- „Рачак није само трагедија Срба и истине, него и срамота Финске. Марти Ахтисари и Хелена Ранта двоје су од неколико Финаца који су били саучесници у креирању трагедије српског народа која је у току. Професор Пинтили Пентила, наш најугледнији љекар патолог, био је дубоко посрамљен тиме како је Ранта злоупотријебила медицину, док о Ахтисарију мислећи људи у мојој земљи имају само ријечи осуде. Управо пишем књигу о Рачку, књигу извињења вашем народу“
- „Западни свијет је поплочан лажима, а живот у социјалном рају као што је у Финској, код људи не буди знатижељу да сазнају шта је ‘право’. Они су уљуљкани у свакодневицу и комотни су у њој, тако да свако промишљање и довођење у сумњу општег ‘орвелијанства’ у нашој земљи њима тешко пада“
ЗАЈЕДНИЧКИ именилац Финске и Србије у политичком смислу је Њемачка. Вама су два пута пута крваво разбијали земљу, а ми смо два пута ратовали за њихове интересе. На крају тих ратова они су нам написали историју – каква није била. Ви Срби никада не смијете да повјерујете у оно што вам се намеће и морате остати вјерни свом сјећању – ово су ријечи Пирко Турпијенен, психијатра, бивше финске политичарке и ауторке књиге „Три личности у историји“ која у издању куће „Пешић и синови“ до краја мјесеца излази и у Србији.
Када се књига 2016. појавила у Скандинавији изазвала је, благо речено – шок. Угледни психијатар, која је чак 20 година била на челу државног тима који је бринуо о тамошњим адолесцентима до 13 година, у друштво најзначајнијих Финаца, уз маршала Карла Манерхајма и Кулевра Манера смјестила је и српског генерала Ратка Младића.
Каже, разлог за то је био прост. Маршал Карл Манерхајм, финско полубожанство, у историји није био ни близу слике која је о њему створена, док Кулевро Манер није био издајник и руски плаћеник који је за рачун Москве водио црвену револуцију. Они су то постали тек пошто је њемачка буржоазија наручила и платила историчаре да их одсликају у том свјетлу. Са друге стране, Ратко Младић никада није био балкански касапин, како га је Хаг представио, већ храбра и топла особа која се борила да одбрани свој народ управо од нових њемачких аспирација на Балкану, каже она.
„Рачак није само трагедија Срба и истине, него и срамота Финске. Марти Ахтисари и Хелена Ранта двоје су од неколико Финаца који су били саучесници у креирању трагедије српског народа која је у току. Професор Пинтили Пентила, наш најугледнији љекар патолог, који је недавно преминуо, био је дубоко посрамљен тиме како је Ранта злоупотријебила медицину, док о Ахтисарију мислећи људи у мојој земљи имају само ријечи осуде. Управо пишем књигу о Рачку, књигу извињења вашем народу“, каже она.
Турпијененова у Београд треба да дође у септембру, када ће одржати промоцију. У међувремену пише блог на коме је више од 5.000 чланака и има сталну читалачку публику. Она сматра да је то начин да промијени импрегнирану неистину о догађањима на Балкану која влада у Скандинавији. Још додаје да „њене ријечи“ у Финској, која је, вели, најбољи „војник САД и Њемачке“, ипак имају своје читаоце.
„Ја сам психијатар и мене интересује искључиво истина, јер знам да је само она љековита. Истину о Младићу пронашла сам у камп-приколици којом сам, заједно са супругом, пропутовала БиХ причајући са Младићевим ратним пријатељима и непријатељима. Сви су ми исто рекли: Није био никакав балкански касапин, него човјек који је у рату бранио своје, а штитио и све друге од одмазде када год је био у прилици. То говоре и чињенице које се износе на суђењу у Хагу“ каже Турпијенен.
Пирко прича и да је срамна истина да су Финци и 1920. и 1941. ратовали за интересе Њемачке, а да Манерхајм није човјек који је одбранио земљу, него личност која је створила прве концлогоре у свијету, гдје је у грађанском рату 1920. слао своје „црвене сународнике“. Манер је опет био личност која је покушала да се одупре њемачкој песници и изгради аутентичну финску државу, али је за то кажњен смрћу и прогоном. Историографија скандинавске земље га данас описује као руског агента.
„Западни свијет је поплочан лажима, а живот у социјалном рају као што је у Финској, код људи не буди знатижељу да сазнају шта је ‘право’. Они су уљуљкани у свакодневицу и комотни су у њој, тако да свако промишљање и довођење у сумњу општег ‘орвелијанства’ у нашој земљи њима тешко пада. Ипак ја имам своје читаоце и настављам трагање за правдом“, каже Пирко.
Ова Финкиња је 27 година провела у политици као члан социјалдемократске странке, а била је и посланик у финском парламенту. „Прави“ сусрет са политиком, каже, доживјела је средином посљедње деценије 20. вијека када је боравила на Округлом столу власника највећих приватних западних компанија у Хелсинкију, који су се окупили да економски „креирају“ Европску унију на њеном зачетку.
„Домаћин састанка је била Финска, а главну ријеч је водио најбогатији Швеђанин, власник комапније ‘Волво’. Послије свега што сам чула устала сам у парламенту и рекла да се на том самиту није утврђивала економска будућност Европљана, него ред потеза како да индустрија оружја овлада Старим континентом. Због тога сам позвана на одговорност од највиших представника своје земље гдје ми је саопштено да сам ‘у праву’, али и да сам одала највећу тајну“, закључила је она за „Новости“.
(Танјуг)
Бити искрен на Западу и говорити истину је највећи грех.
Они такве људе сматрају непријатељима.
Од истине су се одавно оперисали, мисле да ће помоћу лажи моћи да и даље егзистирају и владају.
То време пролази, још само да и они то увиде.