- Бакир Изетбеговић на конгресу Атифа Дудаковића и Сакиба Махмуљина, којима се суди за злочине над српским народом, као и Насера Орића, назвао „угледним командантима Армије БиХ“ који пролазе „правосудну голготу” чији је циљ да буду дискредитовани
- Тражи отварање СДА за припаднике других етничких група који прихватају и залажу се за програмске циљеве СДА
- Високи функционер СДА Шемсудин Мехмедовић упозорио да је декларација прилично радикална, те да су постављени високи циљеви: „Бојим се да не оборимо мотку у великој жељи да остваримо што виши циљ. Скептик сам с обзиром на политичку кризу у БиХ и изостанак политичких фактора који БиХ доживљавају као своју“
КОНГРЕС муслиманске Странке демократске акције једногласно је поново изабрао Бакира Изетбеговића за председника СДА.
Његов мандат на позицији лидера СДА трајаће наредне четири године.
Изетбеговић је пре Конгреса најавио да ће СДА започети реформисање странке, пре свега њено подмлађивање, али и отварање странке припадницима других етничких група који прихватају и залажу се за програмске циљеве СДА.
Изетбеговић је био једини кандидат за председника СДА и фактички је изабран акламацијом.
Он је на конгресу Атифа Дудаковића и Сакиба Махмуљина, којима се суди за злочине над српским народом, као и Насера Орића, назвао „угледним командантима Армије БиХ“ који пролазе „правосудну голготу” чији је циљ да буду дискредитовани.
Изетбеговић је навео да осим Дудаковића, кога оптужница терети за убиство више од 300 Срба, Махмуљина под чијом командом је био и одред „Ел муџахедин” који је починио најстравичније злочине над српским цивилима и ратним заробљеницима на Возући и Озрену, Орића који је ослобођен злочина над Србима у Подрињу, „правосудну голготу” пролазе и Рамиз Дрековић, Ахмет Сејдић, Драган Викић и Јусуф Пушина.
Он је истакао да су из врха Тужилаштва и Суда БиХ одстрањени Бошњаци, те да је након тога почела кампања хапшења и подизања оптужница против „угледних команданата Армије и МУП-а РБиХ”.
„Очигледан циљ је компромитовати угледне команданте у сваком од корпуса Армије БиХ, као и у МУП-у БиХ и тиме доказати да су све стране у рату чиниле исте ствари, да нема битне разлике”, рекао је Изетбеговић на Конгресу СДА којем присуствује 1.209 делегата и бројни гости.
Он је оцијенио да је „компромитовање угледних команданата, али и релативизација истине о ратним збивањима” кренула као „политичка и идеолошка контраофназива” након што нису прихваћене хашке пресуде „Прлићу и групи”, као и Радовану Караџићу и генералу Ратку Младићу, које је поменуо у свом говору.
Изетбеговић је навео да најинтензивније од завршетка рата Србија и Хрватска улажу у наоружање, а да отворена питања, попут демаркације граница, нису рјешавана.
„Оба сусједа су наставила да троше водне ресурсе БиХ без правичне накнаде. Хрватска, упркос опетованим захтјевима Предсједништва и Савјета министара, није вратила имовину наших фирми вриједну милијарде евра”, рекао је Изетбеговић.
У програмској декларацији, усвојеној на конгресу СДА, између осталог се наводи да су примарни и дугорочни циљеви СДА: „република БиХ”, афирмација „босанског језика” као „заједничког идентитета свих грађана БиХ”, успостављање „врховног суда БиХ” и реформа полиције.
Високи функционер СДА Шемсудин Мехмедовић упозорио је да је декларација прилично радикална, те да су постављени високи циљеви.
„Бојим се да не оборимо мотку у тој великој жељи да остваримо што виши циљ”, рекао је Мехмедовић, који каже да је скептик с обзиром на политичку кризу у БиХ и изостанак политичких фактора који БиХ доживљавају као своју.
На листи за потпредсједнике били су Мелика Махмутбеговић, Алма Чоло, Аида Обућа, Сенија Бубић, Адил Османовић, Един Рамић, Шемсудин Дедић, Шериф Шпаго, Рефик Лендо, Шефик Џаферовић, Мирсад Заимовић, Сафет Софтић, Амир Фазлић, Денис Звиздић и Асим Сарајлић.
Додај коментар