- „Чула сам размишљање неких колега током засједања Скупштине да је непотребно да се проглашава ванредно стање, да парламент може да ради. Парламент не може да ради и то је чињеница, јер је и јучерашњи скуп био скуп високог ризика. Довољно је да имате једну особу која је заражена и она може да направи цијелу пометњу, да цијели парламент буде у изолацији“
- „Многе ствари су могле да буду боље да је постојало мало више слуха и комуникације из ФБиХ. Они који нападају некога ко 24 часа претвори у 24 радна часа не заслужују коментар, као ни они који нас блокирају да дођемо до добрих рјешења“
- „Ми сада треба да сачекамо да прође рок од неких десетак дана који је прописан, јер посланици из реда бошњачког народа не желе да дају своју сагласност на одлуку о увођењу ванредног стања. Потпуно је непотребно једно такво одуговлачење јер се сада урушавају сви рокови којима смо се бавили у намјери да донесемо одређене олакшице у области привреде и да сачувамо радна мјеста. Такво понашање појединих политичара схватам као директан атак на привреду. Ово није вријеме за политичке захтјеве, већ за спашавање људи и привреде“
- „Ванредно стање је проглашено зато што се морало. Зато што без тога неће преживјети привреда. Зато што није могуће да се окупљају посланици јер то значи велики број људи на једном мјесту. Зато што није могуће радити у редовној процедури потребно нам је ванредно стање. Али, једни су очито одлучили да не дају наду привредницима, људима који зависе од привреде, али и онима у јавном сектору јер и они зависе од тога какво ће стање бити у привреди. Политичке игре могу да изазову многе посљедице“
ПРЕДСЈЕДНИК Републике Српске Жељка Цвијановић истакла је да жели да што прије буде окончана процедура у вези са проглашењем ванредног стања у Српској због епидемије вируса корона, те да се кроз неколико мјера и измјена законских рјешења брже помогне привреди и покуша нормализовати живот.
Она је додала да ванредно стање нико није желио већ да су исцрпљене све могућности у оквиру ванредне ситуације.
„Покушавамо да релаксирамо одређене ствари, а то значи да дисциплина појединца мора бити већа и да институције морају да раде неометано, иако је ситуација оваква каква јесте. Како да то успијемо него путем ванредног стања!? И зато нам треба ванредно стање, да дефинишемо одређене ствари шта можемо да радимо. Послије ће Народна скупштина то верификовати. Многе ствари су могле да буду боље да је постојало мало више слуха и комуникације из ФБиХ. Они који нападају некога ко 24 часа претвори у 24 радна часа не заслужују коментар, као ни они који нас блокирају да дођемо до добрих рјешења. Ја сам за то да се окренемо позитивним стварима, али не треба заборавити када вам неко чини велико зло“, поручила је Цвијановићева.
Она је нагласила да је епидемија вируса корона планетарни проблем и да не разумије накарадну политику у вријеме када треба да буде позитивна за опште добро, да интегрише и мобилише људе да сви заједно долазе до заједничких рјешења да помажу једни другима, а не да отежавају.
„Ми сада треба да сачекамо да прође тај рок од неких десетак дана који је прописан, јер посланици из реда бошњачког народа не желе да дају своју сагласност на одлуку о увођењу ванредног стања. Потпуно је непотребно једно такво одуговлачење јер се сада урушавају сви рокови којима смо се бавили у намјери да донесемо одређене олакшице у области привреде и да сачувамо радна мјеста“, истакла је Цвијановићева.
Она је поновила да коментари бошњачког клуба посланика у парламенту Републике Српске нису на мјесту, јер ово није тренутак да се дају било какви закључци.
Цвијановићева је указала да је ситуација једноставно таква када треба прогласити ванредно стање.
