- Срби су једини народ на Балкану са потенцијалом за јаку и моћну државу и ми ћемо то постићи
- Република Српска је доказ наше слободе и жеље да живимо у миру. Зато атакују стално на њу, као на нешто што је немирно, што треба припитомити, што треба на неки начин утерати да буде послушно и да не мрдне из свега тога. То им иде мало тешко
- Имамо звјер која се зове Уставни суд БиХ. Није то никакав Уставни суд, него окупацијски суд за Србе, који покушава да локално становништво, нашу нацију и Републику Српску потчини њиховим правилима! А по њиховим правилима, нас тамо нема!
- Сад разумем зашто су говорили за нас да смо босански, хрватски, па помало и србијански Срби. Никад нам нису дозволили кроз да будемо јединствен народ. А ми од тога не смијемо да одустанемо!
- Република Српска само жели да има своју уставну позицију у БиХ. Ми не желимо никакав рат, ми не желимо никакав сукоб и страдање. Република Српска је стабилна. Њене институције су стабилне. Наше финансије су стабилне, захваљујући и помоћи Србије. Наши планови су јасни!
- Ми нисмо послушнички народ! У прошлом вијеку смо били најстрадалнији народ, али сам увјерен да је овај вијек, век наше интеграције у сваком смислу. И политичке, и територијалне, и људске, и сваке друге
- Александар ВУЛИН: Србија никада неће допустити да буде умањено иједно овлашћење Републике Српске, да је испразне и претворе у бесмислену љуштуру која ће носити име, а неће имати право да одлучује о животу себе и своје деце
У БЕОГРАДУ је одржан свечани пријем поводом Дана Републике Српске и 28 година од доношења првог Устава Републике Српске, којем су присуствовали званичници Републике Српске и Србије.
Свечаности у згради Скупштине града Београда присуствовали су српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, предсједник РС Жељка Цвијановић, предсједник Скупштине Србије Маја Гојковић, предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић, премијер Српске Радован Вишковић, као и министри влада Српске и Србије.
Присутни су били и представници дипломатског кора у Београду, угледне личности из свијета културе, умјетности, науке, просвјете, привреде и спорта Србије и Српске и велики број других званица и гостију.
Благослов Његове светости патријарха српског Иринеја пренио је викар патријарха епископ ремезијански Стефан, а ријечи добродошлице упутио је домаћин пријема – шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић.
У умјетничком дијелу програма учествовали су Гудачки састав Бањалучке филхармоније и вокални умјетници – сопран Миња Шукало и баритон Васа Стајкић.
Присутнима се обратио Милорад Додик. Ево његове ријечи у цјелини:
„Хвала што сте вечерас овде да обиљежимо дан Републике Српске, односно – дан када смо прогласили Устав Републике Српске.
Био сам и на једној и на другој сједници Скупштине када смо то усвајали и готово да сам једини из те плејаде политичара остао активан у политици.
Био сам на још једном важном мјесту – 12. маја 1992. године – када смо у Бањалуци основали Војску Републике Српске. То је био захтјев тренутка у коме су Срби врло добро схватили да ће, уколико не одбране своју територију и своју државу, ако не створе државу на том простору, изгубити и слободу.
Најбоље се то види на просторима БиХ који су остали изван Републике Српске. У тим другим дјеловима БиХ српски народ живи великој биједи.
Тај мај 1992-ге је био тренутак у коме нисмо смјели пропустити прилику и предати се онима који нас упорно одводе под камен, који нас упорно одводе на стратишта.
Био је то тренутак у коме нисмо смјели дозволити – и бити наивни – да предамо своју судбину неким демократским већинама усмјереним против нас.
Колико смо били у праву говори и данашње вријеме када управо велики наводни демократски свијет недемократским методама разграђује Устав БиХ.
Разграђује документ који се зове Дејтонски споразум и његов устав који је саставни дио тог документа. Разграђује га до мјере урушења било какве опстојности и живота Републици Српској.
Само упорном жељом народа, нас који у име народа дјелујемо, успјели смо да очувамо вриједности Републике Српске – које се опет покушавају узурпирати, отети и пренијети на ниво БиХ.
Ништа се готово није промијенило за ових 28 година од тенденције – коју смо могли да видимо – узурпирања наших права и новог ропства српског народа.
Ништа се није промијенило можда ни у односу на стање од прије 100 година када су свјетски хохштаплери, ходајући по Босни, писали правила и покушавали да дисциплинују и подведу под јарам – како они то кажу, демократски – управо српски народ. Ништа мање него онда када је то Калај покушавао – данашњи међународни управници покушавају да у Босни направе једну нацију, хоће да прогласе само један језик, покушавају да измисле неко ново писмо.
