- Из анализе ИФИМЕС-а: „Канонско признање ЦПЦ извршило би се преко унијатизације (гркокатолици), тако да би ЦПЦ задржала ‘источни обред’, али би за поглавара имала папу. ЦПЦ би била под канонском јурисдикцијом Ватикана. Тиме би Ђукановић повратио изгубљену наклоњеност Запада, а то му је посебно важно због предстојећих парламентарних избора, који ће се одржати 2020.“
- ФАКТИ: Други по реду председник Украјине, Леонид Кучма, објавио је књигу „Украјина није Русија“. И све што Ђукановић чини је ненаписана књига: Црна Гора није Србија, Црногорци немају никакве везе са Србима, „Црногорска православна црква“ само је по називу православна. Није Секула Дрљевић случајно завршио код усташа. Ђукановић је данашњи Дрљевић и утолико – неоусташа. Мораће он свој отпаднички пута да прође до краја…
У АНАЛИЗИ „Црна Гора 2020: Да ли ће Црногорска православна црква постати унијатска црква?“ институт ИФИМЕС из Љубљане навео је да су се тек са уласком Црне Горе у НАТО стекли услови да се њен парламент усвоји Закон о слободи вероисповести.
Тај институт са спорним дигнитетом процењује да створену ситуацију најбоље користи Мило Ђукановић:
„Реализујући своје циљеве у вези са ЦПЦ, Ђукановић је злоупотребио чланство у НАТО и интелектуалце из региона покушавајући да дезинформише јавност у региону измишљајући опасности могућег преношења сукоба у регион, а скривајући иза тога своје праве намере у вези са ЦПЦ-ом“, преноси подгорички дневни лист „Вијести“.
ИФИМЕС наводи и да је осамостаљење Црне Горе „вешто испланирано са западним савезницима“ са урачунатим стварањем перцепције да се више не може живети у заједничкој држави са Србијом.
„Сада је произведена нова криза усвајањем Закона о слободи вероисповести, који је подстакао масовне протесте припадника СПЦ и дела опозиције у Црној Гори, којим се жели поновно створити перцепција и амбијент да се више не може ни са СПЦ у Црној Гори“.
У анализи из Љубљане се указује да је Ђукановићу изјава васељенског патријарха Вартоломеја да неће признати ЦПЦ, дошла у право време јер му омогућава реализацију другог сценарија, а то је унијатизација ЦПЦ.
„Канонско признање ЦПЦ извршило би се преко унијатизације (гркокатолици), тако да би ЦПЦ задржала ‘источни обред’, али би за поглавара имала папу. ЦПЦ би била под канонском јурисдикцијом Ватикана. Тиме би Ђукановић повратио изгубљену наклоњеност Запада, а то му је посебно важно због предстојећих парламентарних избора, који ће се одржати 2020. Тиме би ЦПЦ осигурала канонско признање, Ђукановић продужетак власти, а Ватикану би био осигуран улазак у Црну Гору на ‘велика врата'“.
Једини Ђукановићев неуспех је што није успео да председника Србије Александра Вучића увуче у игру тако да он постане дежурни кривац за све, па и за дестабилизацију Црне Горе.
У анализи се наводи да ће доћи до компромиса између СПЦ и Ђукановића у којем ће се СПЦ морати сагласити да део материјалних добара преда држави, односно Ђукановићу.
Додаје се да је на страни СПЦ – чак и да није власник светиња и имовине коју користи – право стечено преко државине.
Председник савета ИФИМЕС-а је бивши политички директор Беле куће Крег Т. Смит, председник саветодавног одбора је бивши министар спољних послова СФРЈ Будимир Лончар, а почасни председник бивши председник Хрватске Стјепан Месић.
Додај коментар