Влада РС: ОХР треба да се одрекне нелегалних „бонских овлаштења“ и затвори своја врата

• У извјештају Владе РС се наводи да је и предсједавајући ОЕБС и бивши високи представник Мирослав Лајчак недавно изјавио да је прошло вријеме када је одлуке доносила међународна заједница умјесто политичара у БиХ, да циљ није продужавати међународни протекторат, него помоћи БиХ да постане потпуно независна, те да међународна заједница у БиХ треба да савјетује и посредује, а не да доноси одлуке
• У тексту се указује на Анекс 10 Дејтонског споразума који стриктно дефинише ограничен мандат на основу ког високи представник има овлаштење да „прати“, „одржава тијесан контакт са странама“, „помаже“, „учествује на састанцима“ и „извјештава“, и он ни у ком случају не укључује ни назнаку овлаштења да доноси одлуке које су обавезујуће за владе и грађане БиХ
• Настојања високог представника и одређених страних сила да БиХ претворе у политичку структуру којом се лако може управљати и држати је под контролом кроз покушаје присилне централизације политичке моћи, чак и када је то директно супротно Уставу, довела су до данашње парализе на нивоу БиХ
• О намјери да се централизује БиХ свједочи и чињеница да је број запослених у институцијама БиХ порастао са мање од 3.000 у 2000. години на више од 22.000 у 2015. години

КАНЦЕЛАРИЈА високог представника (ОХР) треба да се одрекне нелегалних „бонских овлаштења“ и затвори своја врата, поручује се у 22. извјештају Владе Републике Српске упућеном Савјету безбједности УН.

У извјештају се истиче да самоприсвојена овлашћења високог представника иду много даље од стварних дејтонских овлашћења, те указује на незаконитост тзв. бонских овлашћења која високом представнику, како он то тврди, дају право да намеће законе и кажњава појединце на основу обичне одлуке.

У документу се подсјећа да је и предсједавајући ОЕБС-а и бивши високи представник Мирослав Лајчак недавно изјавио да је прошло вријеме када је одлуке доносила међународна заједница умјесто политичара у БиХ, да циљ није продужавати међународни протекторат, него помоћи БиХ да постане потпуно независна, те да међународна заједница у БиХ треба да савјетује и посредује, а не да доноси одлуке.

Такође, подсјећа се и да је бивши високи представник у БиХ Волфганг Петрич у мају рекао да је „ОХР поратна институција“ и да је вријеме „бонских овлаштења“ прошло.

„И ЕУ је у свом мишљењу о захтјеву БиХ за чланство признала да даљи рад високог представника са самоприсвојеним правом да упражњава тзв. бонска овлашћења спутава напредак БиХ на путу европских интеграција… У мишљењу Европске комисије каже се да је ‘тако интензиван међународни наџор, у начелу, неспојив са суверенитетом БиХ, па стога и са чланством у ЕУ“, истиче су 22. извјештају Владе Републике Српске.

У документу се наглашава да Дејтонски споразум, као једини извор законитих овлаштења високог представника, није дао високом представнику такву диктаторску моћ.

„Ни Савјет за спровођење мира, ни Савјет безбједности УН нису дали високом представнику законско овлаштење изван мандата из Дејтонског споразума“, констатује се у извјештају.

У тексту се указује на Анекс 10 Дејтонског споразума који стриктно дефинише ограничен мандат на основу ког високи представник има овлаштење да „прати“, „одржава тијесан контакт са странама“, „помаже“, „учествује на састанцима“ и „извјештава“, и он ни у ком случају не укључује ни назнаку овлаштења да доноси одлуке које су обавезујуће за владе и грађане БиХ.

„Штавише, бонска овлаштења крше право на самоопредјељење народа у БиХ и људска права која грађани БиХ уживају по основу важних обавезујућих уговора.

Кориштење бонских овлаштења је безакоње које је нарушило поштовање грађанских институција, посијало сјеме раздора и било значајан узрок штетних посљедица данашње политичке парализе на нивоу БиХ“, наглашава се у извјештају.

Високи представник је, додаје се у извјештају, централизовао БиХ кршећи дејтонску структуру и изазвао непотребна политичка трвења, те годинама користио бонска овлаштења за систематично централизовање власти у Сарајеву супротно Уставу БиХ.

У овом документу се подсјећа да је Кризна група утврдила да је „високи представник Педи Ешдаун наметнуо законе којима су уведена широка нова овлаштења државе, понекад на рачун ентитета“.

Из Владе Српске указују да је високи представник често централизовао функције простом одлуком, на примјер када је формирао Суд и Тужилаштво БиХ, или наметнуо амандмане на уставе оба ентитета да би рашчистио пут за централизовано именовање судија и тужилаца.

