- “Неформирање Савјета министара више од годину дана након општих избора наглашава дисфункционалност управе на нивоу БиХ. С тим у вези, Српска ће можда бити принуђена да размотри неопходност враћања неких надлежности које јој припадају по основу Устава БиХ и које су, током времена, незаконито узурпиране, с циљем да их врше институције које не познаје Устав БиХ”
- Један од корака ка том циљу могло би бити повлачење РС из споразума из 2003. године, којим су Српска и Федерација БиХ дале сагласност на преношење надлежности у области индиректног опорезивања са ентитета на ниво БиХ. Управа за индиректно опорезивање БиХ се злоупотребљава ради кршења Дејтонског споразума и Устава тако што се Српској ускраћују приходи који припадају њеним грађанима“
- “Крај илузија и заблуда да ће бошњачка страна икада одустати од својих планова централизације и унитаризације, супротно међународном дејтонском уговору, одредиће даље активности које Народна скупштина Српске треба дефинисати закључцима“
- „Неопходно је приступити преиспитивању прописа наметнутих од високих представника, те налажењу начина за враћање надлежности у складу са изворним текстом Анекса четири Дејтонског споразума. Споразуми које у складу са Уставом БиХ закључе два ентитета, сами по себи не представљају амандмане на Устав БиХ, нити га могу мијењати или допуњавати“
ИНСТИТУЦИЈЕ Републике Српске, предвођене Народном скупштином имају обавезу да, користећи аутономију, заштитне механизме и надлежности признате Дејтонским споразумом инсистирају, на унутрашњем и међународном плану на његовом досљедном спровођењу, нарочито Анекса четири, односно Устава БиХ, рекао је данас шеф Клуба посланика СНСД-а у парламенту Српске Игор Жунић.
Образлажући у Народној скупштини информацију о неуставној трансформацији дејтонске структуре БиХ и утицају на положај и права Републике Српске, навео је да је тај документ преглед континуитета планираног одузимања надлежности Српске, те изразио наду да ће то посланици препознати и заједнички у конструктивној расправи донијети адекватне закључке у интересу Српске.
“Узевши у обзир уставни положај и њену улогу у формулисању унутрашње политике Републике Српске, али и спољне политике БиХ, неопходно је да Народна скупштина Српске у кључним тренуцима покаже сву снагу и достигне пуно национално јединство о питањима од виталног интереса за Републику Српску”, рекао је Жунић.
Он је истакао да на међународном плану Република Српска, у складу са надлежностима из Устава БиХ, мора чинити све напоре да исправно и истинито извјештава међународну заједницу и јавност о ситуацији у БиХ.
“На унутрашњем плану, потребно је приступити хитној реформи институција правосуђа на нивоу БиХ, будући да њихов састав, уређење и начин функционисања нису у складу са темељним начелом владавине права, а и препрека су даљем напредовању земље према ЕУ”, рекао је Жунић.
Према његовим ријечима, неопходно је и спровести темељне анализе ефеката које је изазвала неуставна трансформација БиХ, како на нивоу Републике Српске, тако и БиХ, која је претворена у незаситу машинерију неефикасних и растрошних институција чије је потребе све теже подмирити, без озбиљне штете по буџете ентитета, као основних носилаца власти и најодговорнијих за економски и социјални положај становништва.
Жунић је нагласио да је, у том смислу, потребно размотрити ефективност закључених међуентитетских споразума који су довели до преношења одређених надлежности на ниво БиХ, те преиспитати наметнуте прописе и посљедице њиховог утискивања у правни систем који је принудом конструисан на нивоу БиХ.
“Заштита владавине права и очување уставног положаја Републике Српске може се постићи само упорним радом на очувању дејтонске структуре, на добробит грађана који живе у БиХ, учвршћивањем суверенитета државне заједнице и њених ентитета, приврженошћу приниципима Дејтонског споразума, те инсистирањем на законитом успостављању и функционисању заједничких институција”, навео је Жунић.
Према његовим ријечима, потребно је приступити детаљној анализи свих међуентитетских споразума који су предвидјели уступање надлежности ентитета институцијама на нивоу БиХ и извршити оцјену ефеката тако извршених преношења надлежности, с циљем утврђивања њихове ефикасности и функционалности.
