Ешдаун у писмима Мејџору више пута БиХ назвао „муслиманском домовином“

Педи Ешдаун

• Након посјете Републици Српској у августу 1992-ге Радовану Караџићу, тадашњем предсједнику Републике Српске, написао да је обишао затворе на Мањачи, у Омарској и у Трнопољу, те да се, на основу онога што је видио, не могу називати концентрационим логорима
• У писму Мејџору од 3. априла 1993. године пише да је само питање времена када ће Срби прегазити Сребреницу и њених 60.000 становника муслиманске вјероисповјести, чиме ће изгубити подршку за спровођење Венс-Овеновог плана

НЕКАДАШЊИ лидер Либералних демократа, касније високи представник у БиХ, Педи Ешдаун, у писмима упућеним тадашњем премијеру Велике Британије Џону Мејџору више пута је БиХ назвао „муслиманском домовином„.

У тим писмима Ешдаун није споменуо ниједан логор и затвор у којем су држани и убијани Срби, те је вршио притисак да Британија реагује због затвора, етничког чишћења и избјегличких кампова у Републици Српској, наводи се у документима Националног британског архива, са којих је скинута ознака тајности, а који су објављени прошле године као дио пакета који припада преписци тадашњег премијера Мејџора под називом „Кореспонденција са лидером либералних демократа“.

Према овим документима, које је објавио АТВ, током посјете Републици Српској, у августу 1992. године Ешдаун је направио комплетан извјештај о сарајевском ратишту, о ономе што је видио на коридору, о тенковима, авионима и ракетама које посједује Војска Републике Српске, као и о затворима и избјегличким камповима на Мањачи и у Приједору.

Након те посјете послао је писмо Радовану Караџићу, тадашњем предсједнику Републике Српске, у којем је навео да је обишао затворе на Мањачи, у Омарској и у Трнопољу, те да се, на основу онога што је видио, они не могу називати концентрационим логорима.

„Задовољан сам што видим да командир у кампу поштује начела Женевске конвенције, колико год му финансије дозвољавају. Храна је слаба, а лијекови нису адекватни. Цијеним да је разлог то што је земља у цјелини погођена санкцијама“, навео је Ешдаун у писму.

Он се осврнуо и на причу о концентрационим камповима у Српској, гдје је нагласио „да је према ономе што је он видио, било неодговорно и нетачно назвати те кампове концентрационим“.

Два мјесеца након тога, у писму тадашњем премијеру Велике Британије он је навео да су Срби својим авионима напали цивилне циљеве и то касетним бомбама британске производње, као и да су спремни да се успротиве Резолуцији УН-а, чак и под пријетњама америчком авијацијом.

У тим писмима није споменуо ниједан логор и затвор у којем су држани и убијани Срби, те је вршио притисак да Британија реагује због затвора, етничког чишћења и избјегличких кампова у Републици Српској.

Ешдаун у писму упућеном премијеру 3. априла 1993. године пише да је само питање времена када ће Срби „прегазити“ Сребреницу и њених 60.000 становника муслиманске вјероисповјести, чиме ће изгубити подршку за спровођење Венс-Овеновог плана.

Тај план је предвиђао децентрализовану БиХ подијељену у десет покрајина, које би имале надлежности над унутрашњим пословима и образовањем, а биле би формиране по етничком принципу, док би главни град Сарајево био демилитаризовани дистрикт са сједиштем централне владе.

Само једанаест дана касније, Ешдаун пише како жали што Британија није спремна да предузме акцију да заштити пад Сребренице и њених 40.000 муслимана `у српске руке`. У том писму подржао је ојачавање и строже провођење санкција.

(Срна)