- „Кад су у глуво доба ноћи одбили наш амандман који је био саткан од поштовања закона и прописа ове државе тада ми је постало јасно, да сам разговарао са потпредсједником партије који над собом има предсједника (ДПС), а не са државником“
- „Oрден (СПЦ), који ја и даље сматрам непримјереним и коме сигурно није било мјесто на онаквој светковини, српски патријарх је уручио господину Вучићу у жељи да га опомене и обавеже, у погледу његових будућих поступака везаних за политику према Косову. Ја то тако схватам и у том смислу трудим се и покушавам да разумијем Његову светост“
- „Прије двадесетак година укњижили смо један број црквених објекта…То укњижење није вршено ни уз чију прећутну сагласност и то је једна од највећих Владиних дезинформација. Чак смо 2008. прошли читав један судски поступак пред Управним судом Црне Горе, баш на тему тих укњижења. И добили смо правоснажне пресуде у корист Митрополије. Зато приче о неправилној укњижби цркава доживљавам као најгнуснију лаж, када та прича иде из Владе»
- «Никад нисам подржао Ђукановића ни његову политику тираније и једноумља. Многи владари прије Ђукановића, опијени земаљском влашћу и малим безначајним политичким побједама, умишљали су да су и сами виша бића. Да су неко ко може управљати историјом. И нијесу добро прошли»
МИТРОПОЛИТ црногорско-приморски Амфилохије казао је у интервјуу подгоричким Вијестима да је премијер Душко Марковић имао историјску прилику да у ноћи доношења Закона о слободи вероисповести искорачи из партијске сенке, али да је очигледно да потпредседник има председника, а председник се заноси некаквом обновом цркве, чиме најдиректније крши Устав Црне Горе јер ради нешто што ниједан нормалан политичар у Европи не ради.
„Отишао сам на разговор са премијером, али испред мене није био државник, већ потпредсједник партије који има предсједника. Сва наша аргументација, све наше добронамјерне молбе имале су за циљ превазилажење разлика и подјела. Ми смо, као оштећена, угрожена (тим Предлогом закона) страна нудили компромисна рјешења. Кад су у глуво доба ноћи одбили наш амандман који је био саткан од поштовања закона и прописа ове државе тада ми је постало јасно, да сам разговарао са потпредсједником партије, а не са државником“, саопштио је.
„Не води се кампања против мене, ниједна власт не подноси лако критички став“
Он не сматра да се у Србији води кампања против њега, јер је, како је навео, Србија, са Београдом, Косовом, ваљевским крајем, Банатом и многим другим областима у којима је провео значајан дио живота, и за чије је светиње везан – одувјек била његова кућа.
„Још увијек често и радо тамо одлазим и интензивно сарађујем не само са Његовом светошћу и Светим синодом као миторполит СПЦ, него и са другим духовним и добрим људима. Пратим њихов рад, и они прате и подржавају службу у цркви“, појаснио је митрополит.
Како је нагласио, тренутна размимоилажења са делом политичког врха Србије никад не доживљава лично.
„Сви се ми трудимо, у мјери наших могућности, да радимо за добробит народа и наше помјесне цркве (поготово тамо на Косову и Метохији). А као што видите, свака власт, и она у Београду и ова овдје у Подгорици, не подносе лако критички став, и највише им одговара кад их сви тапшу по рамену и све им одобравају док су на власти, а кад сиђу са власти питају се: ко бјеху они? Моја је дужност да говорим истину, ради Бога и ради спасења људи, па и њиховог спасења, па и по цијену да се то некоме од властодржаца не свиди. А опет, не пада ми на памет да мислим да сам само ја у праву. Све што ми у цркви радимо, прије или касније, мора проћи кроз суд саборности“, појаснио је.
Он је казао и да владике и свештеници знају често да се мимоиђу око важних питања, па и да полемишу међусобно и отворено, како су то некада, уосталом, радили и апостоли Христови.