„Жалим због наше привреде и неизвјесности која се неминовно увлачи у наредних 10 дана због процедура и одгађања онога што смо јуче наумили да урадимо, али сам задовољна да су се посланици окупили и да смо донијелу одлуку о проглашењу ванредног стања. Надам се да ће се у даљој процедури, кроз наше институције, разријешити тај проблем“, истакла је Цијановићева.
Она је указала да је у овој ситуацији 10 дана много, јер је то предуг период због свега што се дешава у здравственом сектору у борби са ширењем епидемије.
„Користећи различите ресурсе да изађемо на крај са епидемијом, у протеклом времену мијењали смо модалитете, доскочили свим ситуацијама да спријечимо ширење епидемије. То је све жива ствар јер данас можете нешто прописати а за три дана промијенити“, рекла је Цвијановићева.
Она је навела примјер шаторских карантина када се морала мијењати сврха јер није било протокола који би био заједнички Српској и ФБиХ само зато што из ФБиХ то нису жељели да потпишу.
„Сматрам да је то било погрешно и тада смо морали да се реорганизујемо и направимо неке нове процедуре у вези са карантинима. Тако је и са неким другим стварима, гдје је сваки минут важан и нама и нашим здравственим радницима, привредницима и људима који раде у привреди“, нагласила је предсједник Републике.
Она је навела да Република Српска није велика нити има велике могућности и алате какве имају многе развијене земље, али настоји онолико колико је у њеној моћи да помогне и успијева у томе.
„С тога наглашавам да је период од 10 минута а не 10 дана веома важан. Када данас нешто тражите од опреме, 10 минута је довољно да имате другачију цијену или другачије услове. То се не односи само на Републику Српску, већ на све земље. Ми смо успјели и успијевамо да набавимо одређене неопходне ствари од тестова, респиратора и заштитне преме… Зато понављам, 10 дана је огроман период и може свашта да се деси. Такво понашање појединих политичара схватам као директан атак на привреду. Ово није вријеме за политичке захтјеве, већ за спашавање људи и привреде. Морамо бити озбиљни, ово је озбиљно вријеме и захтијева озбиљно дјеловање и озбиљан приступ институција“, рекла је предсједница Српске и додала:
„Чула сам, такође, и размишљање неких колега јуче током засједања Скупштине да је непотребно да се проглашава ванредно стање, да парламент може да ради. Парламент не може да ради и то је чињеница, јер је и јучерашњи скуп био скуп високог ризика. Довољно је да имате једну особу која је заражена и она може да направи цијелу пометњу, да цијели парламент буде у изолацији. Може да се деси да након засједања у Бањалуци посланици по повратку у свим својим општинама направе додатно проблем. Ово нису услови за сазивање сједница, великих скупова, састанака, тако да није вријеме ни за засједање Народне скупштине“.
Она је појаснила да ванредно стање није жељено, да то нико није желио, ни она као предсједник Републике, већ да је оно наметнуто због епидемиолошке ситуације.
„То је нешто што морамо да урадимо а то значи и другачији, неуобичајени начин поступања. Ми смо просто исцрпили све могућности које смо имали у оквиру ванредне ситуације и дјеловањем нашег Републичког штаба. Људи као да не разумију или неће да разумију да у овом времену не смијемо бити пасивни и морамо реаговати одмах, да радимо све што је у нашој моћи на најбољи могући начин“, рекла је она.
Према њеним ријечима, није једноставно доносити одлуке о распуштању школа и вртића или људима рећи да ће радити од куће, иако никада није постојао модалитет рада на тај начин.
Због тога су, додала је Цвијановићева, хтјели да донесу сет мјера и промијене неколико закона како би растеретили привреднике да би могли да задрже раднике, а да радници знају да ће кући донијети плату и да неће бити угашено њихово радно мјесто.
