- Њих 19 у писму поглавару СПЦ – поводом његове оцене да СПЦ има боље односе са Светом столицом него са хрватским бискупима, као и да „српски православни епископи више држе до ауторитета римског бискупа него поједини хрватски католички бискупи” – наглашава: „Сматрамо необичним да поглавар једне православне помјесне цркве јавно супротставља бискупе Католичке цркве у Хрватској папи Фрањи, упућује им пријекоре и приписује злочине цијелој тој цркви и цијелом хрватском народу”
- Нарочито је циничан овај став у писму хрватских бискупа: „Посебну тежину има изјава Ваше светости да је недавни рат могла да спријечи Католичка црква у Хрватској. Није она имала никаквог утицаја на српског предсједника Слободана Милошевића, на Југославенску народну армију, на паравојне формације из Србије, ни на друге који су покренули и водили рат на хрватском тлу. Наше заузимање за мирно рјешавање проблема код њих није имало никаквог одјека”
ЧЛАНОВИ Хрватске бискупске конференције (ХБК) упутили су патријарху српском Иринеју писмо због, како су образложили, учесталих прекора великодостојника СПЦ на рачун Католичке цркве и бискупа у Хрватској, желећи да „добронамјерно и с поштовањем” изнесу свој став о томе.
Писмо на осам страница упућено поглавару СПЦ јуче је у целости објављено на сајту ХБК, а датирано је на 18. децембар 2018. године.
Хрватски бискупи сматрају да поједине изјаве српског патријарха не доприносе помирењу, већ уливају страх, као и да нема саосећања за жртве са хрватске стране и игнорише независност хрватске државе.
На прве две странице писма цитирају се изјаве патријарха Иринеја изговорене у различитим приликама: да Католичка црква у Хрватској ћути на немиле догађаје, да СПЦ до сада није чула од њих извињење и речи кајања поводом страдања српског народа у 20. веку, да је Католичка црква могла да онемогући „Олују”…
Такође, 19 потписника писма поглавару СПЦ реаговало је и на став патријарха Иринеја да СПЦ има боље односе са Светом столицом него са хрватским бискупима, као и да „српски православни епископи више држе до ауторитета римског бискупа него поједини хрватски католички бискупи”.
„Сматрамо необичним да поглавар једне православне помјесне цркве јавно супротставља бискупе Католичке цркве у Хрватској папи Фрањи, упућује им пријекоре и приписује злочине цијелој тој цркви и цијелом хрватском народу.”
У писму се напомиње да изјаве попут оних које су цитиране не доприносе решавању спорних питања, изазивају отпоре у хрватском друштву према српском патријарху, СПЦ и српским грађанима у Хрватској, као и да подстичу мржњу.
„Наступи који не показују никакво саосјећање за жртве и страдалнике узроковане од српске стране нарочито тешко погађају оне хрватске људе који су за вријеме недавног Домовинског рата били истјерани из својих домова на подручју тзв. Републике Српске Крајине, Босне и Херцеговине, најзад из бањалучког краја, гдје није било рата, а убијена су тројица свештеника”, пишу чланови ХБК.
У наставку се наводи оно што је оцењено као прећутано: да је у Хрватској 1992. било око 800.000 избеглица из Хрватске, Босне и Херцеговине, СР Југославије, да су већини попаљене куће, бројна родбина поубијана, а многи отерани у српске логоре, као и да је страдало 15.007 особа.
„Посебну тежину има изјава Ваше светости да је недавни рат могла да спријечи Католичка црква у Хрватској. Није она имала никаквог утицаја на српског предсједника Слободана Милошевића, на Југославенску народну армију, на паравојне формације из Србије, ни на друге који су покренули и водили рат на хрватском тлу. Наше заузимање за мирно рјешавање проблема код њих није имало никаквог одјека”, истиче се у писму.
За разлику од ове „мировне иницијативе” хрватских бискупа, српска држава и СПЦ, како се наводи, заступале су став да Срби не могу да живе с Хрватима у самосталној хрватској држави. Као потпора тих речи, цитира се претходни поглавар СПЦ патријарх Павле, док се садашњи патријарх Иринеј оптужује да прећуткује хрватску државу, па се у писаним порукама верницима готово редовно не наводи држава у којој они живе, него Далмација, Славонија, Лика.
У различитим приликама, подсећа се, бискупи су се залагали за право Хрвата на слободну државу, али и за право свих њених грађана, „најпосле Срба”, да у њој живе властити национални, културни и верски идентитет.
„Хрватски бискупи су након легалне и међународно признате војно-редарствене акције ’Олуја’ упозоравали на недопустивост убистава, пљачки и паљења кућа српских избјеглица, те су се заузимали за њихов повратак… Између осталог, бискупи су интервенирали код хрватских власти да се епископи СПЦ који су на почетку рата отишли из Хрватске врате у своја сједишта.”
Подсећа се и да се 1995. ХБК на дан почетка операције „Бљесак” огласила поводом педесетогодишњице завршетка Другог светског рата, па се осврнула и на „тренутне ратне невоље” и изразила жаљење према свакој жртви у Јасеновцу, као и према Србима страдалим у рату 1991–1995, у којем су „према посљедњим статистикама страдале 7.204 особе, већином припадници српских војних формација”.
Хрватски бискупи, како се наводи, залажу се за постизање трајног мира и помирења, па тако „сваке године у јасеновачкој католичкој жупној цркви славе с бројним вјерницима Дан обнове чишћења памћења и спомена мученика, када се у својој молитви, кајању и праштању спомињу недужних жртава било које националне и вјерске припадности, убијених под било којом заставом, од жртава јасеновачког логора и блајбуршког крижног пута до жртава Домовинског рата, како на хрватској, тако и на српској страни”.
Залажући се за достојанствен разговор и избегавање полемике преко медија, хрватски бискупи су на крају писма навели и да има једна изјава патријарха Иринеја која их охрабрује: она у којој поглавар СПЦ наводи да упирање прстом према суседу не доноси никоме ништа добро.
Додај коментар