„Међу светима има понека горка ријеч, како каже стара пословица. Само ми све то једни другима кажемо отворено на нашим архијерејскирн сабрањима. И увијек је то у служби црквеног напретка и мисије саме цркве, а не неко надгорњавање сујета. Отуда, не видим мјеста, нити препознајем било какве кампање, ни у моју корист, ни против мене“, казао је митрполит.
Он је навео да Његова светост г. Иринеј складно комуницира са предсједником Србије, али сматра да није у реду титулу патријарха и предсједника стављати у исту раван.
„Предсједник Републике је институција која постоји посљедњих неколико деценија (прије њега је био предсједник партије или Комитета, па прије тога краљ…итд), док је патријарх за нашу помјесну цркву, нешто што траје од средине 14. вијека. Ако томе додамо колики је значај патријарха српског (пећког) за цркву у Црној Гори, и уопште црногорску историју, онда не бих никада упоређивао важност те институције са предсједником било које државе, па била она Србија или Црна Гора“, појаснио је Амфилохије.
Став Сабора о Косову и Метохији јединствен и јасан
На питање новинара Вијести о неслагањима цркве око политике предсједника Србије по питању Косова и Метохије, митрополит је казао да је питање Косова* и опстанка цркве и народа тамо није једноставно.
„Што се тиче става цркве и њеног Сабора о Косову*, он је јединствен и кристално јасан. Ако сам добро схватио, и тај орден који ја и даље сматрам непримјереним и коме сигурно није било мјесто на онаквој светковини – српски патријарх је уручио господину Вучићу у жељи да га опомене и обавеже, у погледу његових будућих поступака везаних за политику према Косову. Ја то тако схватам и у том смислу трудим се и покушавам да разумијем Његову светост“, објаснио је митрополит.
„Никада не бих преговарао о одвајању Митрополије“
Амфилохије је казао да никада није имао понуду црногорских власти да одвоји Митрополију црногорско-приморску од Београдске патријаршије.
„Нити сам је имао, нити бих икада био учесник таквих преговора. Некада, у средњем вијеку, када је хришћанство било вјера владара, па на неки начин и њихова политичка идеологија, дешавало се да државници учествују у уређењу црквеног поретка. Али, ни тада се они нијесу једини питали, нити су они, ма како да су били побожни, наметали цркви своја рјешења. Не кажем да и међу њима није било људи који су вршили насиље над црквеним поретком, али то су биле ријетке историјске ситуације којима се црква увијек одупирала“, појаснио је митрополит.
Он је појаснио да може и треба да сарађује са људима који воде секуларну државу на принципу уважавања:
„Начело секуларности, које је овдје уставна обавеза, најбоље штити и једну и другу страну од било каквих непромишљености, и сада и убудућим временима. Да они са мном праве државу, или ја са њима цркву – то је ван сваке памети“, нагласио је.
Приче о неправилној укњижби гнусна лаж
Осврнувши се на спорне одредбе Закона о слободи вероисповести, он је казао да је већина црквеног власништва – како црквене земље тако и црквених објеката – укњижена у земљишне књиге, по закону ове или претходних држава, много пре.
„А тада смо, прије двадесетак година укњижили један број црквених објекта, који су од претходне комунистичке власти били погрешно регистровани или неуписани, а било је јасно да се ради о објектима у нашој мирној и савјесној државини .Недостатак титулара био је проузрокован неуредним катастарским стањем у великом дијелу цијеле Црне Горе, а не неком специфичношћу тих црквених објеката“ појаснио је.
Додао је да то укњижење није вршено ни уз чију прећутну сагласност и то је једна од највећих дезинформација које Влада лансира у јавност ових дана.
„Поменута укњижба је извршена по тада важећем закону и на тај начин се књижила имовина и других правних лица, па чак и државе. Код истих институција и по истом закону. Чак смо 2008. прошли читав један судски поступак пред Управним судом Црне Горе, баш на тему тих укњижења. Учесник тог поступка било је и Владино Министарство финансија. И добили смо правоснажне пресуде у корист Митрополије. Зато приче о неправилној укњижби цркава доживљавам као најгнуснију лаж, када та прича иде из Владе. А потом је здраво за готово преносе неупућени људи и медији“, категоричан је митрополит.
