Ћеранић: У Бањој Луци је припремана реплика београдског Петог октобра

• Превратницима ипак не иде ни у Бањој Луци како су планирали. Вишемјесечни покушаји „харангирања маса“ никако да дају жељени резултат – девастирање институција Српске уз насилан упад у „стубове режима“
• Агенти хаоса („који су допловили из обавјештајног муља“) злоупотребљавали су  једну породичну трагедију ради реализације политичких циљева. Користећи најновије алатке хибридног рата, попут нервноg ратовањa (Neurowar), покушали су да промовишу идеологију која растаче Дејтонски споразум
• Говорили су кроз Давора Драгичевића, оца трагично преминулог младића, и емитовали низ пробосанских ставова. Србима су нудили државу алтернативну Републици Српској – унитарну БиХ. Јер, забога, институције Српске су „злочиначке организације“, а министар полиције „убица и сотона“. И шта све није поручивао Давор са Трга Крајине, којег је преименовао и узурпирао
• У почетку је мало ко Давора Драгичевића схватао озбиљно, али су петооктобарци одлучили да снагу отпорашке песнице и у Републици Српској покажу петог октобра. Која симболика! Узгред, дрвена статуа стиснуте песнице од љетос је постављена на бањалучки градски трг
• Давор Драгичевић је практиковао необичан ритуал – док је палио свијеће чинио је чудне покрете над фотографијама оних које је етикетирао као саучеснике у убиству његовог сина. Клетве и ритуали са свијећама далеко су од православља. Више припадају секташтву и црној магији

Пише: Предраг Ћеранић

ИЗГЛЕДА да пучистима не „цвјетају руже“. Чак и у Турској, гдје се периодично власт смјењивала насилним путем уз употребу војске као извођача радова, ствари су пошле по злу. И поред јаке логистике, а власт је убијеђена да су америчке руке до лаката умијешане у неуспио пуч, турски предсједник Ердоган је успио (и буквално) да преживи преврат, и да након тога пучистима узврати стриктном примјеном закона, судским процесуирањем што главне виновнике може коштати вишегодишње робије.

Турска је важан геополитички играч, нарочито у „НАТО причи“ па се Ердогану не поставља пуно питања због мјера које се односе на медије који су подржали превратнике или његове политичке опоненте, а иначе се третирају као кршење људских права, угрожавање демократије итд.

Људска права нико не спомиње ни када су у питању Срби, који на сјеверу Косова живе као у Варшавском гету.

Превратницима не иде ни у Бањој Луци.

Вишемјесечни покушаји „харангирања маса“ никако да дају жељени резултат – девастирање институција Српске уз насилан упад у „стубове режима“.

И мађарски премијер Виктор Орбан се показао као тврд орах. Сорош је буквално протјеран из Мађарске, његовом универзитету, расаднику „обојених револуционара“, ускраћена је дозвола за рад. Будимпешта више није мјесто гдје се кују превратнички планови.

Сорошеви активисти, а најагилнији су београдски отпораши, састанке сада заказују у Скопљу, по потреби и у Сарајеву. На удару су сви који сметају НАТО политици, НАТО активностима које су проузроковале милионе миграната.

Политичко крило НАТО пакта постало је јаче од влада земаља ЕУ, а мигранти најновије оружје за уништење европских држава и народа.

Орбан омета планове с мигрантима и зато га мејнстрим медији приказују као расисту и тиранина (као некад Милошевића) јер „нарушава људска права“ (читај: права миграната). Заустављање миграната на мађарској граници дестабилизује планове НАТО. Разлога за аларм је тим више што Орбан служи као узор другима те се Бугарска припрема да уз границу са Турском подигне „антимигрантску“ ограду.

На Западном Балкану најгласнији „антимигрант“ је Милорад Додик. Тако то изгледа из визуре НАТО.

Поједине европске владе су под притиском управљање мигрантском кризом морале препустити приватним корпорацијама. Оне које се томе противе суочене су са младалачким побунама, од екстремних до љевичарских.

Зашто се то ради?

Зато што је циљ глобалиста претварање Европе у нешто што више никада неће бити Европа, а то се мисли постићи економским кризама, дисфункцијом влада, пројектованим ратовима ниског интезитета. Треба ли напомињати да је НАТО алатка глобалиста и да власници НАТО сједе у  Римском клубу и групи Билдерберг?

Изгледа да су побуне у европским земљама дио добро испланиране операције хаоса.

