- Почетком марта у Ватикан ће стићи првих 150 историчара заинтересованих за архивске тајне о дјеловању Ватикана и Загребачке надбискупије у вријеме Другог свјетског рата. Међу њима може бити и један наш
- На услузи ће им бити права ватиканска „репрезентација“ – кардинал Хозе Толентино Калаку де Мендоза, водећи ватикански архивар и библиотекар, али и високи црквени достојанственици из Конгрегације за науку вјере, насљеднице инквизиције
КАДА 2. марта Ватикан отвори архиве из ратног понтификата папе Пија XII многе тајне, па и она око активне сарадње кардинала Алојзија Степинца и злочиначке НДХ, биће напокон рјешене.
Већ до краја ове године резервисане су све столице у архиву где ће научници проучавати милионе страница које се чувају у архиву из времена Другог свјетског рата, подјељених у 121 тематску цјелину, пишу „Новости“.
„Ми се не бојимо“, поручује бискуп Серђо Пагао, префект Ватиканског архива, након што је папа Франциско донио одлуку да се ништа не скрива, па ни највеће тајне које треба да разјасне однос папе Пија XII и геноцида над Јеврејима, као и злочинима који су почињени у НДХ.
Тако ће напокон доћи на свјетло дана и преписка коју је Ватикан водио не само са Степинцем, већ и документи који ће открити однос Свете столице и врха усташке државе.
Постојао је и стални контакт Ватикана и Загребачке надбискупије, па ће бити веома занимљиво видјети зашто је ватиканска дипломатија одбијала да призна НДХ, без обзира на то што су сигнали да се то уради долазили и од стране црквених достојанственика из Загреба.
Шта је Степинац писао о прогонима Срба?
Сигурно ће бити најзанимљиве видети шта је Степинац писао папи о прогонима Срба, Јевреја и Рома и да ли је 1941. године, прије свега у оним првим мјесецима од доласка усташа на власт, када им је давао пуну подршку, слао информације о злочинима који су почињени над Србима на Банији, Лици и Кордуну. Исто тако, из докумената који су чувају у архиву видјеће се како је сам папа реаговао на злочине које су чиниле усташе, али и неки католички свештеници који су подржавали усташки покрет.
Историчари који су проучавали овај период и однос Католичке цркве и НДХ нису до сада имали могућност да виде документе који откривају однос Свете столице и режима Анте Павелића, као ни преписку која је вођена у црквеним круговима на релацији Ватикана и Загреба. Повремено су се појављивали документи из чудних извора који је требало да прикажу Степинца као заштитника Срба и Јевреја, али се показало да су многи од њих били фалсификати.
Никада до сада није објављена ни преписка ватиканских дипломата и врха Загребачке надбискупије, па ће бити занимљиво да се види да ли је Ватикан уопште реаговао на злочине свештеника и антихришћанско дјеловање дјела клера у НДХ.
Да ли ће Загребачка надбискупија отворити архив?
Историчари чекају и одговоре везане за послијератни период, прије свега да ли је Јосип Броз Тито тражио од Алојзија Степинца да се одвоји од Ватикана, као и однос Ватикана у вријеме Тршћанске кризе и наводног настојања црквеног врха да се зоне А и Б припоје Италији. Истовремено са отварањем Ватиканског архива очекује се и одлука да Загребачка надбискупија отвори архив, јер се поставља и питање шта се тамо скрива.
Једино тако може се доћи до пуне истине, а тај пут је затражио Франциско када је најавио отварање архива, али и детаљно истраживање дјелатности Алојзија Степинца у ратним годинама.
За сам Ватикан остаје деликатно питање однос према папи Пију XII који је изабран шест мјесеци прије избијања Другог свјетског рата, а многи су му замјерали да је био толерантан према ратним злочинцима и затварао очи пред геноцидом. Послије рата тврдило се и да је својим ћутањем био саучесник у Холокаусту, па су га звали „Хитлеров папа“.
Тако су многи сматрали да је затварао очи и када је ријеч о усташким злочинима, поготово 1941. године, када је и сам Степинац сарађивао са врхом усташке државе, а саме НДХ се није одрекао до посљедње године рата без обзира на то што је касније осуђивао усташе.
Ватикан обично чека 70 година након завршетка понтификата папе да отвори архив. Пије XII умро је 1958. године у љетњој резиденцији Кастел Гандолфо.
Франциско се одлучио да архив о контроверзном папи отвори нешто раније.
Све оно што ће се наћи у архиву биће пресудно за одлуку да ли ће папа Пије и Алојзије Степинац бити проглашени светим. Канонизација ратног папе почела је 1958, а Божјим слугом проглашен је 1990. Због контроверзи је закочен даљи поступак, а папа Франциско очито не жели да донесе одлуку ни о канонизацији кардинала Степинца.
Све је спремно да истина напокон изађе на свјетло дана, а најјача ватиканска „репрезентација“ биће на услузи бројним истраживачима који ће наредних мјесеци похрлити у архив. Ту су кардинал Хозе Толентино Калаку де Мендоза, водећи ватикански архивар и библиотекар, али и високи црквени достојанственици из Конгрегације за науку вјере, насљеднице инквизиције.
Тајни архив
Еуђенио Марија Ђузепе Ђовани Паћели као папа Пије XII имао је понтификат од 1939. до 1958. године и тринаест година је требало да се припреме документи из његовог времена. Ријеч је о 16 милиона папира, 13.000 коверти и 2.500 фасцикли. Папа Франциско, најављујући отварање архива, рекао је да се „Црква не плаши историје, воли је“, а назив Тајни архив изменио је у Апостолски.
Наши истраживачи активни
„Знам да бар један наш историчар, а сада их је можда и двојица, одавно истражује и има увид у доступну архиву Ватикана. Немам сазнања да ли је он међу 150 новопријављених истраживача који ће имати приступ у ватиканске архиве за раздобље понтификата Пија XII. Сваки архив има своја правила увида у документацију, али се надам да ће тај наш историчар имати право првенства, јер годинама истражује поменути период историје“, рекао је за „Новости“ др Милан Кољанин, историчар Института за савремену историју у Београду.
(Танјуг)
Додај коментар