Готово да се ништа није промијенило!
Република Српска је доказ наше слободе и жеље да живимо у миру. Зато атакују стално на њу, као на нешто што је немирно, што треба припитомити, што треба на неки начин утерати да буде послушно и да не мрдне из свега тога.
То им иде мало тешко.
Једном ми је један од `великих амбасадора` рекао сљедеће: `Господине предсједниче, морате да схватите да је наша политика велика`. На то сам му рекао: `Да. Хоћете да кажете да је наша мала? Могуће да је за вас. Али, што се нас тиче, она је итекако поносна. И ви имате проблем са нашим поносом, а не са нашом величином`.
Многи наши преци су поносно бранили слободу овог народа и нису дозволили да будемо наивни.
Када мислим о мојим прецима, о мојим комшијама са Козаре и Поткозарја, који су у колонама одвођени у Јасеновац и Стару Градишку да тамо буду убијени, питам се – шта им је било на уму и зашто се нису побунили? Једино што сам могао да закључим јесте да су очекивали да ће они који данима убијају мало престати и постати – људи. Како су били наивни!
Да ли ја имам право да ту наивност поновим, тако што ћу попустити њиховим настојањима да нас политички подјарме?
Ми имамо одређени статус у БиХ, али је он разграђиван откако је потписан Дејтонски споразум.
Имамо звјер која се зове Уставни суд БиХ. Он се само тако зове. Сам је себи по својим правилима узео права. По својим правилима одлучује. А тамо сједе три странца, два Србина, два Бошњака и два Хрвата.
Тај исти суд и међународна управа су прописали да је већина – пет. И све што гледамо 28 година су три странца и два Бошњака који доносе одлуке против нас. Кажу нам: Уставни суд је то рекао.
Ко је рекао, како је то рекао Уставни суд? Није то никакв Уставни суд, него окупацијски суд за Србе, који покушава да локално становништво, нашу нацију и Републику Српску потчини њиховим правилима! А по њиховим правилима, нас тамо нема!
Хоће да изврше резервацију за неку другу причу и неки други народ. И зато је наша борба пуна поноса.
Никада нећу заборавити, никада из свог сјећања потиснути оне који су живјели и живе за Републику Српску и јединство српског народа! Живе за нашу отаџбину Србију и за нашу домовину Републику Српску! Живе за сваки дан нашег заједничког напретка!
И зато је нама важно да је Србија стабилна и јака и да је сваки дан боља и јача. Зато смо ми загледани у Србију, а не у Сарајево – а у Сарајево идемо само кад баш морамо!
Само онда када одлазимо да бранимо и одбранимо Републику Српску!
А овдје не долазимо да ишта бранимо. Овдје долазимо да заједно градимо будућност која припада овоме народу!
Како је могуће да сви народи имају право, а да српски народ нема право на јединство и окупљање?
Сад разумем зашто су говорили за нас да смо босански, хрватски, па помало и србијански Срби.
Никад нам нису дозволили кроз да будемо јединствен народ. А ми од тога не смијемо да одустанемо! То је прва тачка наше борбе: да смо један јединствени српски народ!
Тај српски народ има своје право и мјесто у регионалним и геополитичким плановима.
Морамо и ми имати наше интересе. Данас више него икада морамо да и ми водимо рачуна о нашим интересима.
Данас се – више него икада – морамо окупити око Србије и предсједника Вучића који су изложени многим питањима егзистенцијалним за нас.
Данас се морамо окупити око Републике Српске и њеног руководства у одбрани наших стечених права.
Онај Уставни суд – окупацијски суд – пресуђује о стварима које је тај исти устав већ дефинисао, утврдивши да имовина припада Српској, односно ентитета.
Тај суд пресуђује 28 година из почетка. Нигдје нема на свијету уставног суда који одлучује ко је власник имовине. Може да каже да један закон није у складу са нечим. И ништа више!
Ово треба разумјети и зато сам захвалан Србији што разумије и хоће да нас чује.
Нека ранија Србија је само овлаш слушала шта говоримо. Нећу да кажем да није била заинтересована, али околности у којима се тада живело и радило, то није било изражено.
Данашња Србија, њен предсједник и њена влада и министри у детаље знају шта је данас позиција и које је стање у Републици Српској. То је за нас важно.
Понекад је потребније да се схватимо и разумијемо него да имамо неку материјалну корист од свега тога.
