Лес: Са новом реорганизацијом Балкана – Србија и Албанија би прошириле своје границе

Тимоти Лес

• Тимоти ЛЕС на предавању на Универзитету Кембриџ о теми „Нова реорганизација Балкана“: То би била једна од посљедица одлуке САД да се боре у такозваном новом хладном рату на Балкану и да истјерају Русију из Србије, као и одустајања САД од дуготрајног противљења измјени граница, што ће, како каже, представљати изазов за регионални статус кво, укључујући отпор Албанаца, који ће САД морати да сломe
• Лес сматра да се „САД не би противиле уједињењу Косова са Албанијом и Прешевском долином, нити српској анексији сјеверног Косова, уколико то заживи на терену“. Наглашава да ће Вашингтон ипак с подозрењем гледати на даље промјене међународних граница, баш као и Европљани. Америка, по његовој процјени, неће жељети да се територија Срба у БиХ уједини са Србијом, јер би то значило снажну платформу за руски утицај на Балкану
• „Имајући у виду да ће САД морати да дају гаранције за нови поредак, биће потребно да Русија ‘заузда’ амерички утицај јачањем свог упоришта међу Србима у БиХ, а Бошњаци ће се окренути Турској, како би одбранили интегритет своје државе на дуге стазе“

ИСТРАЖИВАЧ на Геополитичком форуму Кембриџ Тимоти Лес сматра да је Балкан на ивици још једног реорганизовања које ће означити крај „постјугословенског устројства“.

Лес је оцијенио да би, након реорганизације Балкана, Србија и Албанија прошириле своје границе, а Срби и Хрвати из БиХ, као и Албанци из Сјеверне Македоније добили би де факто признање.

Овај бивши дипломата на Балкану изразио је увјерење да би то била посљедица одлуке САД да се боре у такозваном новом хладном рату на Балкану и, нарочито, да истјерају Русију из Србије, као и одустајања САД од дуготрајног противљења измјени граница, што ће, како каже, представљати изазов за регионални статус кво, укључујући отпор Албанаца, који ће САД морати да сломe.

„Иако ће предстојећа ‘реорганизација’ Балкана приближити локалне народе остварењу заједничке жеље о националним државама, неће ријешити сва питања. Умјесто тога, биће дефинисани проблеми који ће се рјешавати у наредној фази балканске историје, а то укључује и нове реорганизације, које ће, неумитно, услиједити“, нагласио је Лес на предавању на Универзитету Кембриџ о теми „Нова реорганизација Балкана“.

Говорећи о дијалогу Београда и Приштине, он је рекао да се о његовом даљем развоју може само спекулисати, али да су могућа четири сценарија за постизање договора о Косову и Метохији.

Према првом сценарију, могуће је да Београд и Приштина постигну договор јер им је у интересу да ријеше статус Косова, уз дипломатски притисак из Вашингтона.

„Имајући у виду ‘црвене линије’ Србије, то значи да би се споразум темељио на идеји – подјела у замјену за признање“, рекао је Лес.

Уз оцјену да су минималне шансе да ће се то догодити, Лес је навео да се Албанци и даље оштро противе и да ће нову владу у Приштини чинити политичари који не желе чак ни разговор са Београдом.

Према његовим ријечима, Њемачка на међународном нивоу сада заједно са Француском ради на томе да блокира подјелу, док се Москва противи сваком договору којим се смањује зависност Србије од Русије, преноси Танјуг.

Тиме се, сматра Лес, оставља могућност за други сценарио према којем је идеја подјеле поново „склоњена са стола“.

„То значи или пристанак Србије да безусловно призна Косово или да, у крајњој линији, буде очуван статус кво. Проблем са безусловним признањем јесте чињеница да је Србија годинама уназад јасно стављала до знања да неће признати Косово без неке компензације“, истакао је Лес.

Он сматра да су минималне шансе да би Србију могли да убиједе да прихвати губитак Косова уколико јој се понуди чланство у ЕУ без икаквог одлагања, уз све предности које би то значило.

