Федерација/БиХ

Комшић: Сарајево је главни град БиХ и све ће међу нама ићи лакше када Србија то препозна

„БИО САМ У ПОТОЧАРИМА КАДА ЈЕ ВУЧИЋ НАПАДНУТ, СМАТРАМ ДА ТО НИЈЕ БИЛО ОРГАНИЗОВАНО“
  • „Немам ништа против да Додик има добре односе са било којим предсједником Србије, пошто је Додику сваки предсједник Србије најбољи. То је његово право, али главни град БиХ је Сарајево“
  • „Декларација СДАније никаква пријетња ни Србима, ни Хрватима у БиХ, јер је само на нивоу политичке идеје, на коју, додаје, свако има право. Мислим да је сва џева и гужва надигнута зато што је Додику био потребан било какав разлог да отвори причу о унитаризацији, доминацији некога над неким“
  • „Право на самоопредјељење није дефинисано уставом БиХ. Уосталом, ко је рекао да оно што се зове Република Српска припада Милораду Додику и да се само он пита о томе? Зашто ви мени одузимате право да то третирам као свој дио моје земље, зашто мислите да ја не волим Бањалуку? То не може, није поштено, води у конфликт“

ТРЕНУТНИ односи Србије и Босне и Херцеговине нису антагонистички, али су нека питања отворена годинама, што говори да ипак нешто не штима, оцјенио је предсједавајући Предсједништва БиХ Жељко Комшић, уз поруку да је Сарајево главни град БиХ и да ће све ићи лакше када Србија то препозна.

„Уз дужно поштовање и разумијевање свих специфичности које владају у овој регији и у односима наше двије земље, нико од нас из Сарајева нема ништа против да се одвијају контакти са било којим дијелом земље, али само уз једну напомену, и то не као фусноту – да је главни град БиХ Сарајево. Кад се то буде препознавало било гдје, не само у односима наше двије земље, ствари ће лакше ићи“, рекао је Комшић у интервјуу који је Танјугу дао у Београду, прије састанка трилатерале Србија – Турска – БиХ.

Он је истакао да нема ништа против сарадње Београда и Бањалуке, да Милорад Додик, српски члан Предсједништва БиХ, има сва уставна овлашћења и легитимитет да буде саговорник било коме у свијету, али да се зна како треба да комуницирају двије земље.

„Немам ништа против да Додик има добре односе са било којим предсједником Србије, пошто је Додику сваки предсједник Србије најбољи. То је његово право, али главни град БиХ је Сарајево“, истиче Комшић.

На констатацију да још од инаугурације новог Предсједништва БиХ прошле године предсједници Србије и Хрватске нису били у званичној посјети Сарајеву и питања шта види као разлог за то и да ли је и сам у некој мјери одговоран, Комшић одговара:

„Нека ми кажу шта треба да урадим да се то промијени, изузев ако не очекују да нестанем, да ме избришу гумицом, а то се десити неће“, рекао је хрватски члан Предсједништва БиХ.

Комшић истиче да званичници у Загребу не желе никакав контакт са њим, јер га не сматрају легално изабраним представником хрватског народа, али је он спреман да разговара о свему и оцјењује да је Хрватска дала себи мало више права покушавајући да уређује изборе у БиХ, која је суверена земља.

На питање да ли Сарајево шаље лошу поруку Србији будући да још нико није одговарао за напад на предсједника Александра Вучића у Поточарима 2015. године, Комшић није директно одговорио.

Каже да је био у Поточарима када се десио инцидент и да има своје виђење тог догађаја, односно да сматра да напад није био организован.

Истиче и да нема информације надлежних безбједносних агенција да је ријеч о организованом и планираном нападу на предсједника Вучића и додаје да само онај ко је био у Сребреници и Поточарима може да схвати „сву тежину“, „каква је то рана на души“ не само појединца већ и цијелог народа и какав је осјећај неправде „који те људе жуља“.

„Била је заиста тешка ситуација, ја сам се уплашио да ће се десити лоше ствари, и морам рећи да је садашњи реис који је и тада био реис, заправо показао како се те ствари рјешавају. Његов позив, то је била готово наредба, да се вјерници окрену молитви, то је све зауставила, а то је, по мом мишљењу, било врло тешко“, каже Комшић.

Каже да је он стекао утисак да је све то спонтано кренуло, али оставља могућност да греши.

Кад је ријеч о косовском питању, Комшић наводи да подржава свако рјешење које Београд и Приштина договоре и које води нормализацији односа и стања у цијелом региону, али које неће имати посљедице по интегритет БиХ.

