- Једна од стратешких мјера политичког Сарајева је: локалном и међународном сатанизацијом притиснути Србе да иселе! Веле: „Хрвати у БиХ су се популационо преполовили, а Срби су већ исцурили из Сарајева па ће тако испразнити и РС…“ Још уочи рата из СДА су поручивали: „Када запуца, Срби и Хрвати бјежаће пут матица, а Муслимани немају куд, бориће се и побиједити“
- Испоставило се да су и Срби из матице поријеклом из БиХ, као и Срби прогнани из Хрватске стизали у помоћ, док су Муслимани због добродошлице на Западу понајвише трајно отишли
- План им је и: одвојити Српску од Србије, као и Србију од Српске! Иако из Сарајева политички и медијски непрестано клевећу Српску, у фокусу напада је Србија. Бошњачки политичари су, наиме, свјесни замке да оптужбе против Бањалуке потврђују да је рат ’92-’95. био грађански, па зато радије инсистирају на агресији из Београда
- Суочени са отпором Српске унитаризацији БиХ, а сада и „Херцег Босне“ унитаризацији ФБиХ, „добри Бошњани“ су се, својим хегемонистичким фантазијама, нашли су сукобу са васцијелим комшилуком. Обрнуто пропорционално својој реално незавидној позицији, они сада хоће цијелу БиХ, бошњачку – без и Срба и Хрвата. Најављују „друго полувријеме грађанског рата“ да би преокренути резултат
Пише: Ненад КЕЦМАНОВИЋ
КРАЈЕМ јула у Израелу хрватска предсједница Колинда Грабар Китаровић је изјавила: „БиХ је нестабилна земља“ и толико наљутила колеге Шефика Џаферовића и Жељка Комшића да су јој више махалашки него колективно предсједнички узвратили: „Нестабилна си ти, а не Босна!“
Испоставило да то није рекла она, него криво записала новинарка Џерузалем поста, али два бошњачка представника јој се нису извинили.
А шта би било да је Колинда изјавила да је БиХ веома стабилна и функционална?
Сви би то схватили као иронију, а Шефик и Жељко, још више би се наљутили. Не ваља им да се каже ни да је стабилна ни да је нестабилна.
Шта би онда хтјели?
Ваљало би им да је рекла да би БиХ била стабилна само да нема „босанских“ Срба и „херцеговачких“ Хрвата, јер „немају емоцију босанског патриотизма“. Но, они и без речене емоције одвајкада живе у БиХ. Заједно чине више од пола популације на 75 одсто „државне“ територије, и БиХ на све четири стране граничи са њиховим „матицама“.
Шта са њима урадити?
У бошњачкој продукцији наилазимо на неколико стратешких мјера.
– Од Срба и Хрвата у БиХ треба направити Босанце! Идеја је наслијеђена од Бењамина Калаја, преко Бранка Микулића до Валентина Инцка. Иако је босанска наднација, односно државна или политичка нација, три пута доживјела неуспјех и изазвала контраефекат – нема одустајања. Заснована је на уставном патриотизму и грађанском друштву, док у БиХ нема грађанства, а патритотизам је код Срба и Хрвата везан за РС и „ХБ“. Чак неупоредиво више за Србију и Хрватску него за БиХ.
– Локалном и међународном сатанизацијом притиснути Србе да иселе! Веле: „Хрвати у БиХ су се популационо преполовили, а Срби су већ исцурили из Сарајева па ће тако испразнити и РС…“ Још уочи рата из СДА су поручивали: „Када запуца, Срби и Хрвати бјежаће пут матица, а Муслимани немају куд, бориће се и побиједити“. Испоставило се да су и Срби из матице поријеклом из БиХ, као и Срби прогнани из Хрватске стизали у помоћ, док су Муслимани због добродошлице на Западу понајвише трајно отишли. Зато су Бошњаци 2013. пописним фалсификатом повећали проценат на преко 50 одсто, а рачунају и на муџахедине, селафије, шеике и мигранте који ће преко вјере прихватити нацију. На упозорење да бројно стање нације нема уставно-политички него само статистички значај, бошњачки учењаци себе соколе да је „конститутивност глупост“. „Геноцид“ у Сребреници служи да међународно анатемише Српску, изван контекста локалних српских жртава и политичких узрока почетка грађанског рата.
