Кецмановић: Кад порастем, хоћу да будем Валентин Инцко

• Валентин Инцко прима мјесечно по 24.000 евра, плус трошкови живота. А није да баш ништа не ради. Он два пута годишње препише свој претходни извјештај за СБ УН о стању у БиХ и са иновираним датумом га пошаље у Њујорк и послије га прочита на сједници. У извјештају се сваки пут понавља да је стање лоше, забрињавајуће и опасно и да су за све криви Српска, Срби и Додик. Додуше, онда се редовно јави руски амбасадор, подијели присутнима контраизвјештај из Бањалуке, наговијести вето те Инцкова прича оде у вјетар
• Инцко је формално запослен на одређено вријеме, али… Билт, Вестендорп и Лајчак су столовали у Сарајеву по двије године, Петрич и Ешдаун три, односно четири, а Шварц-Шилинг само једну, а Инцко је прошле године прославио три јубилеја: 20 година високог представништва у БиХ, 40 полугодишњих извјештаја за СБ УН и 70 година живота. Тихо се искрао из Сарајева, и сва три јубилеја дискретно прославио породично у Бечу
• У чему је тајна Инцкове вископредставничке дуговјечности, да не кажемо бесконачности? Прије свега у томе што би се избор његовог насљедника спотакао о руски вето у СБ УН, тако да би Инцко био разријешен, а нови В.П. никад не би био изабран. Затим, Инцко у свим извјештајима за СБ УН реферише о стању у БиХ као врло лошем, забрињавајућем, чак и опасном. Када би урадио обрнуто и установио напредак у било чему, ојачао би аргументацију да је сувишан и одсјекао грану на којој удобно сједи

Пише: Ненад КЕЦМАНОВИЋ

КАДА дјецу у Босни питају шта би хтјели да постану када порасту велики, кажу: високи представник Инцко.

Од малена слушају: „У бабе није дошла плаћа“,  „У нане мала пензија“, „Амиџа ради на одређено“, „Даиџиница чека на неодређено“, „Тетић осто без посла“. Али, слушају и причу како „има неки дедо Валентин који ништа не ради, а мјесечно добија десет пута више него читава њихова улица“. И није бајка него „заозбиље“.

Како је актуелни в.п. у машти босанске дјеце постао „јунак нашег доба“?

Није баш да Инцко ништа не ради. Он два пута годишње препише свој претходни извјештај за СБ УН о стању у БиХ и са иновираним датумом га пошаље у Њујорк и послије га прочита на сједници. У извјештају се сваки пут понавља да је стање лоше, забрињавајуће и опасно и да су за све криви Српска, Срби и Додик.

Онда се редовно јави руски амбасадор, подијели присутнима контраизвјештај из Бањалуке, наговијести вето те Инцкова прича оде у вјетар.

Послије повратка у Сарајево дочека га Додик да га још мало изгрди, а Бакир га онда нахушкава: „Видиш шта ти овај говори, а ти ништа иако имаш бонска овлашћења да га смијениш“. Инцко одговара да је „одлука ПИК-а да препусти домаћим снагама да саме рјешавају локалне проблеме“.

Толико што се тиче Инцковог не/рада, а што се тиче плате… Познато је да в.п. прима мјесечно 24 хиљаде евра или око 50 хиљада КМ, плус трошкови живота.

Инцко је формално запослен на одређено вријеме, али … Билт, Вестендорп и Лајчак су столовали у Сарајеву по двије године, Петрич и Ешдаун три, односно четири, и Шварц-Шилинг само једну, док је Инцко остао преко 20 година.

Прошле године је прославио три јубилеја: 20 година високог представништва у БиХ, 40 полугодишњих извјештаја за СБ УН и 70 година живота. Тихо се искрао из Сарајева, и сва три јубилеја дискретно прославио породично у Бечу. И одмах наставио: 5. маја о.г. поднио је свој по редосљеду  41. извјештај. Истог садржаја и са истим исходом.

У чему је тајна Инцкове вископредставничке дуговјечности, да не кажемо бесконачности?

– Прије свега у томе што би се избор његовог насљедника спотакао о руски вето у СБ УН, тако да би Инцко био разријешен, а нови В.П. никад не би био изабран. Зато у ПИК-у и у СБ УН сви западни амбасадори прећуткују да је Инцко загазио у 11. мандат.

– Затим, Инцко у свим извјештајима за СБ УН реферише о стању у БиХ као врло лошем, забрињавајућем, чак и опасним. Када би урадио обрнуто и установио напредак у било чему, ојачао би аргументацију да је сувишан и одсјекао грану на којој удобно сједи.

– Даље, Инцко у СБ УН подноси извјештаје о стању у БиХ, али не и о резултатима свог рада у БиХ.  Тако остаје непровјерено колико је сам Инцко чињењем и нечињењем допринио таквом стању јер он је надлежан за све, а одговоран за ништа.

– Најзад, Инцко не радећи и не гријеши, и ништа конкретно му се не може замјерити сем генералне негативне пристрасности према РС. За разлику од Петрича, који је„лобирао да Дојче телеком“ и Ешдауна, који је„продао поклоњену кућа на Јабланичком језеру“ – он нема флеке.

– Приликом истека Инцковог петог мандата, чиме је већ исцурио дејтонски рок употребе институције в.п. у БиХ, ЕУ и Русија, као и Срби и Хрвати, били су за укидање ОХР-а. САД су, међутим, прогурале неких пет услова које БиХ треба претходно да испуни.

Посљедњи услов је да сам Инцко процијени да ли је БиХ заслужила да он оде.

Истом приликом појавио се бизаран приједлог да у прелазном периоду ОХР буде измјештен из Сарајева у Беч. Кладим се да га је у игру убацио Инцко како би у Босни радио он лајн, од куће из Аустрије.  Јесте да се одлично држи, да живи уредно, не пије, не пуши и не излаже се радним напорима, али је ипак ушао 80-те.

Додик је неколицини америчких амбасадора, који су га отворено рушили, поручивао да ће их политички надживјети, и показало се да је био у праву.

У овом случају, међутим, нисам сигуран, јер Додик зависи од бирача, а Инцко ни од кога.

Србима и Хрватима није по вољи јер навија за Бошњаке, а и Бошњаци су на њега љути што не користи бонска овлашћења. Распоредио је незадовољство на све три стране, и могу се надати да оде из БиХ када пође на онај свијет.

Корона вирус се, ево, изгледа повлачи, што од ултравиолентног зрачења љетног сунца, што зато што се народ окужио, или што су се људи навикли да држе физичку дистанцу, али Инцко нема намјеру да се повуче. За њега нема ни вакцине ни лијека, а не помаже ни карантин.

Инцко је асимптоматски случај ковида 19: лично му ништа не фали, али шири заразу сједења у канцеларији са маском на лицу у физичкој изолацији од босанске стварности. И као метафора за ту реалност у којој је све стало, ни напријед ни назад, и протекторат не зна шта да ради, а неће да оде.

Неко је својевремено рекао да ће протекторат отићи из БиХ дан уочи пријема БиХ у ЕУ. Али, тада се још није знало да ће остати Инцко као персонификација ОХР, да ће се ЕУ забавити о свом јаду, да се БиХ неће промијенити и да ће због свега тога у ЕУ кад на врби роди грожђе.

Једино рјешење је прогласити Инцка за почасног предсједника немогуће државе, без ограничења мандата и – доживотно.

Да они клинци с почетка приче још знају да срачунају да је Инцко током двије деценије инкасирао око шест милиона КМ нето, и да ради на неодређено вријеме, распитивали би се за пријемни у школу за високе представнике.