„Ми тиме хоћемо да пружимо наду. Међутим, на крају дођемо у ситуацију да некоме објашњавамо због чега је проглашено ванредно стање. Зато што тако мора. Зато што без тога неће преживјети привреда. Зато што није могуће да се окупљају посланици јер то значи велики број људи на једном мјесту. Зато што желимо да спријечимо да то буде скупштински кластер који би се послије проширио у цијелој Српској. Зато што није могуће радити у редовној процедури потребно нам је ванредно стање. Али једни су очито одлучили да не дају наду привредницима, људима који зависе од привреде, али и онима у јавном сектору јер и они зависе од тога какво ће стање бити у привреди. Политичке игре могу да изазову многе посљедице“, упозорила је предсједник Републике.
Она је навела да институције Српске морају видјети на који начин могу почети отпуштати стеге које сада постоје да би неки могли сами себи да зараде плату, на који начин људи могу да се сигурануо крећу и да постоји већи степен слободе кретања него сада, како да у складу са оним што је наложила струка отворе радње за које се показало да су нам много важне…
„Ми у Републици Српској се максимално трудимо и успијевамо да покажемо ту озбиљност. Имамо непрекидну дневну комуникацију и координцију људи који се налазе на највишим позицијама да би се преко њих обезбиједила координација наших институција и добро се сви разумијемо, дефинишемо одређене мјере, излазимо у сусрет одређеним захтјевима разматрајући их озбиљно, а све с циљем да очувамо здравље наших суграђана посебно старије популације и да привредницима и запосленима у привреди покажемо да смо заједно са њима и да можемо хитно да мијењамо законе на добробит свих нас“, закључила је Цвијановићева.
Говорећи о нападима на министра здравља и социјалне заштите Алена Шеранића у јеку борбе против вируса корона, Цвијановићева је за РТРС рекла да је то све толико грозно да не може да нађе праве ријечи којима би то описала.
„Нећемо заборавити на оне који су направили проблеме у вријеме када се толико трудимо да нам глава буде изнад воде и да спасимо становништво, сачувамо животе и водимо рачуна о сваком ђетету и пензионеру. Не треба заборавити када вам неко отежава, а ви се борите да се спасите од катастрофе и да не дође до трагедије“, поручила је Цвијановићева.
Предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић рекла је да су републичке институције прибјегле оштрим мјерама и успостављању карантина јер нису могле да се у потпуности ослоне на самодисциплину појединца, али и због тога што то омогућава здравственом систему и здравственим радницима да на лакши начин изађу на крај са вирусом корона.“То и звучи и изгледа озбиљно зато што то и јесте озбиљно. Када успостављате карантине то само по себи шаље упозоравајућу поруку свима. Видјели смо да је било кршења мјера самоизолације и других ситуација“, истакла је Цвијановићева.
Она је подсјетила да је успостављен карантин за оне који су позитивни на вирус корона, а немају симптоме, неки су смјештени у болнице, као и да су у карантину на граници организовани прегледи оних који су ушли из иностранства, након чега иду 14 дана у изолацију у својој локалној заједници.
„Разврставање људи помаже да наш здравствени сектор не упадне у кризу, да не дођу сви у болнице и оптерете их на тај начин. Нема болнице у свијету која може да прими све пацијенте који би били угрожени у оваквој ситуацији. Излазимо на крај са одређеним проблемима“, рекла је Цвијановићева за „РТРС“.
Према њеним ријечима, приоритетна димензија ове кризе су здравље и животи грађана, а друга је како живјети послије овога.
Важно је, поручила је она, да сви заједно наставимо да радимо, будемо одговорни и да слушамо људе из струке који знају много више од нас.
„Мора да постоји апсолутна дисциплина и да нађемо рјешења да сачувамо првиреду, помогнемо јој да преброди овај период и да јој након тога омогућимо да функционише. То су велики изазови, али ако смо добро организовани, желимо да радимо заједно и ако не претварамо опште добро у најобичније политиканске приче вјерујем да можемо успјети, иако нико не може прогнозирати какво ће стање бити за седмицу, двије или три“, нагласила је Цвијановићева.
Она је рекла да ће април бити мјесец у којем ће морати да одржавају другачији режим, а да се треба надати да ће након тога доћи боље вријеме.
