- Предсједнику Украјине Петру Порошенку, којег критичари сумњиче да преко ратног стања жели да одложи изборе планитане за 31. март, цио сат нису дали да иступи у Врховној ради (парламенту)
- Руски бомбардери Су-24 у Балтичком мору ниско надлијетали двије белгијске фрегате
- Шеф украјинске војне шпијунаже Вадим СКИБИЦКИ: Русија је уз заједничку границу размјестила и 340 хеликоптера и 25 батаљонских тактичких група. Руски авиони око Украјине у досегу имају цијелу нашу територију, а многим од њих ће управљати посаде које су већ прошле рат у Сирији
СЕДАМ држава чланица Савјета безбједности УН гласало је против приједлога Москве за сазивање ванредног засједања СБ УН поводом повреде поморске границе Русије од стране три украјинска ратна брода.
На страну РФ стали су Кина, Казахстан и Боливија, а амбасадори четири земље су се уздржали од гласања.
Савјет безбједности ће – на иницијативу САД – размотрити писмо које је њихов марионетски режим у Кијеву упутио СБ УН.
Први замјеник руског амбасадора у СБ УН Дмитриј Пољански оцијенио је да је СБ УН одбијањем захтјева Москве „дискредитовао сопствено дјеловање једнако као што Украјинци својим провојкацијама дискредитују Генералну супштину УН“.
У наставку је рекао: „Наши западни партнери су – након што је Русија затражила ванредно засједање СБ УН – покушали да све представе тако као да је Украјина тражила то засједање. Ситно је то, господо, ситно“.
Бурно је било и изван Савјета безбједности УН.
Руски бомбардери Су-24 у ниском лету су неколико пута у Балтичком мору `прошишали` изнад белгијских фрегата „Годеција“ и „Лујза-Марија“
Једна руска подморница је нешто прије тога испливала непосредно поред „Годеције“ и демонстративно је `фотографисала`.
Вашингтон и НАТО затражили су од Москве да одмах ослободи сва три украјинска војна брода и њихова 24 морнара.
Најбурније је, како се и могло очекивати, у Кијеву.
Посланици неколико партија цио сат су блокирали говорницу Врховне владе (парламента) да би онемогућили шефа државе Петра Порошенка га говори о увођењу ратног стања.
А он се и без тога уплашио. Иако је украјински Савет националне безбједности и одбране, уз његово најактивније учешће, ноћас објавио да тражи 60 дана ратног стања, Порошенко је данас саопштио да ће тражи да буде на снази само 30 дана.
Притом је покушавао да објасни да увођење ратног стања од 28. новембра до 29. децембра ни на који начин не доводи у питање одржавање (31. марта) предсједничких и парламентарних избора.
Чак је објаснио да се одлучио за упола краће ратно стање да се оно не би делимично поклопило са предизборном кампањом.
Политички опоненти су Порошенка – упркос овоме – већ оптужили да он „у два потеза“ спрема помјерање избора за јесен 2019-те. А они оштрији: да ће ратно стање искористити за „лајт државни преврат“.
Украјински режим, наравно, користи све што може да подигне тензије.
Шеф украјинске војне шпијунаже Вадим Скибицки изјавио је да је Русија уз заједничку границу размјестила 500 борбених авиона и „до 340 хеликоптера“.
Додао је да Москва око Украјине већ држи 25 батаљонских тактичких група.
Да би све додатно драматизовао, Скибицки је указао да руски борбени авиони око Украјине у свом досегу имају цијелу њену територију, а да ће многим од њих управљати посаде које су већ прошле рат у Сирији.
Додај коментар