ХНС тражи интернационализацију хрватског питања у БиХ и институционално повезивање са Хрватском и Хрватима у свијету

• Хрватски народни сабор у Мостару усвојио Декларацију у којој се наводи да су накнадне измјене Устава БиХ од ОХР довеле у питање Устав и дејтонску БиХ, хрватску конститутивност у БиХ, а Хрвате ставиле у подређену и неравноправну уставну, институционалну и политичку позицију у односу на Бошњаке и Србе
• ХНС у Декларацији одбацује квалификације Хашког трибунала о удруженом злочиначком подухвату и тврди да се неосновано и неправедно приписују Републици Хрватској, Хрватској Републици Херцег-Босни и Хрватском вијећу одбране: „Таква злонамјерна квалификација се, нажалост, користи за покушај остварења ратних циљева једне од страна у рату у БиХ и елиминисања хрватског народа као политичког субјекта у БиХ“

ХРВАТСКИ народни сабор (ХНС) усвојио је данас Декларацију којом се траже измјене Устава и Изборног закона БиХ, те оцјењује да је тренутно уставно, институционално и политичко стање у потпуности неприхватљиво за Хрвате у БиХ.

У Декларацији се наводи да је потребно приступити такозваној бриселској надоградњи дејтонског темеља, односно, уставним, законским и институционалним промјенама на начелима федерализма, децентрализације, супсидијарности и легитимног политичког представљања, како је наведено у резолуцијама Европског парламента из 2014. и 2017 године.

Из ХНС наводе да је то неопходно како би БиХ могла наставити и успјешно завршити свој евроатлантски пут, односно постати пуноправна чланица ЕУ и НАТО-а.

У тексту се појашњава да то подразумијева нову и рационалнију административно-територијалну организацију земље која ће на једнак начин уважити сва три конститутивна народа досљедном операционализацијом начела из преамбуле дејтонског Устава о конститутивности народа.

У Декларацији се наводи да су накнадне измјене Устава БиХ од ОХР довеле у питање Устав и дејтонску БиХ, хрватску конститутивност у БиХ, а Хрвате ставиле у подређену и неравноправну уставну, институционалну и политичку позицију у односу на Бошњаке и Србе.

ХНС оцјењује да је дејтонска БиХ неостварена земља у дубокој уставној, институционалној и политичкој кризи.

У тачки Декларације под називом „Европеизација Дејтона – Бриселска надоградња“ наводи се да главне узроке нефункционалности и нестабилности дејтонске БиХ треба тражити у унутаристичким и сепаратистичким циљевима, који су супротстављени основним дејтонским начелима и моделима.

У Декларацији ХНС-а, која се састоји од седа тачака, наводи се да су евроатлантске интеграције стратешки циљ хрватског народа у БиХ.

„БиХ је наша домовина – независна, цјеловита, стабилна и просперитетна, као оптималан оквир за остварење хрватских националних интереса“, наводи се у Декларацији.

ХНС у Декларацији одбацују квалификације Хашког трибунала о удруженом злочиначком подухвату које се, како се наводи, неосновано и неправедно приписују Републици Хрватској, Хрватској Републици Херцег-Босни и Хрватском вијећу одбране.

„Таква злонамјерна квалификација се, нажалост, користи за покушај остварења ратних циљева једне од страна у рату у БиХ и елиминисања хрватског народа као политичког субјекта у БиХ“, наводи се у тексту.

У Декларацији се наглашава да су „политичка стабилност и владавина права – темељ привредног развоја и демографске обнове“.

У Декларацији су наведене смјернице за дјеловање ХНС-а, чија је примарна сврха окупљање и координисано заједничко дјеловање свих политичких субјеката у БиХ са хрватским предзнаком, а с циљем постизање пуне конститутивности и равноправности хрватског народа у БиХ са друга два конститутивна народа.

У смјерницама су, као приоритети, наведени измјене Устава у складу са начелима ове декларације, измјене Изборног закона БиХ, спровођење одлуке Уставног суда БиХ која се односи на град Мостар, подршка постојећим и покретање нових јавних медија на хрватском језику, укључујући и Јавни РТВ сервис.

Међу смјерницама је и даља интернационализација хрватског питања у БиХ, укључујући и институционално повезивање са Хрватском и Хрватима у свијету, наставак програмског повезивања и оснаживања образовних, научних и културних институција, реформа пореског система с циљем праведнијег прикупљања и расподјеле јавних прихода и јачање привредне позиције.

ХНС је у смјерницама за свој рад навео и рјешавање проблема исељавања и демографске обнове.

Драган Човић поново је изабран за предсједника ХНС-а.

ХНС је изабрао и чланове Суда части, а тајним гласањем биће изабрано и Предсједништво ХНС-а које чини 14 чланова.

(Срна)