„Не постоји никакав наговјештај за то, нарочито имајући у виду да се ЕУ суочава са економском стагнацијом и бројним геополитичким ризицима“, оцијенио је Лес.

Он вјерује да су мале шансе да се сачува статус кво јер, како каже, ситуација на Косову није статична.

С друге стране, Американци су, истиче Лес, ријешени да истјерају Русију са Балкана, а жеља Албанаца је да се оконча правни вакум Косова која их подстиче да потраже неко рјешење за његов статус.

„Уколико Србија одбије да призна независно Косово, једина опција је да се тежи уједињењу са признатом Албанијом, а то је рјешење које би већина косовских Албанаца прихватила“, оцијенио је Лес, који одређену врсту „регионалног потреса“ види као један од потенцијалних сценарија за статус Космета.

Он је рекао да Србија неће прихватити интеграцију сјеверног дијела Космета у албанску националну државу и да би на такву пријетњу Србија без сумње одговорила припајањем тог подручја.

„То би водило војном обрачуну са Албанцима, прогону преосталих Срба из јужног дјела Косова и Метохије и покушају Албанаца у Прешевској долини да се отцијепе од Србије, као и кризи државности у Србији, која би ишла на руку локалним националистима“, оцијенио је бивши дипломата који сматра да би у том случају Срби у БиХ имали велику шансу да се отцијепе и припоје Србији, као компензација за губитак Косова.

Лес је увјерен да би уједињена Албанија, такође, значила нову геостратешку шансу и за Албанце у Сјеверној Македонији који би покушали да припоје своју територију тој новој Албанији.

„Остаје отворено питање колико би наведени процес био насилан, али историја наговјештава да не би био миран“, додао је он, нагласивши да би у случају таквог сценарија спољни актери, предвођени САД, били поново принуђени да реорганизују регион, као што су у више наврата то чинили у прошлости.

Имајући у виду подршку идеји подјеле, Лес сматра да се „САД не би противиле уједињењу Косова са Албанијом и Прешевском долином, нити српској анексији сјеверног Косова, уколико то заживи на терену“.

Он је увјерен да би Европљанима вјероватно лакнуло што су Срби и Албанци коначно пронашли рјешење за проблем Косова и Метохије, док Русија не би имала моћ да то блокира.

„Ипак, САД ће с подозрењем гледати на даље промјене међународних граница, баш као и Европљани. Америка неће жељети да се територија Срба у БиХ уједини са Србијом, јер би то значило снажну платформу за руски утицај на Балкану“, рекао је Лес.

Према његовим ријечима, САД би се одупирале било каквим покушајима Албанаца да се отцијепе од Сјеверне Македоније, који би, у том случају најприје морали да дефинишу своју територију, а то би значило „сложени и крвави рат за отцјепљење“.

Лес је мишљења да ће, умјесто тога, САД инсистирати да поменути народи одустану од својих настојања, а заузврат ће им гарантовати самоуправу унутар постојећих држава.

„То значи и ублажавање граничних контрола, како би се ојачала прекогранична сарадња између припадника истих народа. Такав принцип важио би и за Хрвате у БиХ“, тумачи Лес даља могућа геополитичка рјешења у региону.

Он сматра и да ће многа питања на Балкану остати неријешена, укључујући коначни статус Срба у БиХ и Албанаца у Сјеверној Македонији који ће и даље да желе уједињење у националним државама.

Истовремено, додаје Лес, поставља се питање у вези са статусом Бошњака и Хрвата у дијеловима БиХ, као и положаја словенског становништва у Сјеверној Македонији које тежи уједињењу са Бугарском.

Он је навео да је неизвјестан и положај бројних малих група у региону, нарочито у Црној Гори, као и однос између регионалних држава и спољних сила.

„Имајући у виду да ће САД морати да дају гаранције за нови поредак, биће потребно да Русија ‘заузда’ амерички утицај јачањем свог упоришта међу Србима у БиХ, а Бошњаци ће се окренути Турској, како би одбранили интегритет своје државе на дуге стазе“, сматра Лес.

(Срна)