- До прве недеље априла, трећина станара широм САД – а то је 13,4 милиона људи – није било у стању да плати станарину; а од тада се још 26 милиона радника нашло у „армији незапослених“
- Владина помоћ од 1.200 долара по одраслој особи стиже прекасно а није ни адекватна. Јер, просечна месечна најамнина за једнособни стан у Њујорку је прошле године била 2.980 долара
- Њујорк је пред штрајком закупаца станова. Према петицији организације Хоусинг Џастис Фор Ол, штрајкачи желе да се укине закупнина за све државне станове на четири месеца, или за цео период трајања кризе у јавном здравству. Траже, као минимум, замрзавање станарина и уверење да је сваки станар добио право да обнови свој закуп по истој цени
- Од владе захтевају да „хитно и трајно смешта све Њујорчане који постану бескућници“. Захтевају и да инвестира у јавне и социјалне станове широм државе
- Координисаних штрајкова оваквих размера против услова изнајмљивања у Њујорку није било од тридесетих година прошлог века, кад су се хиљаде изнајмљивача у Харлему и Бронксу успешно бориле масовно одбијајући да плаћају кирију
Аутор: Наташа ЛЕНАРД, Defend Democracy Press
ЖЕЛИТЕ ли мрачну слику стања америчког неслагања током пандемије коронавируса?
Погледајте медијске извештаје од прошле недеље. Медији су неразмерну пажњу фокусирали на неколико стотина белих реакционара, у малом броју држава, који протествују против мера физичког дистанцирања. Ти протести су били праћени твитовима председника Доналда Трампа.
А истовремено се дешавају неки од најрадикалнијих и најправеднијих масовних отпора које је ова држава доживела након таласа радних штрајкова… Али, део медија је усредсређен на границе, десничарску кризу, демонстранте...
Пратећи вести, вероватно никада нећете сазнати да закупци станова у Њујорку припремају највећи координисани штрајк поводом услова изнајмљивања станова.
Најмање 400 стотина породица у зградама од којих свака има преко 1500 стамбених јединица за изнајмљивање координишу штрајкове у својим зградама, изјавио је Си Вивер, координатор кампање њујоршке коалиције станара и стамбених активиста.
Поред тога, преко 5.000 људи се обавезало, путем Интернета, да ће одбити да плати кирију за мај.
Прецизне бројеве о укљученим у штрајк неће бити могуће пратити, али све указује на историјско оживљавање ове тактике станарског отпора.
Координисаних штрајкова оваквих размера против услова изнајмљивања у Њујорку није било од тридесетих година прошлог века, кад су се хиљаде изнајмљивача у Харлему и Бронксу успешно бориле масовно одбијајући да плаћају кирију.
Број оних који су се укључили у штрајк због кирија може изгледати безначајан у поређењу са милионима који неплаћање не сматрају штрајком. Међутим, ради се напросто о томе да ти људи неће бити у стању да плаћају закупнину стана у наредном месецу.
До прве недеље априла, трећина станара широм САД – а то је 13,4 милиона људи – није било у стању да плати станарину; а од тада се још 26 милиона радника нашло у „армији незапослених“.
Владина помоћ од 1.200 долара по одраслој особи стиже прекасно а није ни адекватна.
Јер, просечна месечна најамнина за једнособни стан у Њујорку је прошле године била 2.980 долара.
Владина помоћ је недоступна многим имигрантима.
Због свега, неплаћање мајских кирија ће достићи невиђене размере.
Организатори штрајка због кирија указују на важност акције. Слоган штрајкачке кампање против кирија говори све: „Не можете платити? Нећемо платити!“
Прерастање неплаћања у штрајк – акт је колективног отпора и снажно је одбацивање капиталистичке етике коју не занима што неко није у стању да плати станодавцу.
„Чак и не морамо организовати штрајк да бисмо могли да објавимо да милиони Њујорчана почетком маја неће платити најамнину“, рекао ми је Вивер.
Позив на штрајк против превисоких станарина отвара кључно питање:„Желите ли да то учинити сами или желите да то урадите повезано са кретањем људи који су такође у вашој ситуацији и који траже дубоко и трансформативно решење политике. Боље је ако то можемо заједно“.
За организаторе станара у Њујорку, одговор је већ јасан: „Штрајк је вапај за достојанством. Сви заслужујемо дом, без обзира на боју коже, финансијски статус или културу“, рекла је Донет Летфорд, имигранткиња са Јамајке без докумената.
Она је до пре месец дана радила као кућни здравствени радник. Умро јој је од Ковид-19 послодавац код кога је провела више од 10 година.
Организатори штрајка су иницирали да они који буду у могућности да плате мајску кирију одбију да то ураде. Из солидарности са онима који не могу.
Овај потез има за циљ да изврши притисак на градско и државно руководство да у заоштреној стамбеној кризи одреагују на једини погодан начин: укидањем станарине.
Пре него што су у Њујорку ескалирали позиви на масовни штрајк, власници су показивали спремност да пристану само на привремену суспензију закупа.
Градоначелник Њујорка увео је мораторијум на избацивање из станова, али није укинуо станарине. А то је претња будућим деложацијама за милионе станара који су изгубили све изворе прихода.
Према петицији организације Хоусинг Џастис Фор Ол, штрајкачи желе да се укине закупнина за све државне станове на четири месеца, или за цео период трајања кризе у јавном здравству
Траже, као минимум, замрзавање станарина и уверење да је сваки станар добио право да обнови свој закуп по истој цени.
Од владе захтевају да „хитно и трајно смешта све Њујорчане који постану бескућници“.
Захтевају и да инвестира у јавна и социјалне станове широм државе.
Вивер открива: „Очекујемо неки облик владине интервенције. Али, морамо осигурати да она буде под нашим условима. Ескалираћемо протесте све до колективног неплаћања кирија да бисмо створили кризу“.
Организатори штрајка сматрају да држава треба да станодавцима обезбеди олакшице и подршку.
Њујорк има 92.000 бескућника и милионе људи које само једна зарада дели од деложације.
Фара Соуфрант Форест, медицинска сестра и активисткиња за права станара, затражила је од гласача у њеном округу (Бруклин у Краун Хајгсу) да потпишу петицију за укидање закупа.
Указала је да је 44 одсто њеног округа и пре пандемије већ било „оптерећено станарином“, што значи да је преко једне трећине њихових плата одлазило на рентирање и комуналије.
Четири од 10 милиона људи – од укупно 43 милиона оних који изнајмљују станове у целој земљи – у истом су положају.
Соуфрант Форест наглашава: „Кад је власт у питању, морамо подржавати кандидате који сматрају да је становање универзално људско право… Штрајк поставља захтеве, али и сам себи поставља циљ“.
(Copyright © Natasha Lennard, Defend Democracy Press, 2020)
Додај коментар