Волфганг Петрича
- Башић је Волфгангу Петричу изградио праву вилу, вилетину са базеном. По пројекту познатог архитекте Бориса Подреце. На темељима куће београдских универзитетских професора Тасића који су у својој кући – која је била без базена – задњи пут љетовали 1990. године
- „Разлика у цијени, у односу на договорену, настала је због Петричеве супруге. Њега скоро никад није било, али је зато она стално нешто на лицу мјеста додавала, мијењала материјале и, у правилу, узимала скупље ствари. Рецимо, наводи Башић, само цијена крова је с почетних 35.000 куна скочила на више од 100.000. Нудио сам му да плати пола онога што ми дугује, али је одбио“
ЗБОГ Волфганга Петрича ми је пропала фирма, осам људи је завршило на улици, а ја сам новчано упропаштен. Но, њему то не смета да и даље уоколо паметује, држи предавања и прави се као да се ништа није догодило – огорчено ће Иво Башић, грађевинар из Корчуле који је у Млинима код Дубровника угледноме клијенту практично од темеља саградио луксузно стамбено здање.
Петрич је, објашњава наш суговорник, купио стару кућу и добио дозволу да је реновира.
– Од прве куће остала су само два камена зида. Све остало смо срушили, па наново изградили. Али, то како је аустријскоме дипломату Петричу било омогућено мене, искрено, не занима. Ја само хоћу свој поштено зарађени новац – говори Башић.
Вила у Млинима коју је дао изградити, бивши шеф ОХР-а у БИХ. Новцима Херцеговачке банке?
Рачуни им се нису поклопили. Башић је збројио 1.200.000 куна, а Петрич, широј јавности најпознатији као високи представник Уједињених народа за Босну и Херцеговину, 268.000 куна мање.
И тих 268.000, а с каматама је то одавно прешло 300.000 куна, не жели платити. Не жели, ако ћемо право, ни чути за Башића и његову “Изолацију”.
– Спојио нас је заједнички пријатељ с Корчуле. То је један Аустријанац, који је био изнимно задовољан послом који смо направили на његовој кући, па нас је препоручио Петричу – објашњава Башић. Кућа је зготовљена давно, има томе више од десет година, и фирма је, божепрости, давно пропала…
– Разлика у цијени, у односу на договорену, настала је због Петричеве супруге. Њега скоро никад није било, али је зато она стално нешто на лицу мјеста додавала, мијењала материјале и, у правилу, узимала скупље ствари. Ево, рецимо, само цијена крова је с почетних 35.000 куна скочила на више од 100.000 – присјећа се корчулански подузетник.
А кућа је, што рећи, права вила. С базеном. И потписом. А потписао ју је славни архитект Борис Подреца који вјеројатно нема појма да се о њој и на дубровачком суду говори. А немају о томе појма ни Тасићи, брачни пар београдских свеучилишних професора, који је у Млинима, у својој кући, која тада није имала ни базен ни Подрецин потпис, задњи пут љетовао 1990. године.
– Нисам га одмах дао на суд. Прве двије године сам чекао да ми плати дугове, те му чак и одржавао кућу. Тада и захваљивао, али паре није давао – вели Башић.
Дубровачки суд није се од 2007. до данас претргао… Предмет је недавно дошао у руке већ трећему суцу, који тек треба заказати прву расправу.
– Укупно су биле три расправе, а у посљедње двије године нити једна. Чак сам недавно понудио да ћу повући тужбу ако плати барем пола износа, но није ни на то пристао. Нисам, вјерујте ми, намјеравао са својим проблемом излазити у јавност, али више стварно немам снаге. Прво ме је преварио Волфганг Петрич, а ово што ми ради дубровачки суд уистину не знам како назвати – закључује Иво Башић.
Додај коментар