- Све што је написао своди се на ово: Република Српска је проблем, Милорад Додик је проблем, БиХ стагнира, сецесионизам, проблеми са економијом, безбједносне пријетње – све је то отприлике слично, док је смисао потпуно исти – још није дошло вријеме за затварање ОХР-а. Другим ријечима, дајте ми подршку и ресурсе да наставим тамо гдје сам стао, а гдје је то и шта је циљ, исход, план, то више нико не зна, па ни ја
- Представник Велике Британије у Уједињеним нацијама, Стивен ХИКИЈ: Треба подржати позицију високог представника и његово право да користи бонска овлашћења, када ситуација то налаже… За Британију је ужасавајуће да политички лидери и дјелови друштва и даље негирају не само пресуде из Хага, него и геноцид у Сребреници, упркос коначном налазу међународних судова
- Амерички амбасадор у СБ УН Џонатан КОЕН: САД се залажу за реафирмацију ”опције коришћења бонских овлашћења” – то остаје легитимно право високог представника… Забринути смо што се чују позиви да се затвори ОХР од стране оних који желе да БиХ буде мање стабилна, мање безбједна и више подијељена
- Први замјеник амбасадора Руске Федерације Дмитри ПОЉАНСКИ: Високи представник даје све од себе да оправда очување елемената међународног протектората над БиХ. Инцко води личне обрачуне са српским и хрватским лидерима у БиХ, окривљујући их без икаквог разлога… Покушаји да се БиХ укључи у НАТО кршењем дејтонских принципа вањске политике засноване на консензусу, могу угрозити цјелокупан досадашњи рад на реформама и довести до других деструктивних посљедица
Пише: Александар ВРАЊЕШ
ПРВА асоцијација на вијест да се већ заборављени високи представник Валентин Инцко указао у Савјету безбједности УН-а, била је она чувена реченица деда-Стаје на крају Микијеве радионице: „Чему ово служи, а уз то и не ради?”.
Тако и Инцко: нико не може утврдити чему он служи, али сви су сигурни да не ради. Зато је тешко установити да ли је дошао у Њујорк само да поднесе извјештај или да се супротстави „злим језицима” који тврде да је плата 20.000 евра превелика за неког ко нема баш никакву сврху.
Своје обраћање Инцко је отпочео присјећањем на покојног Педија Ешдауна, указујући присутнима на његову мисао о Босни и Херцеговини: „То је мјесто које не можеш да оставиш иза себе”.
Да ли је овим Инцко комуницирао своју приврженост послу или је искористио покојног претходника као покриће што још не напушта Сарајево, тешко је утврдити. Како год било, Инцко се и ове године потрудио да поднесе извјештај који не знамо чему служи, тијелу чији главни фокус дефинитивно није БиХ.
Педесет и пети извјештај по реду не разликује се суштински много од оних претходних двадесет извјештаја које од 2009. године Инцко подноси Савјету безбједности: Република Српска је проблем, Милорад Додик је проблем, БиХ стагнира, сецесионизам, проблеми са економијом, безбједносне пријетње – све је то отприлике слично, док је смисао потпуно исти – још није дошло вријеме за затварање ОХР-а. Другим ријечима, дајте ми подршку и ресурсе да наставим тамо гдје сам стао, а гдје је то и шта је циљ, исход, план, то више нико не зна, па ни Инцко. Али, то је све већ виђено за посљењих 10 година Инцковог мандата.
Много занимљивија била је расправа након Инцковог обраћања. За нас је најинтересантнија дискусија представника САД, Велике Британије и Пољске на једној страни и представника Руске Федерације на другој страни, који је као и увијек досљедно бранио интересе Републике Српске.
Представник Велике Британије у Уједињеним нацијама, Стивен Хикиј, своје излагање је отпочео исказивањем снажне подршке високом представнику. Инцково излагање је за њега важно да би се могли сагледати главни изазови у погледу владавине права, одбијања одређених обавеза и бројних ризика за будућност БиХ, на основу чега Савјет безбједности треба и даље да остане фокусиран на ситуацију у БиХ.
Велика Британија сматра да треба подржати позицију високог представника и његово право да користи бонска овлашћења, када ситуација то налаже. Британија је разочарана што Савјет министара, влада Федерације БиХ као и четири кантоналне владе још увијек нису формирани. Велика Британија зато позива све политичке лидере да се конструктивно укључе у формирање власти на свим нивоима, али и да се уздрже од ширења „осјећаја раздора” и да дјелују у интересу свих грађана.
Посебно су Британци забринути што поједини представници власти покушавају да искористе своје позиције да поткопају државне институције и застраше грађане БиХ, што је било видљиво у најави измјене Кривичног закона Републике Српске.
