- „Не само да смо слободу видјели другачије од свих у нашем окружењу, него смо, не питајући за цијену, у оба свјетска рата побјеђивали са савезницима, губили битке у миру, ипак не губећи до краја слободу, замрзавали своју државност. Када је била сатјерала слободу у манастире послије Косовске битке – наши преци су је чували замрзнуту у сновима и пјесмама. Када је поново куцнуо час – слобода је освојена, а управо ју је видовдански завјет очувао и вратио неокрњену и чисту у наше животе“
- „Српски народ је увијек на почетку, шта год да уради. То не би било узнемирујуће – нагласио је Кутурица – да у нашој историји није било случајева у којима смо попуштали, па је чак и Видовдан након стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца скинут са дневног реда као државна слава“
КОСОВСКИ мит остаје да живи и да нас групише око најважнијег појма у животу свих нас, а то је била и остала слобода – као јединствен заплет у свијету, поручио је са Видовданске свечаности у Андрићграду прослављени српски режисер Емир Кустурица.
Он је истакао да је недавно био у прилици да нешто говори и није знао како да почне текст, па је набрајајући све што би могло на почетку да се испише дошао до краја приче коју није ни започео.
„Сви ми кажу баш си добро говорио. Зато ми је пало на памет да данас почнем од краја. Нисам стигао ни да домислим ово, не само због тога што живот и драма нису истог кова, изузев у ријалити шоуу гдје се људска егзистенција најчешће користи да људи замрзе сами себе и да им онај који жели да изведе такав доказ потврди ко је коме газда“, рекао је Кустурица у обраћању у Андрићграду на обиљежавању Видовдана.
Кустурица каже да је природно одустајати од идеје да се почне од краја, не само због тога што он не воли тужне завршетке, а мотива који се назиру и који данас стварају тешка осјећања има на претек.
„Најгоре у томе би било што би се тако прескочила централна тема нашег видовданског сретења, заплет који у нашој вишевјековној драми игра главну улогу и креира судбину нашег народа. Тешко да можемо пронаћи народ у коме се ријечи слобода и заплет поистовјећују. Још теже би било пронаћи народ у чијој драми заплет никада није ни престао и гдје је и почетак и, не дај Боже, крај могуће открити у заплету, дакле у средини. Када судбину једног народа обиљежи слобода она постаје почетак и средина, па је ту крај игре најмање важан и крај је заплет, само не средина“, нагласио је Кустурица.
Он је истакао да, због тога, креће из средине, односно из затвореног круга и српског народа опијеног слободом која га је коштала више него све сусједе заједно.
„И не само да смо слободу видјели другачије од свих у нашем окружењу, него смо, не питајући за цијену, у оба свјетска рата побјеђивали са савезницима, губили битке у миру, ипак не губећи до краја слободу, замрзавали своју државност. Тема нашег поимања слободе почиње у средњем вијеку када су стварана царства слободе чије су се границе везивале од Солуна до Трогира, а када је сила сатјерала слободу у манастире послије Косовске битке – наши преци су је чували замрзнуту у сновима и пјесмама. Када је поново куцнуо час слобода је освојена, а управо ју је видовдански завјет очувао и вратио неокрњену и чисту у наше животе“, рекао је Кустурица.
Он је нагласио да је савремена социјална арена у којој живи српски народ затрла готово све трагове стварности у којој су телевизијски канали и новине извели доказ да је позитивна истина досадна и непотребна и гђе постоје супротстављене теорије и врло често стручна лица се туку око видовданске теме.
„Једни поништавају митове јер мит је, веле, одувијек света прича и тешко ћеш наћи документе. Има историчара у Београду који траже документе за мит, што никада није постојало у историји било којег народа јер мит је света прича, а не нешто што се базира на документу. И ови други наши природно бране властити индентитет и не вјерују да ће нам мјесто у историји остати избрисано ако не повежемо све на шта нас косовски завјет упућује“, рекао је Кустурица.
Он је додао да, када супротстављени говоре о Видовдану, коју год ријеч да изговоре, и једни и други причају о слободи.
„Зато, у времену када је на Западу убијен Бог и када ајфоне држимо уперене према себи, кретање више није одређено према светом тројству него према нама самима. Читава цивилизација, развијајући индивидуализам, ушла је у слијепу улицу. Тако и нашој слици свијета недостаје читав комад против којег се боре лучоноше прогреса иако знају да без митологије ни Холивуда не би било, а камоли једног малог часног народа. Када супротстављене стране крену једна на другу, оне не престају да причају о ономе што је изборено давно, а то је слобода“, поручио је Кустурица.
Он је нагласио да је тешко избјећи заплет који у распореду догађања чини најважнији дио наше вишевјековне патње, не само у драмама него и у људском животу и историји.
„У томе не би било ништа ново да нисам стигао до истине да то није било случајно јер историја нашег народа и његово памћење није се развијало поштујући антички развој догађаја. Заплет није престајао да буде онај који у случају нашег народа постаје наша главна прича. Ми живимо у трајном заплету упослени одгонетањем појма, а живећи тако схватамо нашу будућност и у њу виримо и знамо да не лежи у расплету, нити ту има краја. Зато је моја идеја да данас почнем од краја за мене охрабрујућа и донекле узнемирујућа пошто се ту није појавила директна веза са нашом историјом“, истакао је Кустурица.
Он је нагласио да је српски народ увијек на почетку, шта год да уради.
„То не би било узнемирујуће да у нашој историји није било случајева у којима смо попуштали, па је чак и Видовдан након стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца скинут са дневног реда као државна слава“, каже Кустурица који је идејни творац Андрићграда.
Обиљежавању Видовдана у Андрићграду присуствују и српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик и премијер Српске Радован Вишковић.
У културном дијелу програма, на Тргу Николе Тесле, наступили су бањалучка филхармонија са фрулашем Бором Дугићем, Хор „Србадија“ из Бијељине, Крагујевачко певачко друштво и Камерни ансамбл Музичке школе „Корнелије Станковић“ из Угљевика.
Обиљежавање Видовдана почело је јутрос Светом архијерејском литургијом коју је у Храму Светог цара Лазара и косовских мученика, у присуству бројних вјерника, служио Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом.
Освештан је и темељ за звоник поред Храма, након чега је улицама града прошла литија, а на Тргу палих бораца служен је парастос свим погинулим српским борцима.
Додај коментар