- Кад су Баки и политичко Сарајево, од Додика добили оштар одговор и упозорење да игнорисање изборне воље српског народа неће бити толерисано, и да ће се Српска у том случају по кратком поступку вратити Дејтону, односно повратити отете надлежности, услиједила је реакција амбасаде САД: „Територијални интегритет и суверенитет БиХ су загарантовани Дејтонским мировним споразумом. Било које радње предузете с циљем дисолуције БиХ представљале би кршење Дејтонског споразума“
- Ево, окрени-обрни, за њих Српска руше Дејтон. И када најављује „враћање Дејтону“! И када се залажете за његово очување и поштовање, ако сте из Српске – ви рушите Дејтон
- СДС је власт 1997. године изгубио због своје бахатости и отуђености од народа. Нова власт (Додикова) – да је била ненародна, што јој се често спочитава – не би толико трајала нити била од народа прихваћена и подржана на трећим узастопним изборима. Коначно, сви челници СДС-а с којима се Додик тада сукобио, данас његову политику подржавају, укључујући и Караџића и Крајишника. Сви, са изузетком Шаровића, данас су уз Додика
- Вријеме је да се Иванић „врати кући“, односно тамо гдје је био 1997. и да поново инсистира на српском јединству. Вријеме је да се Српска врати Дејтону и покрене поступак повратка отетих надлежности. Да заштити уставни поредак гарантован Дејтоном
- У томе морамо бити јединствени. У противном, сви заједно могли бисмо проћи као медвјед с почетка текста – политички ликвидирани и етикетирани као дивља звијер која је напала човјека (БиХ)
Пише: Предраг ЋЕРАНИЋ
НЕСВАКИДАШЊА вијест је обишла регион – медвјед напао човјека. Догађај се збио недалеко од Бања Луке, у селу Селачка надомак Котор Вароши, гдје је, како су листом пренијели медији, медвјед напао извјесног Нову Томића и нанио му повреде – откинуо стопало и дио поткољенице.
Ко је год гледао филм Повратник (The Revenant) у режији Александра Гонзалеса Ињаритуа са Леонардом Дикапријем у главној улози, присјетио се сцена у којима се Хју Глас (лик којег глуми Дикаприо) бори са медвједом и током неизвјесне борбе, иако с тешким ранама, побјеђује.
Наравно да ћемо се солидарисати са својом врстом, нарочито када медији користе сликовите изразе попут „дивља звијер напала човјека“, „страва у БиХ“ и слично. А вијест је, уз то, илустрована фотографијама разјареног медвједа.
У опису догађаја медији су показали завидну емпатију према повријеђеном Нови – „примијетио је да му дивљач једе урод те је одлучио отићи у њиву и с пушком чекати животиње“, „пољопривредник Томић убио медвједа након што му је откинуо стопало“.
Сваки текст се завршавао констатацијом да је повријеђени „иако по цијелом тијелу има угризе у стабилном здравственом стању“.
Један бањалучки дневни лист дао је другачију верзију овог, свакако, трагичног догађаја.
Несрећни Ново је пуцао на медвједа са импровизоване чеке. Погођен, медвјед је пао. Ново му је пришао, посматрао га како непомичан лежи и затим лијевом ногом ударио у главу, како би провјерио да ли је медвјед заиста мртав. Показало се да се медвјед само „правио мртав“ јер се обрушио на нападача и том приликом му одгризао стопало и дио поткољенице.
Новине пишу да је Ново успио да испали још један хитац у медвједа.
Крајњи резултат – Ново у болници, медвјед је пронађен мртав. Да ли је Ново пуцао у самоодбрани, или је медвјед у самоодбрани угризао Нову – утврдиће полицијска истрага која је још у току, а након које ће органи правосуђа да кажу своје.
Покаже ли се да је Ново кренуо у криволов а медвјед се бранио, услиједиће судски процес, без обзира на Новине ране. Законом дивљач није дозвољено ловити, поготово ријетке врсте. Општепознато је да је месо медвједа високе нутритивне вриједности, те у ресторанима гдје служе дивљач има високу цијену. Као и медвјеђе крзно.
Иако поступак није окончан, медији су одредили и кривца и жртву. Медвјед, и да је преживио, не може да ангажује адвоката. Нису се огласила ни друштва за заштиту животиња, која изгледа постоје само када су у питању куце и маце.
