И ови идентични плакати су доказ да ништа није организовано
- Због дешавања из Бањалуке у експресном року се огласила и Европска унија, као и најутицајнији светски медији, попут Њујорк тајмса, Вашингтон поста и других (уз идентичне наслове: Босански Срби привели човека који је предводио протесте против синове смрти)
- Да ли је у Бањалуци било жртава? Да ли је било поломљених глава, масовних сукоба, пуцања? Не, ништа од тога. Полиција је привела мушкарца и жену који су отворено и пркосно кршили закон, а чији син је страдао под нерасветљеним околностима. Потом су опозициони посланици и неколико грађана ометали органе реда у вршењу своје дужности и чак покушали да иницирају физичке сукобе, након чега су, у складу са законом, и они ухапшени. И то је све
- Уколико хипотетички узмемо да су се идентичне сцене уместо у Бањалуци одиграле у Скопљу или Подгорици, видимо ли након њих и идентичне хитре реакције медија као што су Данас, Блиц, Б92, Н1, Вашингтон пост, Њујорк тајмс, као и организација попут Европске уније и професионалних демонстраната из Београда? Свакоме са две даске у глави одговор на ово питање је толико јасан и очигледан да га не треба ни написати
Пише: Александар ВУЈОВИЋ
ЗАШТО су дешавања из Бањалуке толико узбудила српске и светске медије, Европску унију и професионалне демонстранте из Београда?
Тешко да постоји Србин са коефицијентом интелигенције већим од собне температуре којем није јасно да је медијско-пропагандна моћ Запада у Србији огромна. То је чињенична константа чији темељи су пажљиво и систематски полагани годинама уочи Петог октобра, да би након тога западна агентура потпуно премрежила све поре српског медијског, јавног и институционалног система. С тим у вези, тешко је отети се утиску да је оно што се догодило 25. децембра 2018. године више него икада до сада показало њен невероватан мобилизациони потенцијал и синхрону усклађеност са налозима западних центара моћи и ритмовима водећих светских глобалистичких медија.
Наиме, вести о „хаосу“ у Бањалуци потпуно су окупирале комплетан српски медијски простор.
На сајту Б92, који од свог настанка следи идеолошко-политички вектор истоименог радија који је био ударна песница Запада у рушењу Слободана Милошевића, целога дана је свака тема била апсолутно подређена дешавањима из Републике Српске. Пар минута пре поноћи, седам од десет главних вести на сајту посвећено је истој теми.
Ситуација је идентична и на сваком другом прозападном медију у Србији, а због њиховог огромног утицаја (сајтови b92.net и blic.rs су два од три најпосећенија српска сајта) ни други извори информисања нису могли да се одупру овој агенда setting медијској тактици, па су се тако дешавањима са Трга Крајине примарно бавили сви српски медији.
Осим тога, насловне стране штампаног издања Блица и Данаса за 26. децембар посвећене су дешавањима у Бањалуци, и то, занимљиво, уз идентичну пратећу фотографију. Прозападна „Иницијатива не да(ви)мо Београд“ се сјурила испред Представништва Републике Српске у Београду и ишарала га графитима, а за среду је истим поводом најавила и протест.
Можда и најдаље је отишла новинска агенција Бета која је направила целу вест од Фејсбук објаве једног анонимног „аналитичара“ из Републике Српске, да би ту вест касније редистрибуирали прозападни медији, попут већ поменутог сајта Б92.
Фотографија привођења у Бањалуци која доминира насловним странама београдских дневних листова ,,Блиц“ и ,,Данас“ за 26. децембар 2018.
Али, Србија тог 25. децембра није била никакав изузетак на светској медијској мапи. Напротив!
Због дешавања из Бањалуке у експресном року се огласила и Европска унија, као и најутицајнији светски медији, попут Њујорк тајмса, Вашингтон поста и других (и то, опет занимљиво, уз идентичне наслове: Босански Срби привели човека који је предводио протесте против синове смрти).
Да се све није одиграло баш на грегоријански Божић, вероватно би реакције биле још бројније, али нема сумње да је ово тема која неће за један дан ишчезнути са политичког и медијског радара.
Па хајде да видимо шта се то онда толико крупно и драматично догодило у Бањалуци што је затресло светску и потпуно паралисало српску медијску сцену. Да ли је тамо било жртава? Да ли је било поломљених глава, масовних сукоба, пуцања?
Не, ништа од тога. Полиција је привела мушкарца и жену који су отворено и пркосно кршили закон, а чији син је страдао под нерасветљеним околностима (додуше сајт Н1 можда зна нешто што судије не знају, пошто у насловима недвосмислено тврди да је младић убијен). Потом су опозициони посланици и неколико грађана ометали органе реда у вршењу своје дужности и чак покушали да иницирају физичке сукобе, након чега су, у складу са законом, и они ухапшени. И то је све.
Због тога су се у експресном року на празнични дан активирали Њујорк тајмс, Вашингтон пост и Европска унија. Због тога гори српски интернет.
Стиснута песница у бањалуци – први пут је користили отпораши против Милошевића
Ова невиђена хистерија (про)западних медија, покрета и политичких центара је роршархова мрља за сваког добронамерног грађанина Србије и Републике Српске. Плашим се да ономе ко у свему овоме види алтруизам и искрену људску саосећајност политичко резоновање није јача страна интелектуалних капацитета. Уосталом, изведимо један мали мисаони експеримент.
Уколико хипотетички узмемо да су се идентичне сцене уместо у Бањалуци одиграле у Скопљу или Подгорици, видимо ли након њих и идентичне хитре реакције медија као што су Данас, Блиц, Б92, Н1, Вашингтон пост, Њујорк тајмс, као и организација попут Европске уније и професионалних демонстраната из Београда?
Свакоме са две даске у глави одговор на ово питање је толико јасан и очигледан да га не треба ни написати.
http://standard.rs/2018/12/26/banjaluka-test-inteligencije/
Додај коментар