- Репортажа из Сарајева објављена у априлу 2012. на двије странице под насловом „Рат у глави“ садржи фиктивне дијелове. Релоцијус је наводно 2012. посјетио састанак трауматизованих ратних ветерана који су се у Сарајеву нашли 20 година послије рата. Тврдио је да је састанак је организовао Центар за ненасилну акцију, али Ивана Франовић, мировна активисткиња те невладине организације, каже да не зна за такву конференцију
- У истом тексту цитирао „хрватског ветерана Душана Новаковића“, који је рекао да су војници на Косову играли фудбал разбијеним лобањама. „Тагеснацајгер“ тим поводом сада наглашава: „Не зна се одакле Новаковић то зна. На Косову су се српски војници борили против албанских побуњеника, а Хрвати нису учествовали у сукобу на Косову. Није јасно да ли ти протагонисти уопште постоје“
СЛУЧАЈ новинара који је преварио најугледније медије њемачког говорног подручја тема је тих истих медија. Тако је Клас Релоцијус лагао пишући и о сусрету ратних ветерана у Сарајеву, као и о крвној освети у Албанији.
Земљотрес који изазвало раскринкавање новинара Класа Релоцијуса још увијек траје. Ко год је с њим имао посла, нашао се у ситуацији да провјерава чланке старе по неколико година. Међу њима су и многи угледни швајцарски медији, пише Дојче веле.
Тако „Тагесанцајгер“ пише: Очигледно да је на Релоцијуса пао и базелски лист ‘Тагесвохе’. Репортажа из Сарајева објављена у априлу 2012. на двије странице под насловом „Рат у глави“ садржи фиктивне дијелове. Релоцијус је наводно 2012. посјетио састанак трауматизованих ратних ветерана који су се у Сарајеву нашли 20 година послије рата.
Према ријечима Класа Релоцијуса, састанак је организовао Центар за ненасилну акцију. Ивана Франовић, мировна активисткиња те невладине организације, изјавила је за РТС да не зна за такву конференцију. Такође не зна да је нека друга невладина организација организовала такав догађај са ветеранима из региона.
„У сваком случају, то је неистина“, каже Франовић
Активисткиња за мир Велма Шарић из Центра за истраживање сукоба у Сарајеву, такође је, одговарајући на захтјев новинара, изјавила да никада није чула за ту конференцију `балканских ветерана`.
„У свом тексту Релоцијус цитира хрватског ветерана Душана Новаковића, који је рекао да су војници на Косову играли фудбал разбијеним лобањама. Али, не зна се одакле Новаковић то зна“, пише „Тагеснацајгер“ и додаје:
„На Косову су се српски војници борили против албанских побуњеника; Хрвати нису учествовали у сукобу на Косову. Није јасно да ли ти протагонисти уопште постоје; ’Тагесвохе‘ их не приказује на фотографији. ’Често плачем у сну, а да то не приметим, каже српски ветеран Жељко Вукелић. Некима недостаје рука, другима стопало или цела нога. Опрезно климну главом‘“, овако Релоцијус описује наводне учеснике конференције.
„’Тагесвохе‘ је од децембра престао да постоји. А 2012, када је ова репортажа објављена, Урс Буес је био један од одговорних уредника и каже: Ако шест година касније сазнате да је новинар измислио репортажу, то је, наравно, непријатно. Чланак је највјероватније купљен од агенције од које је ‘Тагесвохе’ откупљивао прилоге из иностранства. Према колегама постоји повјерење. Вјеровали смо Релоцијусу. Постоје одређени етички стандарди када се ради у новинарству“, преноси швајцарски „Тагесанцајгер“.
А „Ноје цирхер цајтунг ам зонтаг“ (Нове циришке новине — недјељно издање), између осталог, пише о репортажи коју је објавио прије неколико година о једном затвору у Норвешкој у којој Релоцијус помиње непостојећег затвореника и потом наставља:
„Други примјер потиче из чланка под насловом ’Око за око, крв за крв‘ о крвној освети у Албанији, објављеног 9. децембра 2012. године: репортер прати наводног представника Националног одбора за помирење, албанске невладине организације. Овај човјек, стар 43 године, описан као мрзовољан момак који носи вунене џемпере и гумене чизме, у тексту се зове Јенва Баши.
Резултат провере код Националног комитета за помирење гласи да тамо никада није радио Јенва Баши. То потврђује Ђин Марку, шеф те албанске невладине организације. Досад није било могуће потврдити постојање других протагониста у тој причи. Можда се то никада неће ни десити.
Релоцијус је у ’Шпиглу‘ објаснио да нису фалсификовани сви његови текстови. Које приче су исправне а које нису, најбоље зна он сам. Али Релоцијус није био доступан за ’Ноје цирхер цајтунг ам зонтаг‘.
Клас Релоцијус је преварио цијели један систем. И то не само откако је постао успјешан. На сајту Хамбуршке школе новинарства, чији је студент био, између осталог спомиње да је радио за британски ’Гардијан‘. А овај лист је на захтјев да провјери ту информацију одговорио: Провјеравамо све наше системе, али немамо назнака да је он икада писао или радио за ’Гардијан‘.
Њемачки „Велт“ доноси текст под насловом „Зашто је ’Шпигл‘ сада поништио први фалсификовани текст?“ Ријеч је тексту о америчком градићу Фергус Фолс и његовим становницима. Од сриједе послије подне, откада је у јавност изнио цио случај, ’Шпигл‘ интензивно ради на расвјетљавању — и обећао је да ће упркос доказаним лажима сви текстови овог новинара бити и даље доступни на овом порталу, како би читаоци могли да реагују. Овај текст је изузетак, јер су то тако тражили становници овог градића у САД, преноси „Велт“.
На овом мјесту треба додати и информацију да је амбасадор САД у Њемачкој Ричарад Гренел поводом случаја Релоцијус критиковао „Шпигл“, односно изразио забринутост да „уредништво овог листа форсира антиамериканизам“. На то је у отвореном писму Гренелу „Шпигл“ одговорио извињавајући се „због измишљених текстова једног свог новинара“, али је одбацио оптужбу да у том медију постоји „институционална предрасуда према Сједињеним ржавама“.
(Дојче веле)
Додај коментар