- План је био да се по окончању епидемије пружи максимална подршка привреди и то у континуитету да би остала на ногама, да би била сачувана радна мјеста и да би се створиле претпоставке да, након неког времена, фирме саме могу да привређују и да раде
- „Два дана узастопно имамо алармантне показатеље и то у деветој седмици, када смо требали да биљежимо опадање броја заражених, да се полако враћамо у нормалу. То може да нас заустави и у привредној рехабилитацији, јер се може десити да поново дођемо у ситуацију да блокирамо и оно што смо покренули“
ПРЕДСЈЕДНИК Републике Српске Жељка Цвијановић истакла је да ће посљедице епидемије вируса корона по економију бити веома тешке, те да је од великог значаја да је Влада Српске одмах реаговала и дефинисала одређене мјере које већ дају резултате.
Цвијановићева је оцијенила да је веома важно то да Влада није чекала крај епидемије, па тек онда реаговала.
„Влада је од самог почетка кризе дефинисала одређене мјере, оне су почеле да се проводе и да већ дају одређене резултате. Неке од тих мјера су увођење тромјесечног мораторијума на отплату кредита, плаћање доприноса за март да би се очувала радна мјеста у привреди, те минималца и припадајућих обавеза за април чиме су се већ сачувала радна мјеста у привреди“, истакла је Цвијановићева.
Према њеним ријечима, планирано је било да се у мају полако отпуштају мјере и да поједине привредне дјелатности почињу да раде како би саме себи могле да зараде, а да један дио њих, који ће остати сигурно угрожени и током маја, опет прими помоћ од Владе.
„Затим смо планирали да у ходу дођемо до јуна и да мање, више имамо неку уобичајену ситуацију“, навела је Цвијановићева за Н1, додавши да је сада тешко било шта планирати с обзиром на тренутну епидемиолошку ситуацију и да је у деветој недјељи борбе са епидемијом дошло до пораста броја обољелих, када је требало да се ситуација смирује.
Када је ријеч о процјенама посљедица епидемије по привреду, предсједник Републике је истакла да се још не праве процјене, али је јасно да ће оне бити веома веома тешке.
„Процјене ММФ-а и Свјетске банке су веома суморне и све упућује на то, што видимо и ми који пратимо дешавања, статистику, прилив средстава, гледамо шта су приоритети и колико новца се мора усмјерити на неке ствари које нису биле на дневном реду, док неке које су биле стављамо на чекање“, истакла је Цвијановићева.
Она је навела да је план да се по окончању епидемије пружи максимална подршка привреди и то у континуитету да би они „остали на ногама“, сачували радна мјеста и да би се створиле претпоставке да, након неког времена, сами могу да привређују и да раде.
„Ова ситуација када два дана узастопно имате алармантне показатеље и то у деветој седмици, када смо требали да биљежимо опадање броја заражених, да се полако враћамо у нормалу, може да нас заустави и у привредној рехабилитацији, јер се може десити да поново дођемо у ситуацију да блокирамо и оно што смо покренули“, указала је Цвијановићева.
Она је поновила да је веома важно да се сви придржавају мјера заштите, прије свега, због очувања здравља и живота, а онда и да се што прије изађе из овог здравственог стања да би се могло поправљати стање у привреди.
„Ако смо заробљени здравственим проблемом онда је све мање капацитета да се бавимо привредним опоравком. Ово је глобални проблем и морамо да се понашамо одговорно“, закључила је Цвијановићева.
Говорећи о расподјели средстава ММФ-а, Цвијановићева је рекла да се нада да има напретка у том погледу, али да не разумије ту логику која постоји у БиХ да увијек постоје несређени односи и да се воде расправе, посебно када су средства већ дозначена.
„Разумијем да постоје проблеми у оквиру ФБиХ о начину на који ће се вршити дистрибуција средстава, али не разумијем да треба толико времена да се ријеши тај проблем и ми сада у Српској чекамо да се то ријеши“, рекла је Цвијановићева.
Она је навела да средства ММФ-а одлазе у буџет, те да она нису циљано везана за неку пројектну активност, већ ће се интервенисати тамо гдје је потребно.
Додај коментар