- „Мени Програм реформи личи на многе документе који су у БиХ потписивани са разним странцима. Дефинише сарадњу (са НАТО) која треба да буде интензивна и одговарајућа за све стране. Никад нисам спорила, нити бих кад спорила потребу да се сарађује у оквиру безбједности и јачања безбједносних капацитета, модернизације, припремања за не дај Боже ситуације“
- Говорећи за Федералну телевизију о наметању закона о забрани негирања геноцида (од стране високог представника), Цвијановићева је нагласила да политичари и институције у РС не прихватају наметање било каквог закона. Наметање би показало неспособност БиХ, а атмосфера у земљи би била само гора. У БиХ постоји неслагање око геноцида, а наметање таквог закона само би скренуло БиХ са пута ка ЕУ
ПРЕДСЈЕДНИК Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је да је Програм реформи БиХ документ којим се дефинише пут БиХ у стабилну сарадњу са НАТО, а да за пут у НАТО мора постојати подршка грађана и одлука институција.
„Овај документ дефинитивно подразумијева да имамо сарадњу са НАТО и сматрам да треба да имамо ту сарадњу, док пут у НАТО подразумијева да мора постојати подршка за такав процес“, истакла је Цвијановићева.
Она је појаснила да мора постојати опредјељење за чланство у НАТО, односно да се грађани изјасне да ли желе то чланство, те да буде донесена одговарајућа одлука у институцијама.
Цвијановићева сматра да је направљена непотребна галама у вези са Програмом реформи, додајући да је имала прилику да види тај документ и да су у њему ишчишћене многе ствари које су биле проблематичне у Годишњем националном програму.
„Гледали смо другачије примјере у региону и можда је то разлог што се испроблематизовало то све. Постоји примјер гдје је била врло јасно изражена воља грађана да неће у НАТО, па су уведени у НАТО одређеним методама, а био је и примјер да се знало да ће постојати отпор, па су изостављене процедуре којима се народ изјашњава, па су се нашли у НАТО“, рекла је Цвијановићева за Федералну телевизију.
Предсједник Републике Српске је нагласила да њој Програм реформи личи на многе документе који су у БиХ потписивани са разним странцима, те поновила да је ријеч о документу који дефинише сарадњу „која треба да буде интензивна и одговарајућа за све стране“.
„Никад нисам спорила, нити бих кад спорила потребу да се сарађује у оквиру безбједности и јачања безбједносних капацитета, модернизације, припремања за ‘не дај Боже ситуације'“, додала је Цвијановићева.
Говорећи о наметању закона од високог представника о забрани негирања геноцида, Цвијановићева је нагласила да политичари и институције у Републици Српској не прихватају наметање било каквог закона.
„Наметање било каквог закона показује неспособност БиХ, а атмосфера у земљи би била само гора, а друго, то нас одмиче од европског пута. Не може се очекивати било какво наметање. Само демократски изабране институције треба да се договарају, усвајају законе, доносе прописе, праве одређене аранжмане, преговарају са међународним финансијским организацијама“, истакла је Цвијановићева.
Према њеним ријечима, у БиХ постоји неслагање о квалификацији геноцида, а наметање овог закона само би скренуло БиХ са њеног пута ка ЕУ за који су, како је рекла, многи скептични.
„Поштујем сваку жртву у БиХ и сматрам да ниједна жртва није била потребна. Многе ствари су се могле ријешити на другачији, мудар и паметнији начин, умјесто што су народи страдали на свим странама, помјерали се из својих домова, а поготово што су губили своје најмилије, чланове породице“, рекла је Цвијановићева.
Када је ријеч о спорној фотографији која се појавила у Сребреници, она каже да су дигнуте тензије које су произвеле нервозу и страх и код српске и код бошњачке дјеце, али и њихових родитеља, те додала да се то није требало десити.
„Мислим да образовни систем треба растеретити оптерећења те врсте. Треба разговарати, како би се сви растеретили одређених страхова – и српска и бошњачка дјеца, те њихови родитељи, како дјеца не би била под неким ударима“, рекла је предсједник Српске, те поручила да се само разговором могу рјешавати таква питања.
Она је истакла да многим стварима није мјесто ни у школи, ни у породици, ни на улици, нити у институцијама.
„У БиХ се још борите за идентитет, за право колективитета, покушавате да нађете мјеру између оног што је право колективитета и право појединца. Ми овдје нисмо у томе успјешни“, рекла је Цвијановићева.
Према њеним ријечима, у БиХ би требало да се прича о томе у којој школи су постигнути најбољи резултати, која школа је најбоље опремљена, да се дјеца из Републике Српске и Федерације БиХ такмиче у знању.
„То је држава коју сматрам нормалном. Ако могу да дам допринос да држава буде таква, да разговарамо, да рјешавамо проблеме, да се такмичимо у добру, а не у злу, да се такмичимо у томе колико ћемо помоћи једни другима, а не колико ћемо одмоћи, ја сам за такву државу и таква ми је по мјери“, закључила је Цвијановићева.
(Срна)
Додај коментар