Џаферовић затражио да се у Европској народној партији покрене дијалог о положају ислама у ЕУ

• На конгресу рекао и ово: „Већина вас припада народима и странкама који баштине кршћанску традицију. Ја припадам народу који баштини исламску традицију. Различитих смо религија, али нам је заједничка вјера у Бога и абрахамска традиција. Наше различитости не спрјечавају нас да имамо заједничку визију Европе“
• Присутнима на конгресу ЕПП сугерисао да се БиХ суочава с недостатком солидарности с мигранатима, као и да је у сржи те несолидарности намјера да се то питање искористи за доказивање како је БиХ немогућа држава, али и за кокетирање с исламофобијом: „Сав терет мигрантске кризе пао је на подручја у којима већину становништва чине Бошњаци. Политички представници хрватског и српског народа одбили су да се терет мигрантске кризе равномјерно распођели на цијелу територију БиХ“
• По Србима донекле закамуфлирано ударио и тврдњом да је основни проблем с којим се БиХ још суочава „постојање политичких актера и снага које политичким средствима покушавају остварити макар дио циљева које нису остварили у тим ратовима“

ЧЛАН Предсједништва Босне и Херцеговине Шефик Џаферовић казао је на статутарном Конгресу Европске народне странке (ЕПП) одржаном у Загребу да Босна и Херцеговина заслужује већу подршку Европске уније.

Конгресу на којем се бира нови предсједник ЕПП, најутицајније страначке групације у Европској унији, присуствовао је већи број европских државника, а током пленарне сесије Џаферовић се обратио Конгресу.

Захвалио се досадашњем предсједнику ЕПП-а Џозефу Даулу, на подршци БиХ на путу ка ЕУ, те је упутио честитке новом предсједнику ЕПП-а Доналду Туску, којем је такође захвалио на подршци европској перспективи БиХ коју је пружао као предсједник Савјета ЕУ током протеклих пет година.

„Живимо у турбулентном времену пуном изазова. Европска унија се суочава с бројним проблемима, од мигрантске кризе и Брегзита до расправа о унутрашњем преуређењу Уније. Принципи на којима се деценијама темељи међународни поредак су уздрмани“,  казао је.

Напоменуо је да неки од најмоћнијих глобалних актера данас озбиљно доводе у питање свјетски поредак заснован на раније општеприхваћеним правилима, а у тренуцима несигурности и криза људи се увијек враћају изворним вриједностима.

„Европска народна странка је симбол тих вриједности.  Зато није случајно да грађани Европске уније дају повјерење странкама ове групације“, оцијенио је Џаферовић.

Џаферовић се осврнуо на однос Европе и ислама, казавши да су мигрантска криза и актуелне расправе унутар Европске уније о западном Балкану отвориле веома важно и осјетљиво питање, а то је питање односа Европе и ислама.

„Већина вас припада народима и странкама који баштине кршћанску традицију. Ја припадам народу који баштини исламску традицију. Различитих смо религија, али нам је заједничка вјера у Бога и абрахамска традиција. Пријатељи смо, дијелимо заједничко европско тло, припадамо истој политичкој групацији. Наше различитости не спрјечавају нас да имамо заједничку визију Европе. Напротив, богатство наших различитости је темељ те наше визије“, додао је.

Нагласио је да се данас када се поново буде расизам, антисемитизам и исламофобија сви морају бити јединствени у заштити темељних вриједности без којих Европа никада не би била оно што јесте.

Казао је и да ће из тог разлог предложити Туску да у оквиру Европске народне странке покрене отворен и искрен дијалог о положају ислама у Европској унији.

Говорећи о мигрантској кризи у БиХ, истакнуо је да се она сада претвара у хуманитарну кризу, наглашавајући да заштита граница не смије значити кршење људских права јер ће доћи вријеме када ће сви који буду то радили морати положити рачуне.

„У овом тренутку ми пружамо уточиште већем броју људи него неке богатије и стабилније земље Европске уније. Политизација мигрантске кризе унутар БиХ је кључни разлог због којег се мигрантска криза претвара у хуманитарну кризу“, поручио је Џаферовић.

Скренуо је пажњу да се БиХ суочава с недостатком солидарности с мигранатима, као и да је у сржи те несолидарности намјера да се ово питање искористи за доказивање како је БиХ немогућа држава, али и за кокетирање с исламофобијом.

„Сав терет мигрантске кризе пао је на подручја у којима већину становништва чине Бошњаци. Политички представници хрватског и српског народа одбили су да се терет мигрантске кризе равномјерно распођели на цијелу територију БиХ“, подсјетио је Џаферовић обраћајући се скупу.

Истакнуо је да се тај дубоко нехришћански и нехумани приступ правда борбом против исламизације, одбраном хришћанске Европе и најприземнијим теоријама завјере, а све то шири страх и нелагоду код грађана БиХ па бх. институције не могу адекватно одговорити том изазову.

„Зато нам је потребна снажнија подршка Европске уније, не само финансијска и техничка, већ и политичка“, позвао је Џаферовић, подсјећајући да су мигранти у БиХ дошли преко територије Европске уније, те да они не желе трајно остати у БиХ него отићи у Европску унију.

Подсјетио је и да је БиХ највећа жртва ратова на западном Балкану 90-их година прошлог вијека, те да је основни проблем с којим се и данас суочава постојање политичких актера и снага које политичким средствима покушавају остварити макар дио циљева које нису остварили у тим ратовима.

„Јединствена, цјеловита и сигурна БиХ је кључ стабилности на Западном Балкану.  Због тога ЕУ у политици проширења треба имати много пажљивији и брижнији однос и приступ према БиХ, јер се то тиче и стабилности саме ЕУ“, став је Џаферовића.

Као добар примјер таквог приступа издвојио је њемачко-британску иницијативу, која је резултирала значајним напретком БиХ на европском путу због чега је мишљења да би требало наставити с таквим приступом.

Говорећи о односима са сусједним земљама, истакнуо је да БиХ жели добре односе те јачање економских, транспортних и других веза, а ти односи требају се заснивати на принципима реципроцитета и међусобног уважавања.

„Међудржавни спорови и отворена питања, укључујући и питање граница, могу се и морају рјешавати искључиво у складу с принципима међународног права. БиХ нема, нити је икада имала било какве претензије према сусједима. Од сусједа очекујемо исти однос према нама“, казао је.

Казао је да је европска перспектива Босне и Херцеговине имала кључни значај за јачање мира и стабилности у БиХ и региону, као и да је европски пут био и остао незамјењиви оквир за провођење политичких, економских и друштвених реформи у БиХ.

„Непостојање консензуса на октобарском састанку Европског вијећа за доношење одлуке о отварању приступних преговоре с Албанијом и Сјеверном Македонијом донијело је велико разочарење и унијело нову дозу евроскептицизма на западном Балкану, па и у БиХ“, става је Џаферовић.

(Фена)