Медвјед је унапријед осуђен и етикетиран као „дивља звијер“, а Ново је „бранио урод“. И да се истрагом утврди да је Ново био у криволову, нико од медија неће објавити исправку, медвједу се нико неће извинити.
У сличној је позицији и Република Српска. За мејнстрим медије за све проблеме у БиХ, попут ситуације у којој ни девет мјесеци након окончања општих избора власт није конституисана, криве су институције Српске и изборни побједници – СНСД и Милорад Додик.
На Изетбеговићеву опструкцију имплементације изборних резултата није се чуо нити један глас критике из ОХР-а и амбасада које се редовно оглашавају на сваку Додикову изјаву коју оцијене као дисонантну.
Тачно је да Изетбеговић чека да се заврши Конгрес СДА на којем очекује нови мандат, и да му прије тога не одговара никакав „пакт“ са Додиком, па уз то додатно заоштрава ситуацију, али није Бакиру вјеровати.
Ако буде икако могао, ући ће у коалицију са изборним губитницима у Српској, што Шаровић, најприје стидљиво, а затим све гласније, најављује.
Када су, и он и Бакир, од Додика добили оштар одговор и упозорење да игнорисање изборне воље српског народа неће бити толерисано, и да ће се Српска у том случају по кратком поступку вратити Дејтону, односно повратити отете надлежности, услиједила је реакција Америчке амбасаде: „Територијални интегритет и суверенитет БиХ су загарантовани Дејтонским мировним споразумом. Ни Дејтонски споразум, ни Устав БиХ не дају могућност да се било који од енитета отцијепи. Било које радње предузете с циљем дисолуције БиХ представљале би кршење Дејтонског споразума.“
Као у случају устријељеног медвједа, окрени-обрни, из Српске руше Дејтон. И када најављујете „враћање Дејтону“ и залажете се за његово очување и поштовање, ако сте из Српске – Ви рушите Дејтон.
Огласио се и Мирко Шаровић и „нагласио да је у ранијем периоду за СНСД и Додика било легитимно да са два посланика наспрам 39 СДС-ових посланика формира Владу Републике Српске“.
Шаровић прави осврт на никад прежаљену 1997. годину када је СДС отишао са власти у Републици Српској, на коју се само у једном мандату (2001-2006) успио вратити, и затим опет потонути у опозиционе воде.
При томе Шаровић не спомиње да је тадашња предсједница Српске мандат најприје повјерила Младену Иванићу, који је на скупштинском засједању у Бијељини СДС-у понудио половину министарских мјеста у Влади Српске (исти број је понуђен и коалицији Слога) и да је инсистирао на српском јединству, односно није хтио прихватити да му влада буде изабрана уз помоћ бошњачких (тада муслиманских) гласова.
Тадашњи главари СДС-а Иванићев приједлог су глатко одбили, а према раније договореном плану између Иванића и Додика, нови мандатар постао је Додик, који је Владу Српске формирао не осврћући се на вољу СДС-ових посланика.
Шаровић спомиње и хрватског посланика који је напустио сједницу па враћен хеликоптером СФОР-а, а не каже зашто је исти напустио сједницу ни која количина новца је код њега у ауту пронађена.
Инсинуације су и тезе да је Додик на власт дошао „на тенковима СФОР-а“.
Нова власт је дошла на таласу народног незадовољства стањем у друштву. Бањалучка полиција је стала уз Драгана Лукача, а народ уз полицију.
СДС је власт 1997. године изгубио због своје бахатости и отуђености од народа. Нова власт (Додикова) – да је била ненародна, што јој се често спочитава – не би толико трајала и била од народа прихваћена и подржана на трећим узастопним изборима.
Коначно, сви челници СДС-а с којима се Додик тада сукобио, данас његову политику подржавају, укључујући и Караџића и Крајишника. Сви, са изузетком Шаровића, данас су уз Додика.
Шаровић се, очито, опредијелио за политику свог претходника, Вукоте Говедарице. Она је била отуђена од народа, и тиме губитничка.
Вријеме је да се Иванић „врати кући“, односно тамо гдје је био 1997. и поново инсистира на српском јединству.
Вријеме је да се Српска врати Дејтону и покрене поступак повратка отетих надлежности. Да заштити уставни поредак гарантован Дејтоном.
У томе морамо бити јединствени. У противном, сви заједно могли бисмо проћи као медвјед с почетка приче, политички ликвидирани и етикетирани као дивља звијер која је напала човјека (БиХ).
Додај коментар