Велика Британија поздравља постигнути прогрес, а посебно коначну пресуду Радовану Караџићу, коју виде као важан резултат у домену међународне правде и снажну поруку да ће сви они који врше злочине бити одговорни за своје поступке и осуђени у складу с тим. Стога је за Британију „ужасавајуће” да политички лидери и дјелови друштва и даље негирају не само пресуде из Хага, него и геноцид у Сребреници, упркос коначном налазу међународних судова.
Велика Британија похваљује подношење попуњеног упитника Европској комисији и заједничку изјаву Предсједништва БиХ у погледу ЕУ интеграција. Наглашава да БиХ мора да демонстрира преданост евро-атналнским интеграцијама, укључујући владавину права, демократију и људска права. Да би се то осигурално, неопходно је спровођење тешких али суштинских реформи које ће пружити више могућности за грађане БиХ и самим тим смањити број људи који одлазе у потрагу за просперитетнијом и стабилнијом будућношћу негдје ван БиХ.
Британија сматра и да је дошло до мањег прогреса, али недовољног у правцу коначног мира и просперитета у БиХ, пред којом је још увијек дуг пут.
Амерички амбасадор, Џонатан Коен, такође је изразио подршку Канцеларији високог представника, нагласивши да се САД залажу за реафирмацију „опције коришћења бонских овлашћења” што остаје легитимно право високог представника.
САД поздрављају напредак у формирању власти након октобарских избора и наглашавају да власти ФБиХ и Републике Српске морају марљиво да раде на имплементацији реформи, подржавајући Предсједништво БиХ да се усагласи око политичких приоритета који ће омогућити формирање власти на државном нивоу.
Такође, амбсадор Коен додаје да су САД задовољне што БиХ прави посљедње кораке ка ЕУ кандидатури. С друге стране, у децембру прошле године НАТО је дозволио БиХ да преда први Годишњи национални програм, чиме би БиХ, по амбасадору Коену, показала да је напредак према „Западним интеграцијама” могућ уз тешке и неопходне реформе. Амбасадор Коен охрабрује лидере у БиХ да искористе ову прилику чим прије.
У другом дијелу излагања, амбасадор Коен исказао је забринутост што националистичка реторика ствара подјеле међу три конститутивна народа. У јавности се могу чути позиви да се затвори ОХР од стране оних који желе да БиХ буде мање стабилна, мање безбједна и више подијељена.
САД су посебно забринуте због правца којим је кренуо развој владавине права у Републици Српској јер није у складу са демократским нормама и европском будућношћу.
Такође, САД имају проблем са неодржавањем избора у граду Мостару још од 2008. године. Из тог разлога, САД подстичу веће ангажовање ОХР-а на рјешавању ових и других питања, као и на јачању повјерења и сарадње међу заинтересованим странама.
На крају, амбасадор Коен је нагласио да се САД радују времену када ОХР више неће бити неопходан, али тренутно стање ствари указује да се још није стигло до тог тренутка. Када буде видљиво да су институције на државном нивоу постале одрживе и поштоване, међународна супервизија посредством ОХР-а више неће бити потребна. До тог дана САД ће наставити да у потпуности подржавају БиХ и ОХР у реализацији визије Савјета безбједности у којој је БиХ мирна, стабилна и мултиетничка демократија, потпуно интегрисана у евро-атланску заједницу.
И амбасадорка Пољске при УН-у, Јоана Вронецка, такође је исказала подршку високом представнику у коришћењу бонских овлашћења. Она је у свом обраћању истакла да је увођење резервног састава полиције РС у суштини оснивање оружаних снага. За њу су такође неприхватљиви покушају ревидирања историје. Зато сматра да је одлука Републике Српске да формира комисију која би требала поново отворити питање интерпретације догађаја у Сребреници посљедњи примјер тог ревизионизма.
Она сматра и да нема простора за другачије интерпретације.
С друге стране, као што се и очекивало, први замјеник амбасадора Руске Федерације Дмитри Пољански искритиковао је извјештај високог представника.
У првој реченици свог излагања истакао је да Инцков извјештај крајње пристрасно показује ситуацију у БиХ.
Русија сматра да високи представник даје све од себе како би оправдао очување елемената међународног протектората над БиХ и доказао релевантност Канцеларије високог представника у тренутној фази развоја БиХ. То је основни циљ који доминира комплетним Инцковим извјештајем и, као и ранијим случајевима, има негативан утицај на његову суштину.
Пољански наставља да Инцко прије свега води личне обрачуне са српским и хрватским лидерима у БиХ, окривљујући их без икаквог разлога за тешко стање с којим се БиХ сусреће. Русија има интензиван дијалог с тим лидерима, укључујући и састанак предсједника Путина са предсједавајућим Предсједништва БиХ Милорадом Додиком у Београду 17. јануара, који доказују супротно – сви српски и хрватски политичари у БиХ су привржени постизању пуне имплементације свих одредби Дејтонског мировног споразума које се односе на интегритет децентрализоване архитектуре БиХ и једнакости три конститутивна народа.