„Када високи представник није доносио одлуке којима је уводио промјене у прилог централизацији, издејствовао би их пријетњама и присилом усмјерним против изабраних званичника, на примјер када је Парламентарној скупштини БиХ доставио закон којим је основана Обавјештајно-безбједносна агенција и наредио његово усвајање“, наводи се у документу и подсјећа на Ешдауново признање у свједочењу пред Парламентом Велике Британије да је требало „доста завртања руку“ да би политичари БиХ прихватили мјере које су ишле „изван Дејтона“.

У извјештају се констатује и да је произведена „поплава“ нових агенција, од којих многе имају просторије и запослене, али не и јасне задатке, тако да су или мало урадиле или ништа и илуструје незадрживост централизације БиХ податком да је број запослених у институцијама БиХ порастао са мање од 3.000 у 2000. години на више од 22.000 у 2015. години.

Осврћући се на тврдња високог представника да Република Српска нема право да подноси извјештаје Савјету безбједности, у овом документу се оцјењује да је симптоматично неразумијевање и непоштовање дејтонске формуле, јер су Инцкове тврдње недвосмислено супротне Уставу БиХ и одлуци Уставног суда БиХ која говори управо о том питању.

Директна комуникација Републике Српске према Савјету безбједности и његовим чланицама ни на који начин не крши ниједан елемент међународног или домаћег права. Такође, ништа у Дејтонском споразуму не ограничава права ентитета да имају директну комуникацију са УН и другим међународним организацијама или појединим чланицама Савјета безбједности.“Не само да не постоје ограничења у погледу такве комуникације, него Устав БиХ (Анекс 4 Дејтонског споразума) изричито предвиђа да ентитети могу да је остварују.

Уставни суд БиХ је 2010. године изричито и потврдио право Републике Српске да подноси извјештаје Савјету безбједности УН, а високи представник би требало да је упознат с овом одлуком, која је донесена почетком његовог мандата“, истиче се у 22. извјештају.У документу се наводи и да Савјет безбједности никада није ставио приговор на директно достављање извјештаја Републике Српске о ситуацији у БиХ, те подсјећа да многе међународне организације и чланице Савјета безбједности имају представништва у Бањалуци или је често посјећују, конкретно ради остваривања директне комуникације с Владом Републике Српске.

У овом извјештају се констатује да би било апсурдно сугерисати да је директна комуникација с Владом Српске нелегална или непримјерена на било који начин, јер Република Српска, као страна међународних уговора који чине Дејтонски споразум, има сва права да комуницира са члановима међународне заједнице у погледу својих права по основу тих уговора и штавише, ово право признаје Устав БиХ, а изричито га је потврдио и Уставни суд БиХ.

Из Владе Српске подсјећају и да Република Српска редовно подноси извјештаје Савјету безбједности већ десет година, те се не може објаснити зашто Инцко примјереност ове праксе проблематизује тек сад, а нарочито је тешко схватити како може да тврди да сва комуникације те врсте мора ићи преко структура на нивоу БиХ, и то у вријеме када највећа бошњачка странка СДА блокира формирање Савјета министара што је политичка криза за коју су заслужна и погрешно усмјерена настојања високог представника да централизује политичку моћ у БиХ.

Настојања високог представника и одређених страних сила да БиХ претворе у политичку структуру којом се лако може управљати и држати је под контролом кроз покушаје присилне централизације политичке моћи, чак и када је то директно супротно Уставу довела су до данашње парализе на нивоу БиХ, оцијењено је у 22. Извјештају Владе Републике Српске.

У Извјештају се наводи да међународна заједница веома често не схвата значај дејтонских начела, значај федеративне структуре, те контроле и равнотеже за мир, стабилност и просперитет у БиХ, те се чини да опстаје погрешно схватање да федерализам води слабој власти у БиХ.

„Успјех федеративних система у многим другим земљама, примјера ради у Њемачкој, Швајцарској и САД, показује да то схватање није тачно. Често, управо регионална аутономија садржана у федеративној структури различитим групама омогућава да остваре успјешну унију“, додаје се у овом документу.

У извјештају се истиче да међународни званичници понекад говоре о дејтонском уставном уређењу као да је тек скуп привремених мјера, наводећи примјер америчког специјалног представника за Балкан Метју Палмера који је у септембру изјавио да „Дејтонски споразум никада није ни требало да буде фиксан, него промјењив оквир“.

„Овакви коментари, чак и када су дати у најбољој намјери, само охрабрују СДА да тражи укидање ентитета и других дејтонских механизама заштите конститутивних народа у БиХ и тјерају друге групе, којима је Дејтоном гарантована одређена мјера заштите и аутономије, да се осјећају угрожено и сходно томе реагују“, констатује се у 22. извјештају Владе Републике Српске.

(Срна)