Слично је и са мигрантском кризом. Већина „твитова“ којима се избјегли из ратних зона подстичу да постану мигранти, а не војници Асадове Сиријске арапске армије – на начин да иду у Турску а затим у ЕУ, првенствено у Њемачку и Нордијске земље – креирају у Британији, Француској и САД.

Приликом расподјеле миграната, и поред драматичних слика спашавања и доласка гумених чамаца по угрожене, ни Француска ни Италија немају више од 10 000 миграната, у Шпанији их је 20 000, а само у БиХ је регистровано 22 500.

Зашто су мигрантима крајња одредишта Њемачка и Балкан? Да ли је глобалистима „трн у оку“ приближавање Берлина Москви и бојазан да би Њемачка у савезништву са Русијом била несумњиво главна фигура у ЕУ и могла усмјерити ЕУ у правцу стварања Евроазије?

И у Канади, Аустралији, Новом Зеланду – мигранти су добродошли. Али, само поједини. У овим земљама за мигранте се траже квалификације. У Њемачкој су „добродошли“ и ратници Ал Каиде, Исламске државе, нешколовани и неписмени. Зашто да не?

Ту је Балкан да прими све оне који ни за Њемачку нису.

Основни план глобалиста је урушавање ЕУ и стварање конгломерата незадовољних којима ће бити лако манипулисати, односно створити хаос у хаосу. Балкан је идеалан као фитиљ.

У серији тематских текстова објављених током претходне године указивали смо на крајње мотиве оних који су злоупотребљавали једну породичну трагедију ради реализације политичких циљева. Назвали смо их агентима хаоса („који су допловили из обавјештајног муља“). Они су, користећи најновије алатке хибридног рата, попут нервноg ратовањa (Neurowar), покушали да промовишу идеологију која растаче Дејтонски споразум.

Говорили су кроз Давора Драгичевића, оца трагично преминулог младића, и емитовали низ пробосанских ставова. Србима су нудили државу алтернативну Републици Српској – унитарну БиХ. Јер, забога, институције Српске су „злочиначке организације“, а министар полиције „убица и сотона“. И шта све није поручивао Давор са Трга Крајине, којег је преименовао и узурпирао.

Најснажнија порука, више пута понављана, била је да октобарски избори неће бити одржани. У почетку је мало ко Давора Драгичевића схватао озбиљно, али је временом постало јасно да се у Бањој Луци припрема реплика Петог октобра, дана када је насилним путем срушена власт у Србији, а петооктобарци су одлучили да снагу отпорашке песнице и у Републици Српској покажу петог октобра. Која симболика!

Узгред, дрвена статуа стиснуте песнице од љетос је постављена на бањалучки градски трг.

Избори су ипак одржани, првенствено захваљујући одлучности полиције, пред којом су устукнули организатори митинга који је у веома напетој атмосфери одржан 5. октобра.Тако је у Бањој Луци 5. октобар остао само датум у календару.

Умјесто на гробљу, присталице покрета Правда за Давида помен преминулом младићу давали су на Тргу Крајине, палећи свијеће и остављајући упаљене лампионе. На гробље нису ишли. Православни обичаји нису их занимали. Са Трга Крајине зато су пријетили и клели.

Давор Драгичевић је практиковао необичан ритуал – док је палио свијеће чинио је чудне покрете над фотографијама оних које је етикетирао као саучеснике у убиству његовог сина. Клетве и ритуали са свијећама далеко су од православља. Више припадају секташтву и црној магији.

Цркве су се сјетили (и то као мјеста за састанке) тек када им је полиција након недавних нереда забранила ненајављена окупљања на Тргу Крајине, и тако онемогућила приступ „светилишту“ испред отпорашке дрвене песнице. Тако су они које у цркви иначе не виђамо постали „вјерници“ којима полиција „не дозвољава да у порти храма пале свијеће“.

Шта даље? Власт треба да истраје у стриктној примјени закона и да инсистира да агенције за провођење закона раде оно што закон налаже.

Организатори и инспиратори нереда на бањалучким улицама треба да одговарају за вишемилионску штету коју град Бања Лука трпи. Исто се односи и на оне који су стварали атмосферу линча пред стамбеном зградом у којој је настањена породица Жељка Карана.

Шта год да су чинили њихови родитељи, дјеца за то не могу да одговарају.

А са Трга Крајине највише пријетњи упућено је управо дјеци.