- Реномирани амерички лист указује да је посљедњи предсједник САД који је посјетио Београд био Џими Картер 1980. године, док је Путин четири пута посјетио Србију од 2000. године, такође – да се са Александром Вучићем до сада састао најмање 14 пута
- Лист указује да се Вашингтон још држи „завјештања“ које су оставили Бил Клинтон и Ал Гор, који су током 90-их година прошлог вијека одлучили да подрже муслимане на Балкану, са намјером да „добију бодове“ у исламском свијету. Осим тога, америчка политика је већ више од двије деценије усредсређена на БиХ и Косово и Метохију, који су у смислу географије и некретнина стратешки од секундарног значаја, као и на Македонију и Црну Гору, углавном због интеграције у НАТО
Србија је стратешки најважнија држава на Балкану, кроз коју пролазе најважнији коридори копненог и обалног транспорта између Западне Европе и источног Средоземља, као и Балтичког и Егејског мора, коју САД прилично игнорише, пише амерички лист „National Interest“.
Лист наводи да је посјета руског предсједника Владимира Путина Београду 17. јануара покренула веома важно питање да ли Русија и Кина „задиру“ у Србију коришћењем чињенице да Вашингтон занемарује ову земљу?
Аутор текста аналитичар Гордон Бардос напомиње да Русија није једина која је примијетила важну улогу Србије и подсјећа да су инвестиције Кине у Србији премашиле десет милијарди долара.
Он пише да је посљедњи предсједник САД који је посјетио Београд био Џими Картер 1980. године, док је Путин четири пута посјетио Србију од 2000. године и да се са српским предсједником Александром Вучићем до сада састао најмање 14 пута.
Бардос је подсјетио да се кинески предсједник Си Ђинпинг, који је Србију посјетио 2014. године и планира да то још једном учини до краја ове године, чак пет пута састао са предсједницима Србије.
„Супротно од онога што раде Кинези и Руси, никада није одржан састанак предсједника САД и Србије, чак и у периоду Савезне Републике Југославије“, истакао је Бардос.
Лист даље објашњава факторе различитог приступа Србији, међу којима издваја „завјештање“ које су оставили предсједник Бил Клинтон и потпредсједник Ал Гор, који су током 90-их година прошлог вијека одлучили да подрже муслимане на Балкану, са намјером да „добију бодове“ у исламском свијету.
Други разлог јесте то што Пекинг и Москва „знају да читају мапу“, те су свјесни значаја коридора који пролази кроз Србију, док је америчка политика већ више од двије деценије усредсређена на БиХ и Косово и Метохију, који су у смислу географије и некретнина стратешки од секундарног значаја, или на Македонију и Црну Гору, углавном због промовисања интеграције у НАТО, објаснио је лист.
„Трећи разлог је то да у спољној политици нема воље да се схвати колико се свијет промијенио у посљедње двије деценије. САД нису више оно што је Медлин Олбрајт назвала ‘неопходном нацијом’, а мање земље у мултиполарном свијету сада имају политичке, економске и стратешке опције“, напомиње Бардос.
Новинар даље наводи да су друге земље спремне да буду партнери и инвеститори, уколико Вашингтон одабере да се не укључи у сарадњу са тим земљама.
Бардос додаје да у свему наведеном не постоји стратешка логика, али да чињенице показују до које мјере политика САД усмјерена ка Балкану остаје талац посебних интереса и етничких лобија оних који мисле да имају користи од што већег неслагања Београда и Вашингтона.
„Таква кратковидост пријети да угрози напредак који је већ остварен у односима Вашингтона и Београда. Најбољи примјер тога јесте то што медији Србију често представљају као ‘руски положај на Балкану’, док чињенице у реалности показују нешто сасвим друго“, додаје се у извјештају.
Лист напомиње да је премијер Србије Ана Брнабић изјавила да би Београд, уколико би морао да бира између Москве и Брисела, изабрао ЕУ.
„National Interest“ додаје и то да, упркос томе што је Србија на путу приступања ЕУ, Вашингтон наставља да игнорише стратешки најважнију земљу на Балкану.
(Срна)
Додај коментар