- Стални секретар Шведске краљевске академије Матс Малм саопштио да Хандкево дело „истражује периферију и специфику људског постојања“
- Хандке је – реагујући на речи Милована Данојлића да је Србија „мала земља“ – рекао: „Нема малих земаља. Свака земља је велика. Престаните да говорите о Србији као малој земљи. Ви сте велика земља, можда досадна, али велика земља“
НОБЕЛОВА награда за књижевност за 2018. годину додељена је пољској књижевници и псеникињи Олги Токарчук.
Сада зато што прошле године – због познатих скандала у шведској краљевској академији – није могла да буде додељена.
`Нобела` за књижевност за 2019-ту добио је велики аустријски писац и драматург и велики пријатељ Срба и Србије – Петер Хандке.
Стални секретар Шведске краљевске академије Матс Малм саопштио је да је Токарчук награђена за „за наративну имагинацију која се енциклопедијском страшћу приказује пресецање граница као форму живота“.
За Хандкеа је рекао да његово дело „истражује периферију и специфику људског постојања“
Церемонија уручивања награда планирана је за 10. децембар. На дан смрти Алфреда Нобела.
И Токарчук и Хандке треба да добију по нешто више од 900.000 долара.
Шведску акадамију је 1786-те основао краљ Густав III.
Хандке је – реагујући на речи Милована Данојлића да је Србија „мала земља“ – рекао:
„Нема малих земаља. Свака земља је велика. Престаните да говорите о Србији као малој земљи. Ви сте велика земља, можда досадна, али велика земља“.
Велики писац се никада није покајао што је стао у одбрану Срба у време када је Србија унапред била проглашена кривцем.
Први скандал изазвао својим путописом „Зимско путовање“, у којем се заложио за објективност у вези са догађајима у тадашњој Југославији:
– Прве четири недеље владао је мук у европској јавности, а онда су почеле да пљуште реакције, осуде и демантији. За разлику од Игоа који је тврдио да је истина најчешћа жртва рата, мислим да је жртва заправо језик, зато што саопштава истину.
Хандке је одувек имао посебан однос према Југославији, јер је његова мајка Словенка.
Иначе, новопечени нобеловац је рекао: „Не верујем у историју, верујем у природу и људе, појединачно, јер то је за мене књижевност. Велика књижевност је врло блиска музици. „Илијада“ и „Одисеја“ писане су у ритму, Библија такође“.
Додај коментар