- Судар Доналда Трампа и `дубоке државе` за савремени Запад је од принципијелног значаја. Сваки могући исход те борбе имаће озбиљне последице и за свет. У Сједињеним Државама – ако се не заглибе у грађанском рату – вероватно ће победити национал-популистичка демократија
- Обједињена Европа и даље је прва економија света. Само, ЕУ још није постала `историјски субјект`. Западна аналитичка издања отворено је зато називају „десертом на гозби Пекинга и Вашингтона“ и кусуром у америчко-кинеској трговини. Вероватно ће 2020-те бити јасније хоће ли се Европа мобилисати да постане центар силе у свету или ће се под повољним условима прикључити некоме од лидера
- Кина ће прећи на позиције стратешке експантије и активно реализовати модел техно-логистичке интеграције Евразије, Африке и дела Океаније, које ће повезивати јединствена мрежа транспортних коридора и телекомуникација. Она ће свој систем меритократских социјалних лифтова позиционирати као најуспешнији светски систем економског рата
- За Русију 2020-та треба да буде кључна за формирање сопственог развојног модела. Она је себи обезбедила војно-стратешку безбедност и свима продемонстрирала успехе своје дипломатије. Има резултате и на плану нових технологија, па све то може постати основа за појаву јединсвене цивилизацијске идеологије са којом ће постати пуноправни суоснивач „света за 21-ви век“
Аутор: Дмитриј ДРОБЊИЦКИ
ПОСЛЕДЊИХ неколико година донело је свету многа изненађења.
Цео низ догађаја довео је до потпуног анулирања проглашеног „краја историје“.
Уместо њега, човечанство се суочило са потпуно новом реалношћу – са свеопштом конкуренцијом држава, технологија и идеја.
У свему томе, међутим, није највеће изненађење то што власт „глобалног руководства“ нису оспориле само које се не убрајају у условну `глобалну осовину добра`, већ што му је изазов упућен на самом Западу. У државама које су створиле ту осовину`.
„Популистички талас“, који се подигао 2016-те није почистио стару елиту, али ни сам није нестао.
Оштра политичка борьа Сједињеним Држава и даље траје, наставају се спорења око изласка Британије из ЕУ, велика је вероватноћа да ће у Аустрији и Италији 2020-те доћи до нових избора… Све то само потврђује да се наставља битка између либерал-глобалиста и национал-популиста.
Поткрај 2019-те борбе су постале позиционе, али ништа мање жестоке.
Настаља се и индустријско-технолошко надметање између држава и блокова. То надметање се не може свести на траговински рат између САД и Кине и са њима повезаних земаља.
То надметање се тиче свих народа који су спремни да се боре за место по сунцем у 21. веку. Да пређу на нови технолошки ниво и да се нађу међу развојним лидерима.
Фундаментални конфликт – конкуренција између национално оријентисаних елита и „глобалног руководства“ – заменио је либерални светски поредак у чију безалтернативност нас је убеђивао Запад. Али, како ће изгледати нови свет?
О томе се воде жестоке расправе у политичкој, пословној и експертској сфери.
У вези са тим, главних тема у 2020-ој биће пет.
САД између Deep State и „немогућег председника“
У САД је у току процедура импичмента. Опозиција је практично без шанси да је заврши истеривањем Трампа из Беле куће. Штавише, демократе су му озбиљно повећале шансе да 2020-те освоји други мандат.
Упркос томе, међусобно политичко крљање у Вашингтону не јењава. Актуелни домаћин Беле куће не носи се толико са идеолошким опонентима, колико са `дубоком државом` (Deep State).
Тај судар је за савремени Запад од принципијелног значаја. Ту се решава и шта је важније: принципи демократије или „систем“?
`Дубока држава` и председник-разоритељ не могу заједно унутар исток политикума. Једна од страна ће морати да изађе као победник.
Сваки могући исход те борбе имаће озбиљне последице и за свет.
Ко ће и куда повести Стари Свет?
Брегзит, предстојећи скори силазак са власти Ангеле Меркел и све јачи евроскептици – елиту ЕУ чине све нервознијом. Оптимизам им одузима и скепса Трампове администрације поводом НАТО и саме Европске уније. Миграције су и даље врућ проблем… А све то кључа при нултом економском расту.
