- Матија Бећковић окупљенима изрецитовао песму „Пут којег нема“, коју је посветио свом пријатељу Моми Капору, и казао да Срби немају довољно самопоштовања и самопоуздања да се поклоне ономе што претрајава, као што су књиге
АКАДЕМИК Матија Бећковић изјавио је данас на предавању „У славу поезије“ у ПТТ музеју да поезија у Србији и даље живи, упркос тврдњама да је то давно прошло време и да су књигу заменили медији.
„Како време пролази, видимо да медији брзо застаревају, а књига што је старија је вреднија и скупља. Песник може бити полиглота, али песме се пишу само на матерњем језику“, рекао је Бећковић.
Он је казао и да Срби немају довољно самопоштовања и самопоуздања да се поклоне ономе што претрајава, као што су књиге.
Бећковић је окупљенима изрецитовао песму „Пут којег нема“, коју је посветио свом пријатељу Моми Капору, која се односи на путовања у Херцеговину, Црну Гору и свет.
Бећковић је предавање одржао у оквиру трибине „Култура путем поште“, на којој је представљен његов књижевни портрет.
Организатор, уредник и водитељ програма Жељко Сарић објаснио је да је намера те трибине представљање најзначајнијих српских писаца, који су заокружили свој књижевни опус и који могу да издају своја сабрана дела.
Он је казао да је у плану да представе портрет Петра Сарића и Љубомира Симића, а да су већ представили Драгослава Миахајловића и Милисава Савића.
Сарић је рекао да трибина „Култура путем поште“ није искључиво књижевна, већ се бави уопштено културом и додао да кроз серијал „Историја српске музике“ планирају да представе свет флауте.
Пут којег нема
Триптих Моме Капора
1.
Добро дошао соколе
Ђе си сто година вучје пиле
Има ли још ко с тобом
А што си ово оволико носио
Знаш да свега имамо
Само смо тебе жељни
Којим путем си дошао
Преко Лијешња
Или уз Мртвицу
Ја преко Лијешња
То си погријешио
Требао си уз Мртвицу
Уз Мртвицу је господски пут
Да си ишао уз Мртвицу
Кад год да си кренуо
И како год да си ишао
Кад и кад би дошао
Не би на орлу прије
То је пут с анђелима
Други пут да идеш уз Мртвицу
2.
Срећне очи које те виђеше
Ђе си ако Бога знаш крилат орле
А што си ово оволико носио
Знаш да свега имамо
Само смо тебе жељни
Којим путем си дошао
Преко Лијешња
Или уз Мртвицу
Ја уз Мртвицу
Што уз Мртвицу братски брате
Уз Мртвицу ни тица не излијеће
Да три пут не почине
Преко Лијешња је господски пут
Да си ишао преко Лијешња
Кад год да си кренуо
И како год да си ишо
Кад и кад би дошао
Не би на орлу прије
То је пут с анђелима
Други пут да идеш преко Лијешња
3.
Ало ало
Шта ово крчи окрени нулу
Јеси ли ти то браћо мила
Вјелкам ту Ванкувер
Чоче од лаписа
Јеси ли скоро био у Веље Дубоко
Има ли ко жив тамо
Којим путем си ишао
Преко Лијешња
Или уз Мртвицу
Ја преко Лијешња
Докле ћемо преко Лијешња јадан брате
Ђе би нам крај био
Да никад нијесмо ишли преко Лијешња
Не можемо и у интернет ери
Ићи преко Лијешња
Скоро је ође одржан симпозијум
Који је пут бољи
Од два пута којих нема
И сви су се сагласили
Нема од Лијешња ништа
Мртвица је наш бренд
Америка преферира Мртвицу
Прави пут је како Америка каже
Другога нема
Ни пута ни излаза
Ни за Веље Дубоко
Ни за Европу
Ни за читав свијет
(Матија Бећковић – Из књиге „Пут којег нема”, СКЗ)
Додај коментар