Морам и овдје да се захвалим на подршци предсједнику Вучићу на помоћи јер нема ни једне општине у Српској, а укупно их је 63, да се не реализује бар један пројекат од средстава државе Србије и на иницијативу предсједника Вучића.
Све и једна општина ће имати бар по један објекат.
Завршили смо од тих средстава вртић у Требињу, он носи име „Србија“. Завршавамо вртић у Брчком, носиће име „Београд“. Све ће то бити називи одавде, из наше вољене Србије, јер она то заслужује.
Нећу вечерас да говорим о томе како је тешка политичка борба у Сарајеву, где су у коалицији муслиманско-бошњачки фактор и међународни фактор и да наступају против Српске.
Све што раде, смислили су управо против Републике Српске.
Данас знате да је Република Српска узвратила и рекла: ми смо тамо, али нећете добити ни једну одлуку. Онда они кажу да је то блокада!
Онај хохштаплер Инцко, који хода по свијету и приказује Републику Српску као лоше мјесто, мораће да се суочи са вољом једног народа који није спреман да оде даље од тога да се поништи одлука и да странци оду из суда.
Морам да подсетим да смо преживјели голготу јер су и у редовним судовима, које су мимо Устава и Дејтонског споразума направили у Сарајеву, били странци који су хапсили Србе са позиције да су само Срби ратни злочинци. А ако не стигну да буду ратни злочинци, онда су криминалци и зато се морају прогањати. То је нит која траје и данас.
Зато им требају судови по Сарајеву, да наставе оно из турских времена – кадија те тужи, кадија ти суди, па ти види гдје ћеш. А они би најрадије да ми сви побјегнемо у Србију и да њима оставимо простор.
Једног дана је бивши реис Мустафа Церић рекао: Хрвати имају Хрватску, Срби Србију, па нек иду, а могу понијети само блато на опанцима. Ја сам му јавно узвратио: Господине, Срби данас ходају у ципелама, а када будемо отишли из Босне и Херцеговине, однећемо ти 49 одсто од те твоје Босне.
Тада су ми рекли да то није политички коректан говор. Али, нико није реаговао на оно што је Церић изговорио, него се само реагује на нас када нешто кажемо. Али, ето, неће нас ућукати.
Захвалан сам Србији и свима вама, и амбасадорима, екселенцијама које су дошле.
Република Српска само жели да има своју уставну позицију у БиХ. Ми не желимо никакав рат , ми не желимо никакав сукоб и страдање.
Република Српска је стабилна. Њене институције су стабилне. Наше финансије су стабилне, захваљујући и помоћи Србије.
Наши планови су јасни!
Захваљујем се опет Србији што је почела да гради у свом приоритету пут од Кузмина до Раче, мост на Сави, да ми наставимо даље према Бијељини и до Добоја.
Од Бањалуке смо већ изградили 74 километра аутопута. Животни, политички, географски и сваки други највиши интерес нас Срба у Републици Српској је изградња аутопута који ће повезати Бањалуку у Београд.
То ћемо урадити у наредних пет година захваљујући и Србији.
Желим вам свима добро! У добру нека живе и сви други људи без обзира на веру и нацију. Нека буду увјерени да им поручујемо и преносимо жељу за њихово добро здравље. Али, нека не очекују од Срба да нам они уређују живот, да Срби слушају оно што они говоре.
Ми нисмо послушнички народ! Ми смо једини народ који на Балкану има потенцијал за јаку и моћну државу и ми ћемо то постићи.
У прошлом вијеку смо били најстрадалнији народ, али сам увјерен да је овај вијек, вијек наше интеграције у сваком смислу. И политичке, и територијалне, и људске, и сваке друге.
Нека живи Република Српска! Нека живи Србија! И нека живи српски народ, ма гдје се налазио!“
„Ресурс за сукоб имају само међународне војне снаге, као што су НАТО и Еуфор“
ПО завршетку пријема, Милорад Додик је рекао новинарима:
„Једини ресурс за сукоб имају међународне војне снаге, као што су НАТО, Еуфор и друге. Локални потенцијали за сукобе не постоје. Највећи потенцијал за угрожавање безбједности постоји, у ствари, код Бошњака, а то су терористи, поготово они који су повезани и враћају се са сиријског ратишта, а наша сигурност је обезбјеђена”.
Указао је још: „Република Српска располаже потенцијалима да може очувати оно што је међународни споразум верификовао и оно што јесте Република Српска“.
