- Српски молитвени покрет у Црној Гори добио је своју песму-химу „Не дамо светиње“. Из исте дубине је дошла и песма „Свиће зора“. Свој глас је тој дубини позајмио „Београдски Синдикат“
МУКА и невоља пјевају. Народ се и у зла времена храбри и брани и пјесмом.
Успоставља везу са прошлошћу и прецима и пали уктиње и свјетионике дјеци.
Тако је настала пјесма „Не дамо светиње“.
Из исте дубине је дошла и пјесма „Свиће зора“.
Свој глас је тој дубини позајмио „Београдски Синдикат“.
Пјесму „Свиће зора“ – инспирисану борбом вјерног народа за одбрану светиња у Црној Гори – посветио је и тој борби и цијелом Српству.
„Свиће зора“! долази послије хита „Догодине у Призрену“, у питању је пјесма, а момци из „Бг Синдиката су јој додали своје појашење:
„У знак захвалности нашој браћи и сестрама из Црне Горе, што су нам показали како се љубављу и слогом бране вера, наслеђе и људско достојанство. Песму објављујемо на Сретење Господње, са жељом да се у подвигу сјединимо са нашим славним прецима, а у оквиру Недеље о блудном сину, да се подсетимо да су покајање и праштање једини пут ка заједничком спасењу. СВИ ЗАЈЕДНО! Догодине у Призрену!“.
Ево текста пјесме:
СВИЋЕ ЗОРА
Напољу је тама, ноћи глуво доба
Све(т) тоне у сан, а нас тек чека борба
Неизвесног исхода. Нема другог избора
У одбрану Светиња милом, силом приморан
Увек је најцрње пред зору, а ми ко у строју
Снага нам у ходу. Сабрани у Богу!
Преци нас зову да вратимо слободу
Стопу по стопу, сведочимо слогу
У ватри и огњу, у сметовима снега
Држим чврсто барјак. Не одричем се Њега!
Наша реч је Стега, чврста као стена
Брат је брату веран, баш у најгора времена
Дивљу рику ветра надјачава песма
Наша снажна вера топи санте леда
У душама залуталих, којим братска љубав треба
Молитва у тами, где су пали, пали светла
Свиће, свиће рујна зора
Све од Брда па до мора
Одјекује глас са Гора
Народ да пробуди!
Ово овде су примери чојства и јунаштва
Доказ да смо имали и родити се рашта
Опет бране се Врата, да не би стигли до брата
У подвигу смо до краја. Ово је Спарта!
Само храбро, без страха. Са нама је Правда
Земаљска су вазда за малена царства.
Војска дедова и унука са нама корача
Обавезује да наша сва дела буду часна.
А опет нама кажу, деци новог века
Да ниједна вредност више није света
Да нам много треба, да нас плаши беда
Да, ван њиховог пута, другог пута нема
Ал Завет у нама, и поред свега вечан
У сред овог безумља, пробудио Човека
На крају пута чека пехар крви и тела
Наших људи река никад ближе Неба!
РЕФРЕН:
Свиће, свиће рујна зора
Све од Брда па до мора
Одјекује глас са Гора
Народ да пробуди!
Свиће зора верном стаду,
Слога биће пораз врагу!
Додај коментар