- „Не говорим ја – прецизирао је Ивица Дачић – о Србији као држави, говорим о држављанима САД нашег порекла. У Америци ствари тако функционишу. У Енгеловој изборној јединици Албанци му увек доносе победу. Српска дијаспора треба да се организује. Тако да неће нико да је ниподаштава као што сада демократе раде“
- Србија ће на јесен у америчком Конгресу организовати и јавно слушање о стању на КиМ: „Србија мора да одговори на „искривљене истине” и лажи, попут оне да је силовано 20.000 Албанки, што је изречено на слушању које је у априлу у САД организовао демократски конгресмен Елиот Енгел“, каже потпредседник Скупштине Србије Владимир Маринковић, који са председавајућим српског кокуса у Конгресу Стивом Стајерсом организује ову расправу
МИНИСТАР спољних послова планира да се меша у америчку унутрашњу политику тако што ће окупити српске Американце да подрже Трампа 2020, казао је јуче Мајкл Карпентер, бивши саветник некадашњег америчког потпредседника Џозефа Бајдена и актуелног кандидата Демократске странке за председничку номинацију, коментаришући најаву Ивице Дачића да ће организовати српску дијаспору како би гласала за Трампа на следећим изборима.
Како је написао на свом твитер профилу, мисли да Дачић чини велику грешку, а кад је реч о америчкој подршци европском путу Србије, она, по речима Карпентера, треба да остане резултат договора две највеће партије у САД.
Дачић, међутим, за „Политику” одбацује овакве критике. „А кад Јевреји гласају за Трампа, то није мешање, или кад Албанци гласају за Клинтонове или Енгела. Не говорим ја о Србији као држави, говорим о држављанима САД нашег порекла. У Америци ствари тако функционишу. У Енгеловој изборној јединици Албанци му увек доносе победу. Српска дијаспора треба да се организује. Тако да неће нико да је ниподаштава као што сада демократе раде”, објашњава Дачић своју идеју.
А да Београд озбиљно рачуна на нешто другачију политику Беле куће кад је реч о односу према косовском питању, Ивица Дачић понавља месецима уназад.
„У САД све функционише на такав начин – Албанци дају подршку демократама и зато их подржавају демократски конгресмени”, казао је Дачић за Спутњик, истичући да у Америци живи 650.000 Срба.
На претходним изборима, тврде упућени, углавном су гласали за Трампа, а тек мањи број њих за Хилари Клинтон. Званични подаци кажу и да их је највише у Чикагу.
Бивши амбасадор Србије у САД Иван Вујачић, међутим, не сматра Дачићеву идеју о позиву дијаспори да гласа за Трампа добром.
„Није нормално да један министар спољних послова директно лобира за било чији избор у некој туђој земљи. То се не уклапа баш у дипломатске нормативе, а он је дипломата највишег ранга”, оцењује Вујачић и пита како бисмо се ми осећали у тој ситуацији, јер је реч о мешању у изборни процес у другој земљи.
Чак и да је исправно, како каже, било би тешко то спровести у дело. „То је прича која има смисла само уколико би српска дијаспора била довољно велика, да су се у довољном броју регистровали да гласају. Половина Америке уопште не гласа. Коначно, требало би да буду концентрисани у кључним државама, и то у већем броју, а нису. Кад се о томе прича, морали би да се организују у Охају или у неким од тих држава чије гласање има утицај на америчке изборе”, категоричан је Вујачић.
Осим позива на подршку Трампу, као део дипломатске борбе у Вашингтону, Србија ће на јесен у америчком Конгресу организовати и јавно слушање о стању на КиМ. Србија мора да одговори на „искривљене истине” и лажи, попут оне да је силовано 20.000 Албанки, што је изречено на слушању које је у априлу у САД организовао демократски конгресмен Елиот Енгел, каже потпредседник Скупштине Србије Владимир Маринковић, који са председавајућим српског кокуса у Конгресу Стивом Стајерсом организује ову расправу.
„Сто пута поновљена лаж постаје истина и ако нема реакције на то, конгресмени, сенатори, али и шира јавност, почињу да верују у то што говоре косовски Албанци”, каже Маринковић.
Радна група на чијем се челу налази Милован Дрецун, председник одбора за КиМ припремила је мноштво докумената који ће бити представљени тамошњој јавности, а који обухватају догађаје и злочине почињене над Србима на КиМ, од деведесетих година 20. века, преко бомбардовања 1999, погрома 2004. године, па све до такса на српску робу.
„Циљ слушања је да заинтересујемо што већи број представника Конгреса и Сената, али и представника тинк-тенк организација, невладиних организација, универзитета… Желимо да будемо практични и да искористимо бонус који је створио Вучић после мукотрпног рада са САД и да обезбедимо простор да се чује истина”, казао је Маринковић, преноси Танјуг.
Он истиче и да приштинске власти данас немају најбољи контакт са Трамповом администрацијом, наводећи да је њихова позиција ослабљена, те да многи доносиоци одлука у Вашингтону виде да истина није баш онаква каквом су је приказивали представници такозваног Косова.
Београд се, пак, често позива на изјаве Џона Болтона, саветника за националну безбедност председника САД. Он је, подсетимо, изнео став да је политика САД да се, ако две стране могу међусобно да се договоре, не искључују ни територијалне корекције.
Дачић је почетком ове седмице рекао да би Болтон могао да посети регион крајем августа уколико буде позитивних наговештаја да би Приштина могла да укине санкције. Долазак Болтона, како је рекао, значио би да питање Косова за САД није готова ствар, односно да не може једна страна да добије све, а друга све да изгуби, те да је једнострано проглашена независност Косова на климавим ногама.
„Глас Америке”, међутим, пренео је да у Савету за националну безбедност Беле куће немају коментар на ове најаве.
Професор Универзитета „Џонс Хопкинс” Едвард Џозеф каже да не зна колико је Болтонов долазак реалан, али наглашава и да је Болтонова подршка идеји размене територија „опасан сценарио”, којим се не би решио спор у односима Београда и Приштине.
„Напротив, закомпликовао би ситуацију, готово сигурно би окончао присуство Срба на југу Косова, угрозио би статус Дечана, Грачанице и других значајних српских задужбина. Тиме би се одмах отворила шира регионална питања, као што су статус Санџака и Републике Српске”, рекао је Џозеф за Радио Слободна Европа, истичући да у америчкој администрацији постоје различити ставови и да Стејт департмент наглашава да било које решење за КиМ треба да води рачуна о регионалној стабилности.
Он упозорава и да Србија неће моћи убудуће да игра на карту добрих односа и са САД и са Русијом. Због „те политике јалове двосмислености” Београд ће и даље трпети, закључио је Џозеф.
Дачић: Не планирам да се мешам у америчку унутрашњу политику
Додај коментар