премијера, а премијер је у Саудијској Арабији, апсолутној монархији, шеф државе, односно краљ Салман.
Престолонасљедник Мохамед има 32 године, а раније је као министар одбране надгледао војне операције против Хута у сусједном Јемену, гдје је током сукоба страдало на хиљаде цивила. Многи у њему виде фигуру која би требало у наредним деценијама да води Краљевину, али се након све гласнијих оптужби за одговорност у случају Кашоги, спомиње и могућност абдицирања.
Ако је званични Вашингтон суздржан, званична Анкара нимало не штеди саудијски двор и већ је упутила захтјев да јој се изручи 18 саудијских држављана који се доводе у везу са убиством Кашогија, којем се од 2. октобра, када је ушао у конзулат Саудијске Арабије у Истамбулу, губио сваки траг.
Турска, која је у кризи око Катара показала да је катарском емиру спремна пружити и војну помоћ, јавно износи доказе о умијешаности Куће Сауда у свирепо убиство.
Осим што се Саудијсцима свети због преамбициозне политике на Блиском истоку која је угрозила и турске интересе, „игра престола“ у Ријаду, иницирана убиством Кашогија, има и дубљу димензију. Турска даје сигнале дугогодишњим савезницима на Западу да на саудијски престо треба да ступи неко други, како би операције против Ирана могле да почну.
За САД и Израел Иран је заједничка сметња.
Коридор до Либана и копнена веза са Хамасом, што је Иран операцијама у Сирији успио да обезбиједи, у Тел Авиву се доживљавају као велика пријетња, а великим корпорацијама, чије интересе штите САД, Иран представља сметњу у намјери да успоставе контролу над Персијским заливом и тјеснацом Хормуз.
У наднационалним компанијама, поред Ирана, препреку за реализацију својих планова – који се своде на овладавање ресурсима, првенствено нафтом – виде и у присуству Русије у региону. Стога их Асад страховито иритира и безусловно се тражи његов одлазак са власти, како би се Сирија могла фрагментирати сходно жељама нафтних компанија. Стога су планови дискредитације Асада у виду оптужби за геноцид и ратне злочине у поодмаклој фази.
Повећане амбиције Турске виде се и у све већем тактизирању у односима са Москвом. Турска није урадила договорено у вези Идлиба и контроле демилитаризоване зоне, али је Москва традиционално суздржана у ставовима. Захтјев Ердогана да Асад мора отићи у Москви је доживљен као дипломатски шамар, а образложење да „владар који је убио на хиљаде својих грађана не смије остати на власти“ оцијењено је као проамеричко.
Трампове санкције Ирану наговјештавају намјеру фрагментирања те земље, по свему судећи на седам регија при чему би се користила етничка карта, а говоре и да је план за Иран идентичан оном који се спроводи на Блиском истоку, и који је раније реализован на Балкану – створити више држава протектората.
Након што му је наговијештено да ће САД Турској увести санкције због куповине система С-400, Ердоган је предузео неколико корака у смислу удаљавања од Русије а које су САД и Израел дочекали са одобравањем.
Ипак, „султан“, како у Вашингтону називају Ердогана, који је након измјене устава добио велика овлашћења, не усуђује се на потпуно захлађење односа са Русима јер би губици у привреди били огромни, а моментално би се одразили на пад туризма и довели до слома пољопривреде. Посљедице евентуалног раскидања уговора о изградњи Турског тока и подизања двије атомске централе за турску економију биле би дугорочне.
На коју ће страну „окренути“ Ердоган, питање је које се тиче и балканских народа.
Рецимо, ако Њемачка и друге европске земље, остану при ставу да се неће придружити санкцијама које је Трамп увео Ирану, корпорације би ултимативно могле тражити да се на Балкану испровоцирају сукоби, рецимо на сјеверу Косова или југу Србије, што би ситуацију, не само на Балкану, учинило веома сложеном.
Сваки сукоб на Балкану би се и те како одразио на нејединствену Европу.
Друга опција могла би бити да се Ердогану, као уступак за савезништво против Ирана, препусти Балкан као интересна сфера. Ердоган, иначе, Балкан сматра приоритетом, али су му тренутно због великих геополитичких амбиција, послови на Блиском истоку пречи.
Претензије на Балкан Ердоган је већ показао кроз експанзију турске културе и дипломатије, кроз турске инвестиције и трговачке уговоре.
Предсједнику Србије поклања велику пажњу, а трилатерални сусрети (Србија-Турска-БиХ) које Ердоган упорно заговара, изостају због Изетбеговићевог страха од Запада. Тако, током посјете руског министра спољних послова Сергеја Лаврова, у Сарајеву није дошло до реализације планираног састанка министара спољних послова Турске, Русије, Србије и БиХ.
Турска са Кином жели редизајнирати своју верзију Новог пута свиле и ући у Европу преко Балкана. Ако то Турска буде радила заједно са Кином, замљама Балкана, првенствено Србији, пружила би се велика економска прилика. Уосталом, Турска и Кина основале су пет заједничких тинк-танкова, а сваке године имају редовне састанке на нивоу министара спољних послова и трговине. Садржаји састанака су заједничке стратегије у трговини, трансфер технологије, градња технолошких паркова, размјена стручњака и студената.
Турска је са Србијом склопила споразум о слободној трговини. Турска не може ући на Балкан, а тиме ни и на тржиште ЕУ, ако то Србија не дозволи или ако опструише. Чак и Турски ток води преко Србије.
Србија има најважнији стратешки положај на Балкану. У Турској то знају још од доба Османлија. Дунавска рута, Моравско-Вардарска трансверзала, Јужни тј. Турски ток, Коридор 10 – Срби имају довољно јаке адуте које могу материјализовати.
И кад је у питању Запад и кад је у питању Исток.
Додај коментар