- „Најодвратнија је лаж да је сукоб избио на основи анимозитета Срба према муслиманима, и та лаж не може да чека на разоткривање. Срби су посљедњи народ којем се може приписати вјерска нетрпељивост, посебно према муслиманима“
- Указао да би четврт вијека другим народима била довољна дистанца за зрело и разложно разматрање, па чак и за вицеве, али да мир у БиХ не изгледа зрело: „Дакле, изгледа да ништа није готово и ништа није јасно, и то двоје је у узрочно-посљедичној вези: није готово зато што није јасно“
- „Данас је све затамњено и искривљено, више него што је било на почетку кризе, јер су `замагљивачи` наставили да раде у три смјене, све до данас. Створена је виртуелна реалност, и у медијима креиран другачији српски народ, а истакнутим појединцима `изграђене` потпуно лажне репутације, довољне за аутоматску осуду“
ПРВИ предсједник Републике Српске Радован Караџић оцијенио је да је БиХ била полигон свакоме коме је био потребан пакао у овом региону, а да је најбруталнија лаж да је сукоб избио на основи анимозитета Срба према муслиманима.
Караџић је, у одговору на питања „Вечерњих новости“ чији је први дио објављен данас, истакао да ће, када цијела истина о рату у БиХ изађе на видјело, то бити поразно за многе учеснике – за већину медија, за „лажне и бесрамне новинаре“, за неке „хуманитарце“ и њихове организације, па чак и за поједине аспекте ангажмана УН.
„Најодвратнија је лаж да је сукоб избио на основи анимозитета Срба према муслиманима, и та лаж не може да чека на разоткривање. А Срби су посљедњи народ којем се може приписати вјерска нетрпељивост, посебно према муслиманима (исламу)! Постоје недавни примјери ропства, сегрегације и истребљења које су починили други, а никада Срби“, навео је Караџић.
Он је поручио да садашњи лидери свијета, иако нису створили, треба да размонтирају све ове лажи, јер свијет не може опстати без права и правде, јер се „и ти ратови, и посљератни догађаји, укључујући и суђења, врше у њихово име“.
„Зато ће расвјетљавање узрока и посљедица наших трагедија попричекати, док се не задовоље зли апетити, ако се икад задовољи њихов ирационални извор. Сами смо се понудили као полигон свакоме коме затреба пакао у региону“, навео је Караџић.
Он је указао да би четврт вијека другим народима била довољна дистанца за зрело и разложно разматрање, па чак и за вицеве, али да мир у БиХ не изгледа зрело.
„Дакле, изгледа да ништа није готово и ништа није јасно, и то двоје је у узрочно-посљедичној вези: није готово зато што није јасно“, наводи Караџић.
Према његовим ријечима, све је још горе данас јер је свијет присвојио лажну слику о узроцима, исходима и посљедицама рата, што је злочин планетарних размјера незапамћен у историји.
„Данас је све затамњено и искривљено, више него што је било на почетку кризе, јер су `замагљивачи` наставили да раде у три смјене, све до данас. Створена је виртуелна реалност, и у медијима креиран другачији српски народ, а истакнутим појединцима `изграђене` потпуно лажне репутације, довољне за аутоматску осуду“, наводи Караџић.
Караџић је поручио да је од свих лажи најмалигнија она која је навела масовне убице у Норвешкој и на Новом Зеланду да помињу Србе и њега лично као примјер за своја недјела, на основу лажне слике коју су о српском народу створили злочиначки медији.
Он је истакао да је српски, и његов лични однос према муслиманима у БиХ био супротан слици коју је створила пропагандна машинерија и подсјетио на бројна лична пријатељства, бракове и друге односе међу људима истог сталежа.
„Једина несрећа се појављивала када би нека сила напала Србе, неки од муслимана би ушли у савез са агресором, али неки би били савезници Срба, такође. Овога пута је то био још један напад на заједничку државу, и интереси Срба и муслимана су се разликовали. Али, тада је требало примијенити принципе закона и права, а муслимани нису имали никаквог права да доминирају над хришћанском већином у Босни, чак и кад би била мањина“, указао је Караџић.
Он је подсјетио на то да Срби у БиХ нису хтјели никакве промјене државног карактера, осим демократских, као и да су имали право вета на независност БиХ и друге крупне промјене, и по основу конститутивности, и због правила „двије трећине гласача“.
Срби су, како истиче Караџић, попуштали и давали концесије, и није било мјеста у којем није било муслимана у знатном броју до краја рата, укључујући и чисто муслиманска насеља, а српска војска – Војска Републике Српске имала је појединаца, па и цијелу једну јединицу муслимана у свом саставу, који су бранили не само своје комшије Србе, већ и заједничке вриједности, секуларни карактер државе.
„Дакле, нема и није било никаквог антагонизма и нетрпељивости према муслиманима, већ искључиво према доминацији од кога год она потицала. Још једно помјерање! Чак да је и нека православна заједница покушала да доминира над Србима у Босни, српски одговор би био исти“, навео је Караџић.
Он је истакао да би исто било и кад би Срби намјеравали да, без пристанка муслимана, цијелу БиХ припоје унитарној Србији, без икакве аутономије, односно да би се муслимани борили до посљедњега.
„Цијели српски народ у БиХ, укључујући сву елиту, био је за одбрану српских права, и није имао никакву нетрпељивост. Ни наши противници нису изабрали рат због нетрпељивости према нама, него због сасвим практичних разлога: да овладају нама и нашим добрима, да обезбиједе сталну доминацију каква је постојала у турско доба, и коначно да нас иселе из Босне“, истакао је Караџић.
Он је подсјетио да о томе постоје и докази, а да је предсједник Хрватске Фрањо Туђман то саопштио и високој америчкој делегацији.
(Срна)
Додај коментар