Кина и САД више и не крију да на Европску унију гледају као на један од терена свог надгорњавања.
Кина је већ успела да преузме контролу над кључним лукама Грчке и Италије и да обавије ЕУ својим мрежама пете генерације (5G) и да овлада украјинским гигантским произвођачем хеликоптгерских и других мотора „Мотор Сич“.
САД су оштро против тога да западне земље користе кинеске 5G и још се надају да могу зауставити експанзију Кине у Европи.
Обједињена Европа и даље је прва економија света. Само, ЕУ још није постала `историјски субјект`. Западна аналитичка издања отворено је зато називају „десертом на гозби Пекинга и Вашингтона“ и кусуром у америчко-кинеској трговини.
Председник Француске Емануел Макрон једини је европски лидер који звони на узбуну и позива на промене. Либералне елите које иза њега стоје оствариле су немале успехе.
Макрон и његова партија контролишу оба дома националног парламента. Покрет „Обновимо Европу“ (који је својеврсна филијала његове Републике на маршу) трећи је по снази у Европском парламенту.
Вероватно ће 2020-те бити јасније хоће ли се Европа мобилисати да постане центар силе у свету или ће се под повољним условима прикључити некоме од лидера.
Како ће делити Арктик?
Кина и САД заједно лобирају идеју „отворености“ Арктика, а Русија и Канада су за „суверени приступ“, то јест – за очување старе поделе крајњег севера планете.
Супарништво се неће свести само на „рат геограгфских карата“.
У току је арктичка технологшка трка у којој Русија има одређене предности. Јер, има, поред осталог, најмоћнију флоту ледоломаца и једина у свету пловећу атомску централу.
Русија, САД и Кина активно развијају своје поларне војне потенцијале.
Спорење око Арктика битно ће утицати на формирање новог система међународних споразума. У сваком случају, трка за Арктик умногоме ће променити погледе на свет.
Шта ће бити са космосом?
Све што важи за Арктик – важи и за космос и његово освајање које је у почетној фази.
Међутим, почиње нова велика космичка трка. летови ка астероидима, уследиће истраживања површине Месеца, појавиће се нови космички апарати са људском посадом.
Отвориће се питање: шта даље са Мађународном свемирском станицом, поготово после 2024-те?
Биће доведене у питање досадашње забране изнишења нуклеарног оружја у космос и коришћење небвеских тела у војне сврхе.
Модели развоја XXI веку
Свет се приближио важној етапи своје еволуције.
Унутарполитичка борба у САД, прелазак Кине на позиције стратешке експантије, јачање геополитичких позиција Русије, нестабилност у Африци, Латинској Америци и на Блиском истоку – радикално ће изменити слику света створену последњих деценија.
Ново надметање великих сила неће бити ограничено само на индустријско-технолошку, ресурсно-енергетску и војно-стратешку сферу.
Почеће конкуренција модела развоја која ће заменити идеолошку конфронтацију двају суперсистема и кратки период тријумфа либералног светског поретка.
Сједињеним Државама – ако се не заглибе у грађанском рату – вероватно ће победити национал-популистичка демократија, коју ће „град на брегу“ активно „продавати“ Европи, земљама Комонвелта и Латинској Америци.
Кина ће активно реализовати модел техно-логистичке интеграције Евразије, Африке и дела Океаније, које ће повезивати јединствена мрежа транспортних коридора и телекомуникација.
Она ће свој систем меритократских социјалних лифтова позиционирати као најуспешнији светски систем економског рата.
За Русију 2020-та треба да буде кључна за формирање сопственог развојног модела. Она је себи обезбедила војно-стратешку безбедност и свима продемонстрирала успехе своје дипломатије.
Има резултате и на плану нових технологија, па све то може постати основа за појаву јединсвене цивилизацијске идеологије са којом ће постати пуноправни суоснивач „света за 21-ви век“.
http://fakti.org/quo-vadis-orbi/tramp-ili-deep-state-neko-ce-morati-da-izgubi
Додај коментар