Предсједник Републике је нагласила да је било веома важно што се вјеровало министру здравља и социјалне заштите Републике Српске Алену Шеранићу који је од почетка говорио о озбиљности ситуације у вези са појавом вируса корона.
„Када на челу Министарства здравља имате некога ко је на свом терену то олакшава рад Влади и Републичком штабу за ванредне ситуације и помаже јавности која добија провјерене информације и може да процјењује одређене ствари“, рекла је Цвијановићева.
Она је навела да су начин комуницирања са јавношћу поздравили чак и они који не воле да похвале институције Српске, а посебно они који воле да виде да Република може да искомуницира одређену поруку, изађе у сусрет одређеним стварима и ријеши одређени проблем.
„Важно је што су све поруке биле плод добре организације. И медији су нам незаобилазан и много важан фактор“, навела је Цвијановићева.
Говорећи о пробуђеној солидарности у друштву, Цвијановићева је истакла да тешко вријеме увијек са собом носи појачану солидарност и више емоција и жеље да се помогне другима.
„У вријеме поплава 2014. године били смо поносни што толико људи показује солидарност. И ова криза показује да треба да будемо хумани и солидарни. Ако сачувамо другог сутра ћемо моћи да живимо заједно, сарађујемо, привређујемо…“, рекла је Цвијановићева.
Она је навела да су јој веома тешко пале информације да су порасле цијене одређених производа или заштитних маски.
„Не смијемо то да радимо не само због тога што то није морално, него и зато што то онемогућава да неки производ дође до више људи. Не можемо да кажемо да неко заслужује, а неко не заслужује да то има. Тешка времена мобилишу добру вољу и солидарност и много пута смо успјели да покажемо то добро лице“, каже Цвијановићева.
На питање шта Република Српска може очекивати од ЕУ и да ли у овом тренутку постоји европска солидарност, Цвијановиећва је рекла да постоје најаве да ће БиХ добити седам милиона евра помоћи која ће се манифестовати кроз набавку респиратора и друге опреме, те да би Српској требало припасти 40 одсто те помоћи.
„Али, сви смо били фрустрирани због тога што ЕУ на почетку ове кризе није слала такве поруке и нисмо могли да рачунамо да можемо да се ослонимо на њих. У почетку смо очекивали да стану иза нас, као и поруку да ћемо дијелити оно што имамо. Ми нисмо чланица ЕУ, али смо на путу европских интеграција и везани смо споразумима. Пратећи стране медије, могла сам да примјетим да и у државама ЕУ које су погођене кризом постоји незадовољство због недостатка солидарности у оквиру ЕУ. Шта онда ми можемо да очекујемо ако је таква ситуација тамо“, упитала је Цвијановићева.
Она је подсјетила да је једна држава чланица ЕУ заустављала другој држави транспорт медицинске опреме.
„То је све много далеко и супротно од солидарности. Знам да људи воде рачуна о становништву у својој држави, али то ставља знак питања на пројекат ЕУ и да ли он може да одговори на велике кризе. Не кажем да ће ЕУ нестати, али морају порадити на томе како одговарају на велике кризе, а не да су заједно само када дијеле бенефите. Вјерујем да ће и ЕУ морати да изграђује додатне механизме за реаговање у кризама“, рекла је Цвијановићева.
Она је оцијенила да ће послије завршетка кризе у вези са вирусом корона услиједити редизајн и да ће постојати неки нови свијет послије ове кризе.
Коментаришући одлуку кинеских власти да прогласе крај епидемије вируса корона, Цвијановићева је истакла да је то добра вијест.
„Они су се заиста намучили и било је тужно гледати слике из Кине. Много људи овђе је вјеровало да је то далеко и да нам се то не може десити, али онда смо се суочили са трагедијама које су око нас – у Италији, Шпанији, Француској…“, рекла је Цвијановићева.
Додај коментар