„БиХ је, што кажу код нас, обашка, ми смо једна држава, Београд и Приштина нека регулишу своје односе како год хоће, али оно што они договоре не смије имати негативне ефекте по моју земљу“, истакао је Комшић.

Замољен да конкретизује које рјешење би по његовом мишљењу угрозило БиХ, Комшић каже да постоје идеје да се евентуални преседан размјене територија између Београда и Приштине примјени и на БиХ.

Истиче да не долази у обзир да се дира у територију БиХ.

„Сваког оног коме се таква болесна мисао појави у глави, ја ћу вратити на 1992. годину и нек се сјети шта се десило кад су неки мислили да могу раскомадати БиХ и да их упитам желите ли ви то поново својој дјеци“, каже Комшић.

Он каже да је за њега суверенитет и територијални интегритет БиХ свето писмо и да је са тим ставом разговарао и са страним дипломатама, који су отворили питање могућег „редефинисања односа Приштине и Тиране“ уколико би дошло до разграничења Срба и Албанаца, истичући да се слаже да је то проблем, али да није његово да коментарише догађања у комшилуку.

Осврћући се на програмску декларацију СДА, усвојену у септембру, која позива на оживљавање „Републике БиХ“, наметање употребе босанског језика „као заједничког идентитета свих грађана БиХ…, а која је изазвала жестоке реакције међу Србима, Комшић каже да се „дигла толика бука“, а да у документу није изнијето ништа ново.

Сматра да таква декларација није никаква пријетња ни Србима, ни Хрватима у БиХ, јер је само на нивоу политичке идеје, на коју, додаје, свако има право.

„Мислим да је сва џева и гужва надигнута зато што је Додику био потребан било какав разлог да отвори причу о унитаризацији, доминацији некога над неким“, наводи Комшић и додаје да би таква промијена тражила измјену уставног система, што није лака ни једноставна процедура, а Додик, истиче, то зна.

На питање да ли Додику, коме Сарајево стално замјера да разбија БиХ, овакви потези, као и досадашња укидања надлежности Републици Српској, дају аргументе да се позива на могућност самоопредјељења, Комшић одговара да право на самоопредјељење није дефинисано уставом БиХ.

„Ко је рекао да оно што се зове Република Српска припада Милораду Додику и да се само он пита о томе? Зашто ви мени одузимате право да то третирам као свој дио моје земље, зашто мислите да ја не волим Бањалуку? То не може, није поштено, води у конфликт“, поручио је Комшић.

На молбу да појасни своју изјаву у УН, која је такође изазвала коментаре, да поједине земље сусједи појединим активностима уносе немир и дестабилизацију у БиХ, Комшић каже да је јасно да са свих страна константно долазе приче о томе како треба уредити БиХ, какви изборни закони су потребни, као и да постоје активности обавјештајних служби према грађанима те земље.

На питање на који конкретно начин, на примјер, предсједник или премијерка Србије утичу на дешавања у БиХ, Комшић признаје да ипак није било таквих ситуација у новије вријеме.

„То што предсједник или премијерка желе да виде Додика тако често, то је њихова ствар. Не мислим на то, него кад се прескачу државни органи“, рекао је Комшић.

Примјер је и споразум из области енергетике који су још раније потписали Србија, Италија и Република Српска, чиме су, каже Комшић, у потпуности заобишли државне институције БиХ.

„Шта је учествовање у изборним кампањама БиХ, је ли то мијешање у унутрашње ствари БиХ? Замислите да ја ходам по изборним кампањама у Србији, по Санџаку, да ли би то било дозвољено, али код нас је то нормално… Вучић је добру ствар направио кад га је Додик звао на један скуп, а он није дошао. Морам рећи, свака част за то“, казао је Комшић.

Коментаришући то што је његова изјава у Њујорку да институције РС негирају геноцид у Сребреници, као и да појединци у Хрватској негирају геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ, изазвала буру у Хрватској, Комшић каже да је изнио чињенице, а да то што се некоме не свиђа да их чује није његов проблем.

У НДХ се дешавао геноцид над Србима, Јеврејима, Ромима, а у Сребреници Бошњацима зато што су муслимани, каже Комшић и додаје да је за помирење потребно да све стране признају и чују ружну истину о самима себи.

На констатацију да таква врста поређења, с обзиром да се геноцид у Хрватској догодио током Другог свјетског рата, а да је злочин у Сребреници још свјеж и да такве оцјене у већој мјери утичу на Републику Српску и односе са њом, као и Београдом, Комшић каже да је истина љековита.

„Гурање под тепих усађује сјеме зла у душе људи“, рекао је Комшић и додао да је и Међународни суд квалификовао догађаје у Сребреници као геноцид.

(Танјуг)

Додај коментар

Кликни овде да поставиш коментар