- Министар Ненад ПОПОВИЋ на сајму у Шенжену: „Најважнији ресурс који Србија има су њени инжењери и ИТ стручњаци. Према истраживању америчког Стартап Џинома, најрелевантније светске организације за истраживање стартап екосистема, српски инжењерски кадар сврстан је међу пет најбољих у свету. Србија је уз Лондон, Барселону, Хелсинки и Тел-Авив, један од најперспективнијих екосистема у Европи када су у питању развој блокчејн технологија и индустрија видео игара“
- „Индустријски парк у Београду, који заједнички граде Србија и Кина, биће најмодернији технолошки парк у јужној Европи“, рекао је Поповић и додао да ће тај пројекат бити место сусрета великог броја високотехнолошких компанија, стартапа, истраживача, као и универзитетске заједнице из Србије, Кине и целе Европе“
МИНИСТАР за иновације и технолошки развој Србије Ненад Поповић, учествовао је на Сајму високе технологије у Шенжену и том приликом поручио да Србија, захваљујући свом инжењерском кадру, има потенцијал да постане европски Шенжен.
„Према оцени кинеског Форбса, Шенжен је први на листи најиновативнијих градова Кине. Од 500 најбогатијих компанија на свету, чак 300 има своју производњу у овом граду. Зато Шенжен називају и кинеском „силицијумском долином“, рекао је Поповић.
Он је указао да Србија развија такве услове пословања да би у будућности могла да постане европски Шенжен у оквиру иницијативе „Појас и пут“.
„Најважнији ресурс који Србија има су њени инжењери и ИТ стручњаци. Према истраживању америчког Стартап Џинома, најрелевантније светске организације за истраживање стартап екосистема, српски инжењерски кадар сврстан је међу пет најбољих у свету. Србија је уз Лондон, Барселону, Хелсинки и Тел-Авив, један од најперспективнијих екосистема у Европи када су у питању развој блокчејн технологија и индустрија видео игара“, изјавио је Поповић.
Обраћајући се на највећем и најутицајнијем научно-тенолошком Сајму у Кини, Поповић је истакао да у Србији послују неке од највећих свјетских ИТ и технолошких компанија.
„Компанија Мајкрософт има само два развојна центра у Европи. Један од њих је смештен у Београду и он је по броју запослених инжењера четврти по величини у свету“, навео је Поповић и додао да су овакви примјери добар сигнал и за остале инвеститоре да дођу у Србију и да развијају нове технологије, ослањајући се на знање српских инжењера.
У години када Кина обиљежава 70. годишњицу од оснивања Народне Републике Кине, Србија и Кина, ослањајући се на своје челично пријатељство, граде заједничку иновациону будућност.
„Србија види Кину као стратешког партнера када је у питању развој иновација и нових технологија. Сарадња наше две земље налази се на историјски највишем нивоу, везују нас изванредни политички и економски односи, као и заједничка визија иновационог раста Србије и Кине“, истакао је Поповић.
Министар за иновације и технолошки развој указао је на значај реализације пројекта српско-кинеског Индустријског парка.
„Индустријски парк у Београду, који заједнички граде Србија и Кина, биће најмодернији технолошки парк у јужној Европи“, рекао је Поповић и додао да ће овај пројекат бити мјесто сусрета великог броја високотехнолошких компанија, стартапа, истраживача, као и универзитетске заједнице из Србије, Кине и цијеле Европе.
Поповић је рекао да ће Србија и Кина наставити да интензивно раде на изградњи заједничких иновационих политика које треба да обезбједе раст економије и благостања грађана двије земље.
„Посебно нас интересују стратегије сарадње у области роботике, вештачке интелигенције, блокчејна, биг дејта анализе и паметних градова“, закључио је Поповић.
На Сајму високе технологије у Кини учествује преко 3000 излагача из више од 50 земаља, уз преко 50.000 посјетилаца. Ова манифестација се базира на напредним технологијама и производима у областима као што су очување енергије, заштита животне средине, нова генерација информационих технологија, биологија, производња висококвалитетне опреме и друго.
Сајам високе технологије у Кини, први пут је одржан 1999. године. Од тада, сваке године реализује се у Шенжену, под покровитељством Министарства трговине, Министарства науке и технологије, Министарства индустрије и информационих технологија, Националне Комисије за развој и реформе, као и Владе Шенжена.
Додај коментар