Одабрано Свијет

Макрон ломио ребра Жутим прслуцима и уз помоћ `антифашиста` у служби тајне полиције

МАСОВНИ ФРАНЦУСКИ НАРОДНИ БУНТ ПРЕД ПОТПУНИМ УНИШТЕЊЕМ
  • У фебруару су „прслуци“ још изгледали као реална претња естаблишменту, али је тада парламент усвојио закон који је полицији дао право да ухапси свакога кога осумњичи да се спрема да иде на протрест који власт није одобрила
  • Макронове тајне службе су у редове демонстраната редовно убацивали своје плаћене „антифашисте“ са задатком да сваки мирни протест претворе у `бојно поље`. Управо они су бацали молотовљеве коктеле, гађали полицију каменицама, нападали је металним шипкама
  • До маја 2019-те се број рањених учесника протеста попео на 2.200, а урачунате су само повреде које су изазвале инвалидност. Лако је замислити каква би се дрека дигла на Западу да се овако према учесницима протеста односе власти Русије или Србије

ФРАНЦУСКИ народни покрет Жути прслуци, који је на свом врхунцу личио на ненасилну револуцију, готово да је потпуно уништен. Крајње суровим дејствима власти и репресивног апарата Емануела Макрона.

Постоје, наравно, прогнозе да ће се „жути“ протестни талас са септембром обновити, али већина француских политичких аналитичара сматра да су „прслуци“ пред нестајањем.

Макрон, који себе представља као лидера –обновљене Француске“, против њих је употребио сву силу државног насиља. Користио је „уличне ударне групе“ француских тајних служби.

И парламент му је помагао у гушењу народног бунта.

Макрон се Жутим прслуцима никакве преговоре није водио и није испунио ниједан од њихових захтева.

Учесници протеста посебне наде су полагали у своју идеју „свенародних референдума“ ка које би се – слично као у Швајцарској – износила најважнија питања. Макрон ни на то није пристао.

У фебруару су „прслуци“ још изгледали као реална претња естаблишменту, али је тада парламент усвојио закон који је полицији дао право да ухапси свакога кога осумњичи да се спрема да иде на протрест који власт није одобрила.

То су била превентивна хапшења за која није био потребан судски налог.

Тако су хапшени најактивнији и најважнији „прслуци“ између двеју протестних акција.

Макрон је убрзо потом `прогурао` и закон о „недопустивости распаљивања мржње“ који је омогућио хапшења чак и за неопрезне `постове` по социјалним мрежама.

Макронове тајне службе су у редове демонстраната редовно убацивали своје плаћене „антифашисте“ са задатком да сваки мирни протест претворе у `бојно поље`.

Управо због `антифашиста` – који су наступали под црним маскама – протести `прслука` престајали су да личе на француске мирне демонстрације. Управо они су бацали молотовљеве коктеле, гађали полицију каменицама, нападали је металним шипкама.

То је полицији давало прилику за употребу сузавца, пендрека и водених топова.

Када је наступао тај тренутак – лажни `антифашисти` су брзо нестајали а сила се обрушавала на мирне Жуте прслуке.

Током само три прва месеца протеста, полиција је повредила око 1.700 „жутих“. Било је и 11 мртвих.

Један од њихових лидера, Жером Родригес, потпуно је изгубио десно око након што му је полицајац са блиског одстојања испалио гумени метак у лице.

До маја 2019-те се број рањених учесника протеста попео на 2.200, а урачунате су само повреде које су изазвале инвалидност.

Лако је замислити каква би се дрека чула на Западу да се овако према учесницима протеста односе власти Русије или Србије.

„Прслуци“ су 14. јула изашли у Паризу на свој нови протест. Било их је око хиљаду, викали су Макрону да поднесе оставку и пуштали жуте балоне. Та су им се `придружили` макронови антифашисти и почели да руше металну ограду и разбијају излоге. Полиција, наравно, ударила на мирне демонстранте.

Истог дана, увече, хиљаде Алжираца је код Тријумфалне капије славила победу фудбалера своје земље порекла, скандирала „Француска припада нама“, разбијале излоге и скакале на аутомобиле. Полиција није никога ни привела.

Два дана раније, 12. јула, неколико стотина илегалних имиграната је упало у здање Пантеона, у које су сахрањене истакнуте личности Француске и објавило да почиње формирање „Црних прслука“. И према њима је полиција била више него мека.

Приведени су били само они који су нападали полицајце.

То је био сигнал „жутим“ да се ускоро могу суочити са „Црним прслуцима“

Макрон је и тиме показао кога сматра главним противником и коме ће ломити ребра.

Свим средствима.

http://fakti.org/quo-vadis-orbi/makron-polomio-rebra-zutim-prslucima-i-uz-pomoc-antifasista-u-sluzbi-tajne-policije

Додај коментар

Кликни овде да поставиш коментар