– Обезбиједити колаборанте међу Србима у заједничким органима! Колико год је народ већ у осам изборних циклуса дао повјерење патриотској политици актуелне власти изборна математика и поједине одредбе Анекса 4 омогућују појаве као што је министар Драган Мектић, који из Савјета министара БиХ четири године ради против Српске, која га је делегирала у Сарајево. На челу важног безбједносног ресора, он представља пандан Комшићу, Хрвату у врху БиХ по избору Бошњака. Ови појединачни испади охрабрују Бошњаке да могу ангажовати критичну масу подобних Срба илити „босанских патриота“ и сломити РС.
– Довести НАТО у БиХ против „малих Руса“! Бошњаци се посљедњих мјесеци грчевито боре да, са МАП-ом, БиХ једном ногом закорачи у НАТО, који би, како вјерују, глобалним монополом силе дугорочно одржао границе БиХ и дисциплиновао реметилачке Србе, све до потпуне бошњакизације БиХ. ОХР је без ауторитета,чланство у ЕУ неизвјесно, па је „малигни утицај Русије“ права прилика да Вашингтон подупре Бошњаке против „малих Руса“.
– Одвојити Српску од Србије, као и Србију од Српске! Иако из Сарајева политички и медијски непрестано клевећу Српску, у фокусу напада је Србија. Бошњачки политичари су, наиме, свјесни замке да оптужбе против Бањалуке потврђују да је рат ’92-’95. био грађански, па зато радије инсистирају на агресији из Београда. Од Србије час траже да се држи даље од БиХ, час опет да умирује РС. Шире причу да је Србија гура против БиХ или, обрнуто, да ће је откачити на путу за ЕУ. Као идеал виде „Милове Монтенегрине“, који су уз помоћ муслиманске и албанске мањине окренули Црну Гору против локалних Срба и Србије.
– Наставити ревизију Анекса 4 коју је ОХР запустио! Мало, мало па бошњачки медији подсјете Инцка да има бонска овлашћења, као и на „свијетле“ примјере Петрича и Ешдауна, који су изобличили Дејтон на штету Српске и Срба. Још неки наметнути закон, дислокација неког ресора у Сарајево и уставна пресуда странаца или чак само смјена Додика, и Бошњаци би, вјерују, завршили посао.
Можда и нису у криву. Српска јесте неупоредиво стабилнија и функционалнија него и БиХ и ФБиХ и политички све даља од Сарајева, а има и моћне савезнике, али није нерањива на наведене унутрашње и ненаведене спољне ударе.
Суочени са отпором Српске унитаризацији БиХ, а сада и „Херцег Босне“ унитаризацији ФБиХ, „добри Бошњани“ су се, својим хегемонистичким фантазијама, нашли су сукобу са васцијелим комшилуком. Обрнуто пропорционално својој реално незавидној позицији, они сада хоће цијелу БиХ, бошњачку – без и Срба и Хрвата.
Најављују „друго полувријеме грађанског рата“ да би преокренути резултат.
Но, вратимо се Колинди! Неће бити да је у „Џерузалем посту“ све измишљено. Да би што брже апсолвирала неугодна питања израелског предсједника Ривлина о повампирењу фашизма у Хрватској, чему је и сама кумовала, предсједница се распричала о „БиХ као шампиону по броју добровољаца ИСИЛ-а“.
Домаћина је, наравно, и то веома занимало, а Шефик и Жељко нису могли да оспоре рекорд.
Додај коментар