Вишковић: Једино је Србима у Републици Српској стало до очување дејтонске БиХ
ПРЕМИЈЕР Републике Српске Радован Вишковић изјавио је вечерас у Београду да је једино Србима у Републици Српској стало до очување дејтонске БиХ и нагласио да БиХ руше управо они који се у њу заклињу.
“Није тачно да смо за сецесију, да угрожавамо БиХ”, рекао је Вишковић новинарима након свечаног пријема поводом Дана Републике Српске и 28 година од доношења њеног првог Устава.
Он је нагласио да се данас, када насрћу на Републику Српску, њене институције, имовину, постојање, поставља питање шта би са њом било да неки људи прије 28 година нису били довољно мудри и да нису донијели Устав Српске, који је старији правни документ од Устава БиХ.
Вишковић је истакао да су Срби у Српској поносни на то што је њихов Устав сасвим у складу са Уставом БиХ, што није случај са Уставним судом БиХ, који покушава да нелегалним одлукама одузме имовину Српској.
“Република Српска и њене институције не смију прећи преко тога и све што радимо и што ћемо радити јесте одбрана уставности, законитости и постојања Република Српске”, рекао је Вишковић.
Он је истакао да је 28. фебруар 1992. године дан крштења Републике Српске, који се још једном прославља у Београду.
Вулин: Мора се поштовати Српска, ако се жели успешна, мирна и поштована БиХ
ИЗАСЛАНИК председника Србије Александар Вулин рекао је на пријему да Србија никада неће оћутати ниједну увреду упућену Републици Српској.
Вулин је рекао да неће погрешити ни ако каже да Србија никада неће допустити да буде умањено иједно овлашћење Републике Српске, да је испразне и претворе у бесмислену љуштуру која ће носити име, а неће имати право да одлучује о животу себе и своје деце.
„Ако хоћете успешну БиХ, онда мора бити и успешне Републике Српске. Ако хоћете мирну БиХ, онда мора бити и мирне Републике Српске. Ако хоћете поштовану БиХ, онда морате поштовати и Републику Српску“, истакао је Вулин на пријему у Београду, поводом Дана Републике Српске и 28 година од доношења њеног првог Устава.
Вулин је рекао да Србија право Српске и српског народа да опстане и да се одбрани никада није пустила другима.
„Бринемо када чујемо да се из других држава оспорава право српском члану Председништва БиХ да искаже свој политички став, да заступа свој народ, да каже ко је добродошао, а ко није, да у име народа који је га је изабрао каже шта мисли“, навео је Вулин, који је и министар одбране Србије.
Он је додао да Србија брине када се каже да ће Дејтонски мировни споразум бити замењен одлуком или вољом ове или оне силе, овог или оног политичара.
„Бринемо, јер ником као Србији и српском народу није стало до мира“, рекао је Вулин.
Он је нагласио да Република Српска није настала зато што је то одлучио неки савет амбасадора, нити зато што је то била воља политичара, нити што су велике светске силе хтеле једним споразумом да прекину рат, него као потреба српског народа да се једном и заувек и институционално заштити на просторима на којима живи од јасеновачког геноцида и његовог понављања.
„Република Српска је настала из дубоког уверења српског народа да тамо где нема ни свог судију ни свог полицајца, тамо где нема ни свог посланика, ни председника владе, да тамо где нема оног ко ће да га крсти и ко ће да га лечи, за њега нема ни правде ни будућности, ни истине, ни напретка. Зато је настала Република Српска“, нагласио је Вулин.
Према његовим речима, народ који је претрпео јасеновачки геноцид, доживео Јадовно, Пребиловце, „Бљесак“, „Олују“, подрињске покоље, јаме безданице у Мркоњићу, народ који још пребројава мртве по сарајевским брдима, који још не зна како се зову они који су му стрељали децу по Гораждеву, нити они који су му убили двогодишњег Данила Цокића – нема право на неслогу, нејединство и да заборави иједног Србина гдје год да живи.
Вулин је рекао да српски народ има свако право да се сакупи и сабере у својој престоници, око своје Србије, председника којем верује, Србије коју воли.
„Не могу Срби бити једини народ на Балкану који има више политичких ставова и циљева када је реч о политичком опредељењу његовог постојања. Само сабрани око своје Србије и свог Београда и када да доносимо јединствене одлуке и можемо бити сигурни да ћемо трајати“, напоменуо је Вулин.
„Никада више Србија неће окренути главу ни од једног Србина, без обзира на то где живео“, рекао је Вулин.
Он је истакао да су зато и данас Српска и Србија окупљене једна око друге, сигурне да неће одустати једна од друге.
Додај коментар