“Званичници и институције БиХ морају поштовати начело владавине права. Ово се посебно односи на правосуђе, чији легитимитет и пуноважност од њега зависе. БиХ мора обазбиједити легалну, легитимну, ефикасну и одговорну власт. То подразумијева, прије свега, поштовање изборне воље грађана формирањем институција коју чине легитимни представници сваког од конститутивних народа и државотворних ентитета”, рекао је Жунић.
Он је оцијенио да БиХ институције морају бити подвргнуте пажљивој анализи с циљем утврђивања ефикасности и оправданости њиховог рада, а вишак и непотребни терет морају бити елиминисани, што може укључивати смањење или укидање буџета, запослених, агенција и институција.
Жунић је подсјетио да су међусобна права и обавезе ентитета уређени Дејтонским споразумом, укључујући Устав БиХ.
“Споразуми који у складу са Уставом БиХ закључе два ентитета, сами по себи не представљају амандмане на Устав БиХ, нити га могу мијењати или допуњавати. По основу измишљања `државности БиХ` које нема у Уставу БиХ, ентитетима су одузете бројне надлежности и пренесене на БиХ. То је довело до хипертрофије неуставних институција на нивоу БиХ, које одузимају ентитетима неопходна финансијска средства за остваривање њихових уставних надлежности”, подсјетио је Жунић.
Он је поновио да су у годинама након Дејтонског споразума, два ентитета често под огромним притиском ОХР-а постигла неколико политичких споразума у којима су дали сагласност да БиХ врши додатне надлежности, додавши да ови споразуми морају бити предмет преиспитивања, посебно у свијетлу даљег неформирања Савјета министара и нефункционалности заједничког нивоа власти у БиХ.
“Неформирање Савјета министара више од годину дана након општих избора наглашава дисфункционалност управе на нивоу БиХ. Устав БиХ – Анекс четири Дејтонског споразума предвидио је потенцијал за такву дисфункционалност, те покушао да на минимум сведе штету коју би могла проузроковати тако што ентитетима повјерава већину надлежности. С тим у вези, Република Српска ће можда бити принуђена да размотри неопходност враћања неких надлежности које јој припадају по основу Устава БиХ и које су, током времена, незаконито узурпиране, с циљем да их врше институције које не познаје Устав БиХ”, рекао је Жунић.
Као један корак ка том циљу, напоменуо је Жунић, могло би бити повлачење Републике Српске из споразума из 2003. године, којим су Српска и Федерација БиХ дале сагласност на преношење надлежности у области индиректног опорезивања са ентитета на ниво БиХ.
“Тим чином, Република Српска поступала би у оквиру својих права да се повуче из међуентитетског споразума о преношењу надлежности у области индиректног опорезивања. Управа за индиректно опорезивање БиХ се злоупотребљава ради кршења Дејтонског споразума и Устава тако што се Српској ускраћују приходи који припадају њеним грађанима”, рекао је Жунић.
Жунић је нагласио да неодговорност у раду институција и званичника, укључујући активности које су непоштене или представљају прекорачење надлежности, морају бити објелодањене и исправљене.
“Дјеловање Републике Српске у предстојећем времену мора бити опредјељење за повратак дејтонској структури БиХ која је годинама скрнављена. Крај илузија и заблуда да ће бошњачка страна икада одустати од својих планова централизације и унитаризације, супротно међународном дејтонском уговору, одредиће даље активности које Народна скупштина Републике Српске треба дефинисати закључцима”, рекао је Жунић.
Он је подсјетио да је у Декларацији СДА дефинисан интерес Бошњака, а то је централизација БиХ, један главни град, реформа полиције, улазак у НАТО, стварање једне културе и језика.
Жунић сматра да су институције Републике Српске дужне да нађу одговарајући модалитет за анализу рада свих наметнутих институција и разматрање ефеката преноса надлежности са Републике Српске на ниво БиХ.
“У оквирима Дејтонског споразума, право Републике Српске, односно српског народа на самоопредјељење подразумијева очување дејтонске структуре, то јест, очување широке аутономије ентитета, уставом додијељених надлежности и прописаних механизама заштите конститутивних народа. С тим у вези, неопходно је приступити преиспитивању прописа наметнутих од високих представника, те налажењу начина за враћање надлежности у складу са изворним текстом Анекса четири Дејтонског споразума”, истакао је Жунић.
Додај коментар