КАКО време пролази, Давор Драгичевић, отац трагично страдалог или убијеног Давида Драгичевића, себе све више доживљава као некаквог народног трибуна. У сваком случају, као вођу све политизованије групе „Правда за Давида“.
Минуле ноћи је чланове групе предводио у још једној протестној шетњи у центру Бањалуке.
Обраћајући се `режиму`, изговорио је:
„Ако сте ме мислили убити, ја се знам бранити, а људи су уз мене. Сутра је велики скуп уз дозволу или без ње”.
Потом је обећао – ни мање ни више – да ће народу донети мир и боље сутра.
Уверен да је засита онај који доноси „боље сутра“, по улицама у центра Бањалуке остављао је слике сина Давида.
Стављао их је и на неке аутомобиле који су пролазили.
Да Давор Драгичевић и група „Правда за Давида“ за неке иза сцене постају пројекат, сведочи и чињеница да је синоћ на бањалучком Тргу Крајине била и „група људи из Тузле“.
Долазе ли „људи из Тузле“ на протесте у друге градове тек онако, по својој иницијативи и `зову срца`, а и о свом трошку?
Тешко.
Додај коментар