Вилијем Тејлор
- Сесију обраћањем отворио Адам Шиф, предсједавајући Одбором Представничког дома за обавјештајне службе.Истакао да је суштина истраге у томе да се утврди да ли је Доналд Трамп злоупотребио положај и позвао Украјину да се мијеша у америчке изборе, те да ли је изнуђивао или уцјењивао ту „земљу савезницу“
- Вилијам Тејлор и Џорџ Кент рекли да је Трамп вршио притисак на Владимира Зеленског да отвори истрагу о једном од Трампових главних демократских изазивача на изборима 2020, бившем потпредсједнику Џоу Бајдену, а прије него што Украјини буде одоборена војна помоћ од 391 милион долара
- Меморандум Трампов Републиканске партије предвиђа четири стуба одбране за Трампа: један је да позив Зеленском од 25. јула не показује никакво условљавање нити има доказа о притиску, други да су и Зеленски и Трамп послије тога рекли да није било притиска током позива, трећи да Кијев тада није био свјестан – већ касније – да је америчка војна помоћ ускраћена и четврти да је Трамп на крају 11. септембра одобрио војну помоћ, а да истрага о Бајдену није отворена
У ПРЕДСТАВНИЧКОМ дому америчког Конгреса почело је јавно свједочење највишег дипломатског представника САД у Украјини Вилијема Тејлора и савјетника државног секретара САД Џорџа Кента у истрази о опозиву предсједника Доналда Трампа.
Сесију је обраћањем отворио Адам Шиф, предсједавајући Одбором Представничког дома за обавјештајне службе.
Шиф је истакао да је суштина истраге у томе да се утврди да ли је предсједник Доналд Трамп злоупотребио положај и позвао Украјину да се мијеша у америчке изборе, те да ли је изнуђивао или уцјењивао земљу савезницу.
Шиф је рекао да ће одговори на ова питања погодити не само будућност овог предсједника, већ и одредити шта Американци могу да очекују од било ког будућег предсједника.
„Ако ово није за опозив, шта је онда? Да ли је предсједникова дужност да поштује Устав?“, упитао је Шиф.
Планирано је да најпре свједоци изнесу уводна излагања, а онда ће адвокати и представници у Конгресу моћи да постављају питања.
Одбор Представничког дома за обавјештајне службе надзире истрагу.
Послије неколико недјеља испитивања иза затворених врата, у којима су учествовале садашње и бивше дипломате и званичници, законодавци и они који ће свједочења пратити широм САД биће у прилици да чују и Вилијема Тејлора, тренутно високог америчког дипломату у Украјини и Џорџа Кента, који надгледа послове у Украјини, пренио је Глас Америке.
Предсједавајући комитетом Адам Шиф рекао је да су Тејлор, Кент и трећа свједокиња, Мари Јованович бивша амбасадорка САД у Кијеву која би требало да се појави у петак, , „деценијама предано и узорно служили нашој нацији“ и да вјерује да је од виталног значаја да амерички народ и сви чланови Конгреса, чују њихове сопствене речи о томе шта су доживели и чему су свједочили.
И Тејлор и Кент рекли су да је Трамп вршио притисак на украјинског предсједника Владимира Зеленског да отвори истрагу о једном од Трампових главних демократских изазивача на изборима 2020, бившем потпредсједнику Џоу Бајдену, а прије него што Украјини буде одоборена војна помоћ од 391 милион долара, које је Кијев желио за борбу против проруских снага на истоку земље.
Али, републиканци, судећи по меморандуму који је јуче кружио међу члановима странке уочи почетка свједочења, планирају да оштро ставе под сумњу то колико су двојица званичника разумјела Трампове намјере у односу према Украјини и да инсистирају на томе да је Трамп имао „дубок, истински и разуман скептицизам“ у вези са корупцијом у Украјини, те да је то што је здржавао помоћ тој земљи било „у потпуности разумно“.
У разговору са Зеленским крајем јула, Трамп је затражио „услугу“ од украјинског лидера у виду истраге о Бајдену, о раду његовог сина Хантера Бајдена у украјинској компанији за природни гас и пласирању теорије да се Украјина мешала у изборе 2016. године на којима је Трамп побиједио, а не Русија, као што је закључила америчка обавјештајна заједница.
Меморандум републиканске стратегије који кружи здањем Капитола предвиђа четири стуба одбране за Трампа: један је да позив од 25. јула не показује никакво условљавање нити има доказа о притиску, други да су и Зеленски и Трамп послије тога рекли да није било притиска током позива, трећи да Кијев тада није био свјестан – већ касније – да је америчка војна помоћ ускраћена и четврти да је Трамп на крају 11. септембра одобрио војну помоћ, а да истрага о Бајдену није отворена.
„Ове четири кључне тачке поткопавају наратив демократа о опозиву према којем је предсједник Трамп искористио америчку војну помоћ и предсједнички састанак (са Зеленским у Бијелој кући) како би приморао Украјину да истражи политичке ривале предсједника“, наводи се у том допису.
Шиф је рекао пред 435 чланова Представничког дома да организовање свједочења које преносе амерички телеканали, има за циљ да „изнесе чињенице на свјетло дана и пред Американце“.
Одбор ће сведочења организовати у три дана наредне седмице.
Међу сведоцима који би требало да се појаве су и амбасадор Курт Вокер, потпуковник Александер Виндман, амбасадор Гордон Сондленд и бивша виша директорка Савјета за националну безбједност Фиона Хил.
Републиканци тврде у свом допису, бранећи Трампа, да „демократе желе да опозову предсједника зато што се неизабране и анонимне бирократе не слажу са његовим одлукама и зато што им је неугодно због телефонског разоговора са предсједником Зеленским. Председник ради за амерички народ. И предсједник Трамп ради оно за шта су га Америланци и изабрали да ради“.
У транскриптима њихових исказа Тејлора, Кента и Јованович детаљно је описано како су Трамп и његови сарадници притискали Украјину да покрене истрагу о Бајденима и било каквој украјинској умјешаности у изборе у САД 2016.
У претходна три покушаја да се опозове предсједник САД, два предсједника, а то су Ендрју Џонсон средином 19. вијека и Бил Клинтон прије двије деценије, опозвани су у доњем дому Конгреса САД, али су ослобођени у процесу пред Сенатом, док је трећи, Ричард Никсон, поднио оставку и прије него што би, извјесно је, био опозван, а то се догађало током 70-их.
Додај коментар