- „Парламент је исказао добру вољу да се парламентарци окупе на засједање 18. и 23. децембра да бисмо све са формирањем Савјета министара завршили до краја године. Надам се да ћемо моћи предложити девет министара и десет замјеника министара у једном од ова два термина“
- „Деблокада пројеката који чекају на ратификацију у институцијама БиХ подстаћи ће привредне активности у ентитетима, али ће за успјех и наставак реформи бити потребно направити још много корака осим саме деблокаде тих пројеката“
- „Жао ми је што је и Трговска гора постала отворено питање и што нема добрих повратних информација са хрватске стране. Ту велику улогу мора одиграти Предсједништво БиХ да покушамо да заштитимо нашу територију од нуклеарног отпада. БиХ у том случају може много да изгуби, а Хрватска неће ништа добити, осим лошег сусједа“
ПРЕДСЈЕДАВАЈУЋИ Савјета министара БиХ Зоран Тегелтија – говорећи о тврдњама опозиције у Српској да се залаже за повећање стопе ПДВ-а – рекао је да када неко тражи изговор да нешто или некога не подржи, онда покушава да нађе проблем или оправдање за своје реакције.
Он је подсјетио да је Влада Српске од 2011. године два пута припремала измјене Закона о ПДВ-у које су подразумјевале увођење дифиренциране стопе и предлагала их партнерима у ФБиХ, али да за то није добила подршку.
„Тада смо дефинисали врло узак круг производа који би били опорезивани по диференцираној, односно нижој стопи. Управа за индиректно опорезивање је тада урадила студију у којој је наведено да би увођење дифиренциране стопе било лоше рјешење, али ја и даље сматрам да то није лоше. Послије тога се престало разговарати о увођењу диференциране стопе“, истакао је Тегелтија.
Када је 2015. године усвајана Реформска агенда 1, подсјетио је он, речено је да уколико није могуће на други начин омогућити растерећење рада да ће се размишљати и о промјенама у области индиректних пореза.
„Српска је успјела нешто направити повећавајући неопорезиви дио дохотка и благо смањујући неке доприносе, али није било озбиљног помака у процесу растерећења привреде. Само у том контексту се може говорити о повећању стопе ПДВ и уколико то буде дио заједничке приче са ентитетима, која се односи на растерећење привреде и смањење збирне стопе доприноса која треба да доведе до повећања плате свих запослених. ПДВ се никада не може мијењати уколико нема консензуса у БиХ“, каже Тегелтија.
Он је навео да је нови закон о ПДВ-у већ дуго у процедури, те да се у њему не говори о увођењу диференциране стопе, нити о промјени стопе ПДВ-а, већ углавном о техничким измјенама.
„Уколико буде спремности, прије свега, у ентитетима спреман сам отворити питање комплетног Закона о ПДВ-у и свих ствари о којима говорим, укључујући и Закон о порезу на доходак и Закон о доприносима“, поручио је Тегелтија.
Он је рекао да је одмах након потврде именовања за предсједавајућег у парламенту започео консултације са политичким партијама о формирању Савјета министара и кандидатима за министре.
„Консултације иду у веома добром правцу, а једини проблем је што смо лимитирани временом уколико желимо да све завршимо до краја године. Долазе празници и ако не будемо брзо радили може се десити да процес формирања Савјета министара буде пренесен у 2020. годину. Обавио сам највећи дио разговора и вјерујем да би данас или сутра могли да завршимо процес консултација и да до сриједе имамо имена“, нагласио је Тегелтија.
Он је додао да као предсједавајући мора да донесе одлуке о именовању тих људи послије чега их упућује на провјере у Централну изборну комисију и Агенцију за истраге и заштиту БиХ да би добили потврду да нема препрека да буду именовани за министре.
„Парламент је исказао добру вољу да 18. и 23. децембра могу да окупе парламентарце да бисмо све завршили до краја године. Надам се да ћемо моћи предложити девет министара и десет замјеника министара у једном од ова два термина“, рекао је Тегелтија.
Деблокада пројеката на нивоу БиХ подстакла би привреду у ентитетима
Предсједавајући Савјета министара рекао је и да ће деблокада пројеката који чекају на ратификацију у институцијама БиХ подстаћи привредне активности у ентитетима, али да ће за успјех и наставак реформи бити потребно направити још много корака осим деблокаде тих пројеката.
Тегелтија је истакао да су блокирана средства за многе започете пројекте који су испреговарани у мандату власти од 2014. до 2018. године, али и за пројекте који су у међувремену уговорени као што је грант за Градишку у износу од 15 милиона КМ или наставак пројекта „Водовод и канализација“ којим је обухваћен велики број локалних заједница у Републици Српској и Федерацији БиХ (ФБиХ).
„Сви ти пројекти требали су да буду само ратификовани. Тиме би биле настављене инвестиционе активности“, рекао је Тегелтија у интервјуу Срни.
Он је оцијенио да је у периоду од 2014. до 2018. године у ентитетима вођена одговорна економска политика што је омогућило раст бруто домаћег производа.
„Завршен је процес фискалне консолидације у оба ентитета и реформа тржишта рада усвајањем закона о раду у ситуацији када су били протести испред парламената Српске и ФБиХ. Тај закон је био императив за БиХ. Био је огроман отпор, а двије године послије видимо да расту плате и у јавном и у приватном сектору“, истакао је Тегелтија.
Сада се зна, каже он, која питања треба рјешавати, а постоји и висок степен консензуса јер су ентитетске владе усвојиле такозвану Реформску агенду 2 за период 2019-2022. године.
„Али у БиХ углавном недостаје спремности да све реформе буду спроведене и често недостаје спремности да то буде урађено на вријеме. Оно што смо могли да урадимо у 2019. години захтијеваће корекције за поједине реформе у 2020. години јер се једноставно касни са њима“, нагласио је Тегелтија.
Усвајање буџета – у првом кварталу 2020.
Говорећи о усвајању буџета институција БиХ за 2020. годину, Тегелтија је навео да је реално очекивати да то буде учињено у првом кварталу 2020. године уколико Савјет министара буде изабран до краја ове године.
„Структура буџета зависи прије свега од Фискалног савјета БиХ који усваја глобални фискални оквир којим се дефинише колико средстава заједничким институцијама припада са јединственог рачуна Управе за индиректно опорезивање. Савјетодавна група Фискалног савјета ради, постоје три или четири варијанте глобалног фискалног оквира, али још нису утврдили коначан приједлог за Фискални савјет“, рекао је Тегелтија у интервјуу Срни.
Говорећи о односима са сусједима, Тегелтија је нагласио да је у посљедње вријеме превише отворених питања, а још више непотребних политичких изјава које нису доприносиле добросусједским односима и рјешавању спорова.
„Најважније питање којим треба да се бавимо је како унаприједити економску сарадњу. Дуго постоје отворена питања у вези са границом, а у посљедње вријеме су на чудан начин отворена и нова, али се надам да ће бити спремности да се о томе договара. Жао ми је што је и Трговска гора постала отворено питање и што нема добрих повратних информација са хрватске стране. Ту велику улогу мора одиграти Предсједништво БиХ да покушамо да заштитимо нашу територију од нуклеарног отпада. БиХ у том случају може много да изгуби, а Хрватска неће ништа добити, осим лошег сусједа“, каже Тегелтија.
(Срна)
Додај коментар