- Жељко Комшић се латио улоге српског дрвеног адвоката – и то, ни мање ни више, наспрам Руса. Решио човек да подучава и Србе и руског амбасадора у БиХ томе шта Срби ”стварно” осећају према НАТО, пошто он, очигледно, зна најбоље
- Још покушава да Србе пелцује овом својом логиком: БиХ се убрзано празни, а људи у највећем броју одлазе – управо у НАТО земље. Да људи из РС имају негативан став према НАТО вероватно би бирали неке друге земље, а не управо земље чланице НАТО
- Џаба анкете које константно показују да се око 80 одсто Срба у Српској противи већој сарадњи са НАТО савезом од постојеће – тј. оне која подразумева задржавање статуса војне неутралности Републике Српске. Оне Комшића ни мало не импресионирају
- Али, Комшића `уби` чињеница да се празне од становништва и земље чланице НАТО. Јер, Хрватска се убрзано, алармантно празни. Бугарска је, од ослобађања од мрског комунизма, изгубила око два милиона становника. Из Албаније се масовно бежи, главом без обзира. Ни у НАТО протекторату на Косову и Метохији није ништа боље
Пише: Александар ПАВИЋ
НИЈЕ, очигледно, довољно Жељку Комшићу да на силу заступа Хрвате у БиХ, упркос томе што га већина неће и очигледно га не сматра својим представником. Он би сада да представља и Србе, међу којим има још неупоредиво мање присталица.
Тако се Комшић недавно латио улоге српског дрвеног адвоката – и то, ни мање ни више, наспрам Руса. Решио човек да подучава и Србе и руског амбасадора у БиХ томе шта Срби ”стварно” осећају према НАТО, пошто он, очигледно, зна најбоље.
Наиме, њему је засметало једно скорашње саопштење руске амбасаде у Сарајеву, односно следећи његов део:
”Очигледно је да се један од конститутивних народа у БиХ противи чланству у том војном блоку, да није заборавио малигну улогу Алијансе током сукоба у БиХ и на Косову 1995. и 1999. године, и да се противи интеграцији у НАТО, што је, с тачке гледишта логике и здравог разума, сасвим разумљиво“.
По Комшићу, ова ноторно позната чињеница коју су изнеле руске дипломате се ”противи здраворазумској логици”. Јербо се БиХ убрзано празни, а људи у највећем броју одлазе – управо у НАТО земље. Из тога произлази и следећа Комшићева генијална дедукција: ”Да људи из РС имају негативан став према НАТО вероватно би бирали неке друге земље, а не управо земље чланице НАТО, када одлучују да напусте своју домовину и наставе живот на неком сигурнијем месту за њих и њихове породице. Дакле, људи у БиХ, укључујући РС, немају ништа против НАТО.”
Једини међу Србима који, по Комшићу, заправо, има проблем са НАТО је – погодили сте – Милорад Додик – ”и можда узак круг њему блиских људи”. Све друго би малтене још колико јуче ушло у НАТО, трчећи.
Засигурно су многи међу Србима после овог дубоког увида доживели катарзу. Јер, ето, све време су мислили да су против НАТО и, још горе, сматрали да је то оправдано имајући у виду отворено непријатељство које та алијанса последње три деценије исказује према њима, а и накарадне вредности које све отвореније заступа – док се није појавио човек који им је објаснио како ствари стварно стоје, тј. да не мисле оно што мисле да мисле.
Џаба анкете које константно показују да се око 80% Срба у Српској противи већој сарадњи са НАТО савезом од постојеће – тј. оне која подразумева задржавање статуса војне неутралности Републике Српске. Оне Комшића ни мало не импресионирају.
Каква анкета, какви бакрачи, када малтене сви беже у НАТО земље. То је оно што се рачуна, а не ко шта каже или мисли или гласа.
Све би то било лепо кад не бисмо погледали мало ширу слику, тј. бацили поглед и на неке земље из окружења које су већ увелико чланице НАТО-а.
Хрватска се убрзано, алармантно празни. Бугарска је, од ослобађања од мрског комунизма, изгубила око два милиона становника. Из Албаније се масовно бежи, главом без обзира. Ни у НАТО протекторату на Косову и Метохији није ништа боље, што признаје чак и тамошња штампа.
Е, сад, да су се ти новопечени мигранти из НАТО-захваћених подручја прво консултовали са Комшићем, он би им сигурно лепо објаснио да они заправо емигрирају, као и житељи БиХ, ”због сталног осећаја несигурности и неизвесности”. Као што би им објаснио – што покушава да објасни и Србима у Српској – да та и таква неизвесност закономерно нестаје по уласку у НАТО. После чега би га вероватно колективно бело погледали и замолили да се склони да не би закаснили на свој лет за Берлин/Хамбург/Осло/Париз/Лондон/Сиднеј / Окленд / итд., сигурнији него икад да су донели исправну одлуку.
Биће ипак да су Додик – ”и можда узак круг њему блиских људи” – све њих претходно обрадили, па их можда чак и хипнотисали, како би заборавили да живе у НАТО земљама, из којих се, јелте, никад не бежи, што је, биће, неки нови вид хибридног ратовања у служби руског – а све више и кинеског – малигног утицаја на овим просторима. Или тако нешто…
Али, претпостављајући за секунд да их Додик и његови људи ипак нису хипнотисали, није толико тешко одговорити на питање зашто толики житељи околних НАТО земаља, па и (по Комшићу наводно) анти-НАТО Срби, емигрирају у друге НАТО земље. Између осталог, зато што су темељи економско-идеолошке емиграције постављени још током Хладног рата, када је било сасвим природно емигрирати у неку западну земљу. Па су онда први ”повукли” друге, други треће, и тако редом.
Стазе су се утабале практично у једном смеру, родбинско-пријатељски ланци установљени.
Многи школски програми су све више форсирали енглески и друге велике западне језике. А првих пар деценија после пада Берлинског зида, Русији је ишло толико ”добро” под туторством разних експерата – ”случајно” добрим делом управо из НАТО земаља – да је из ње бежао свако ко је могао. А онда, кад се под В.В. Путином почела дизати на ноге, уследио је западно спонзорисани преврат у Кијеву, а Русији уведене санкције. Што опет не значи да се Русија не може волети, или бар поштовати – само зато што је, бар тренутно, економски непрактично иселити се у њу (мада све већи број Срба управо то и ради, или се сели још даље на исток – у Кину).
На крају, као великом поштоваоцу Јосипа Броза, Комшићу би ваљало поставити и питање: да ли би се са наших простора – без обзира да ли су део НАТО или не – толико масовно емигрирало да комунисти нису дошли на власт после рата?
И да ли би се та емиграција наставила још јачим темпом и после пада Берлинског зида да после Тита није дошао – Тито, тј. да наводно пале комунисте нису заменили њихови дојучерашњи, у ”демократе” преобучени другови, који су затим отели, пардон ”приватизовали”, оно што су њихови очеви претходно национализовали, односно конфисковали?
Биће, дакле, да свет из бившег тзв. источног лагера и даље хрли у правцу Запада не из неке посебне љубави према НАТО – пошто тога већ имају на претек тамо одакле беже – већ понајвише да би побегао од врлог новог света старих-нових ”другова”. Који су, у међувремену, као и код нас, у знатном броју постали већи натовци од оних који су алијансу и основали.
Као на пример Комшић…
Додај коментар