Према Руској Федерацији, једнакост у БиХ је гарантована Дејтонским споразумом, али то неки актери у Сарајеву константно нападају, што је почетни узрок многих проблема у БиХ. Међутим, Русија сматра да то Инцко упорно одбија да примјети. У свом извјештају помиње неке примјере али само успутно без критике. Међу тим примјерима је идеја Бошњака да оспоре име Републике Српске иако је у питању дејтонски термин, или одбијање захтјева Хрвата да се измјени Изборни закон.
Руска Федерција замјера Инцку „опсесију” европским и трансатланским интеграцијама БиХ што није у складу са мандатом високог представника. Скоро да је невидљив прогрес у имплементацији „Агенде 5+2″ за затварање ОХР-а, из чега Пољански изводи закључак да су ресурси утрошени на одржавање Канцеларије високог представника заправо протраћени.
Руска Федерација очекује да ће Инцко посветити дужну пажњу програму повлачења ОХР-а и то – и у извјештајима и, што је много важније, у пракси.
Руска Федерација посебно истиче однос између БиХ и НАТО и сматра да високи представник мора да призна да постоје значајне разлике између три стране у погледу приближавања Алијанси. Бања Лука се снажно томе противи, јер не може прихватити да једног дана граница БиХ са војно неутралном Србијом постане линија геополитичке подјеле. Русија сматра да се та чињеница не смије игнорисати. Покушаји да се БиХ укључи у НАТО кршењем дејтонских принципа вањске политике засноване на консензусу, могу угрозити цјелокупан досадашњи рад на реформама и довести до других деструктивних посљедица.
Пољански такође истиче да је примјетно у Инцковом извјештају да се негативно односи према мјерама опремања и попуњавања полицијских тијела у ентитетима. То је за Руску Федерацију изненађујуће јер је и високом представнику јасно да се све те активности одвијају потпуно у складу са важећим законима. Те активности су у суштини реакција на све веће миграционе ризике и терористичке пријетење посљедњих година, што је потпуно занемарено у извјештају високог представника.
Када је ријеч о комисијама за утврђивање чињеница о догађајима у Сребреници и Сарајеву, Русија сматра да је реакција високог представника тенденциозна и за њу је неприхватљиво што високи представник унапријед тврди да наведене комисије не могу дати значајан допринос правосуђу и међунационалном помирењу.
Пољански истиче да је став Русије да се прво сачекају извјештаји које ће сачинити стручњаци из 12 земаља и да прије тога не треба доносити закључке.
Пољански се пожалио да чланови Савјета безбједности нису имали довољно времена да проуче детаљно извјештај Високог представника који је касно достављен. Такође је позвао све чланове заинтересоване за дубљу анализу стања у БиХ да прочитају „информативан и смислен” извјештај којег је припремила Влада Републике Српске који обухвата период од новембра 2018. до априла 2019. године и попуњава празнине у материјалима високог представника.
На крају, Пољански је истакао да Русија остаје привржена стабилизацији БиХ кроз стриктну имплементацију мировног споразума, активну помоћ при промовисању дијалога међу странама у БиХ, друшвени и економски развој државе и ентитета, подршку за културну различитост.
Руска Федерација сматра да је вријеме протектората над БиХ неповратно завршено, а да Канцеларија високог представника са бонским овлашћењима представља терет за даље демократске процесе у БиХ. Русија сматра да је разумно да се предузму кораци ка смањењу буџета и смањењу особља ОХР-а.
Пољански истиче да његова држава подржава убрзано формирање свих нивоа власти у БиХ и на крају закључује да је константни спољни притисак на Републику Српску и њено руководство неоснован и контрапродуктиван. Нелегитимне унилатералне рестрикције заједно са негативном антисрпском реториком неких западних колега у Савјету безбједности погоршавају политичко окружење у земљи, појачавају унутрашње спорове и отежавају међуетничко повјерење.
Након овог излагања завршена је тачка дневног реда. Инцко је на путу за БиХ. Вратиће се задовољан јер су га поново подржали САД и Велика Британија. Имаће горак укус у устима након излагања представника Русије. И отприлике: то је сва суштина његовог боравка на Ист Риверу.
Од понедељка се враћа стандардним активностима које су потпно невидљиве и небитне. Ипак, када се вратимо почетној дилеми „Чему служи, а уз то и не ради?” могли бисмо на крају понудити један могући одговор – након Инцковог обраћања у Савјету безбједности УН-а, БиХ је корак даље од циља којег су споменули британски и амерички представници.
Тако да Инцко можда ипак нечему служи и на томе пасивно ради.
Додај коментар