Није било прекњижавања имовине са Београдске патријаршије на Митрополију
Он је такође казао да није било прекњижавања имовине са Београдске патријаршије на Митрополију.
„Када је питање односа између црквене имовине, која је угрожена новим антизаконом и оне коју су конфисковали комунисти, могу рећи да их, осим заједничког поријекла, везује и исти злочин. Револуционарна памет која за једини аргумент има насиље. Ону су отели стари комунисти у име револуционарних идеала, а ову њихова идеолошка дјеца која нити знају шта је црква, нити је поштују, и који имају лажну представу о Православној цркви у Црној Гори, желећи да је подреде својим приватним и партијским интересима под фирмом државе и домовине.
– Домовина се брани поштовањем правног поретка, а ово што су сад изгласали управо је права бомба у правном поретку Црне Горе. А све у име заокружења, наводно, „црногорског идентитета. Као да желе да поруче да је пљачка наш идентитет. Можда њихов, једног малог, уског круга људи на власти, али не и овог народа. Ако је то било државно, како је то од њихових претходника одузимано од цркве за државу?“, навео је митрополит.
Он је истакао да се закон који се тиче цркава, доноси мимо воље и препоруке тих истих цркава, односно две најстарије традиционалне конфесије овде, дискриминаторски манипулишући са њима склапањем темељних уговора супротно овом закону, који би морао да важи за све.
Он је подсетио да се властодршцима нудила опција да израде закон који би све људе ујединио. Међутим, како је рекао, изабрали су да заваде и дискриминацију Српске православне цркве, најбројније у Црној Гори.
Никад нисам подржао Ђукановића
Амфилохије је, говорећи о Милу Ђукановићу, казао да га никад није подржао, нити у њему и његовој политици види нешто што би представљало, макар и посредно, интересе за цркву па ни за државу.
„Он је једно вријеме био познат и препознат као отпадник од политике Слободана Милошевића, политике која није донијела добра ни цркви, ни народу. Ни на крај памети ми није било да ће такав човјек стати на врх једне политике која је по тиранији и једноумљу изгледа гора од Милошевићеве.
– О томе свједоче разорена економија, продата имовина, суверенитет поклоњен странцима, и на крају овакав безумни закон. У вријеме сукоба са Булатовићем, Ђукановић се напросто показао политички вјештији од њега: користећи углед цркве, први и посљедњи пут је дошао код ћивота Светог Петра, ложио бадњак (Цетињани му запамтили ’’наложи га наопако“), тражио пријем код блаженог спомена патријарха Павла… Сад се види на шта је то искористио“, појаснио је митрополит.
Он је додао да то што као владика стоји на црквеном трону 30 година није необичан ни редак случај у црквеној историји, али да лидер једне парламентарне демократије не силази са власти исто толико година јесте преседан.
„Вјероватно га је тај преседан занио да умисли и да себе замисли као неког ко може стварати или обнављати цркве, без обзира на чињеницу што није ни крштен, и што је статус слободне цркве одавно регулисан тиме што је она створила Црну Гору и све што је истински вриједно у Црној Гори. Као таква, она поштује државу, не очекујући спасења од партија, па макар то био ДПС, јединствена секуларна партија у Европи која у свом програму има стварање аутокефалне црногорске цркве. Многи владари, прије њега, опијени земаљском влашћу и малим безначајним политичким побједама, умишљали су да су и сами виша бића. Да су неко ко може управљати историјом. И нијесу добро прошли“, казао је он.
Навео је да се и даље моли Богу, иако је одлучни противник његових политичких и идеолошких одлука, да се господин Ђукановић призове памети.
„Не да би и даље безакоњем законе доносио, него да сачува душу коју, као свако људско биће, има, да сачува свој образ и вјечно људско достојанство“, закључио је митрополит Амфилохије, за Вијести.
Додај коментар