- Владика будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ: СПЦ трпи тешку дискриминацију у Црној Гори у односу на римокатоличку и исламску. Наша основна вјерска и имовинска права су угрожена, а за посљедицу, будући да смо ми православни већина у овој земљи, имамо нестабилност црногорског друштва
- Утемељивач геополитике у Србији Миломир СТЕПИЋ: Основа светских цивилизација је религија. Зато Милов циљ није само да се СПЦ преименује, него да се спроведе покатоличавање и унијаћење. Црна Гора је таква да не може да буде „не-српска“, она може бити или српска или екстремно антисрпска – неоусташка или квазиусташка творевина. Одатле све екстремнији потези
- Главни уредник портала ИН4С Гојко РАИЧЕВИЋ: Природни ослонац уједињења су Београд, Бањалука и – уместо овакве Подгорице – Цетиње (као што је то било и у периоду кнежевине, краљевине, теократске Црне Горе). Митрополит Амфилохије ће достојно заменити оно што световна власт треба да ради
- Декан бањалучког Факултета безбедности Предраг ЋЕРАНИЋ: Рушење конака Василија Острошког показује да он не може да прихвати да све има своје време, па и одлазак са политичке сцене. Ђукановић не може да сагледа своју позицију реално и зато и јесте реметилачки фактор. Њега одбацују као истрошени алат и у ЕУ и у Америци
- Политичар професор Правног факултета Универзитета у К. Митровици Дејан МИРОВИЋ: Провокативне акције, средњовековно рушење цркава попут талибана у Авганистану, удар на монахе, свештенство и вернике – све то говори да он за следеће изборе планира некакво ванредно стање. Или, да будем сасвим јасан, да одржи изборе као у Албанији, на које изађе само владајућа партија и добије власт на 20 или 30 одсто излазности народа
НОРМАЛНО би било да српски народ и његова три центра Београд, Подгорица и Бањалука поводом идентитетских и културних питања наступају као једно, а да поводом свега осталог крупног имају договор и заједнички приступ и наступ кад год је могуће.
Потом, природно би било и да договорено буде заједнички финансирано и реализовано.
Од Мила Ђукановића, који се до 1998 изјашњавао као Србин, не само да општенационални пројекат није подржан, него је узео антисрпство за темељ и својих личних и односа које Подгорица има са НАТО, водећим западним и свим балканским земљама.
Поводом Сребренице се a priori ставио на страну муслимана. Иако је РС формирала две комисије које треба да истерају истину на видело, Ђукановић се без задршке сврстао против Срба.
Митрополит Амфилохије је чак указао да је то понашање – проусташко.
У Црној Гори Ђукановић цепа српску нацију: истовремено изграђује монтенегрински идентитет са елементима хрватства и паралелно ради против сваке српске националне ствари у толикој мери да већ угрожава и себе на лидерској позицији – па чак и реалан интерес своје монтенегринске државе.
Већ се наметнуло питање – у чију корист он то чини?
У корист ЕУ која скупља све силе да би преживела унутрашње растакање и којој сад најмање одговара да меки трбух њених интеграција – Западни Балкан – уђе у конфликте, ни мање ни више него због нарушавања елементарних људских права једног народа?
Или у корист Америке, НАТО-Америке, која се радује свакој дестабилизацији Европе јер онда доказује да је још неопходна као светски полицајац?
Није случајно Подгорица пре неки дан објавила да ће у случају „српског угрожавања суверенитета Црне Горе“ затражити интервенцију НАТО.
Када је Милорад Додик у име руководства РС у априлу иступио против посете Мила Ђукановића БиХ, то је учинио управо због његове антисрпске и проамеричке политике која има за циљ гушење српске нације, због спознје да Ђукановић гуши Србе реализујући америчке инструкције које се потпуно разилазе са интересима ЕУ и наносе озбиљну штету европској будућности западног Балкана.
Чињеница да је Ђукановић изабрао да води проамеричку политику не дозвољава Подгорици да самостално доноси одлуке које би биле повољне по Црну Гору и кочи реализацију оних повољних одлука и намера које су балкански Срби већ донели у погледу националних и наднационалних интеграција.
Зашто је за њега антисрпска агенда приоритетнија од европске агенде?
Одговор се може наћи у схватању руског фактора на Балкану, тачније у америчком сагледавању да су „Срби мали Руси“, а руски фактор мора бити угушен.
Ђукановић је важан нарочито због удара на православни простор чије западне границе чине Република Српска, источна Херцеговина и Црна Гора.
Шта чинити, како – по аналогији са Руским светом – створити Српски свет, како направити стратешки троугао Београд-Бањалука-Подгорица – за Све о Српској говоре и пишу Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ, виши научни саветник Института за политичке студије у Београду, утемељивач геополитике у Србији Миломир СТЕПИЋ, главни уредник портала ИН4С Гојко РАИЧЕВИЋ, декан бањалучког Факултета безбедности Предраг ЋЕРАНИЋ и српски политичар и правник из Бара, професор Правног факултета Универзитета у Косовској Митровици, аутор књиге „Последице ЕУ интеграција“ Дејан МИРОВИЋ.
Јоаникије: Ђукановић мисли да је држава његов феуд којим може господарити како је њему драго
- Оптужује нас да смо страни антидржавни елеменат, да не признајемо државу Црну Гору и њену независност – што није тачно. Када га због његове антицрквене дјелатности критикујемо са очигледним доказима да не поштује Устав и аутономију Цркве, он нас онда оптужује да нападамо државу
ПРЕДСЈЕДНИК Ђукановић се грубо умијешао у унутрашње ствари Цркве са жељом да измјени њен статус и њено устројство.
Тиме, на најгрубљи начин, крши Устав Црне Горе, будући да је, по Уставу, црква одвојена од државе.
Оптужује нас да смо страни антидржавни елеменат, да не признајемо државу Црну Гору и њену независност – што није тачно.
Када га због његове антицрквене дјелатности критикујемо са очигледним доказима да не поштује Устав и аутономију Цркве, он нас онда оптужује да нападамо државу.
Он мисли да је држава његов феуд којим може господарити како је њему драго.
Такво девијантно мишљење је вјероватно посљедица његове тридесетогодишње владавине.
Сада хоће да оснива цркву.
Што се више бави том темом, све више показује незнање. Нити је крштен, нити има основних знања о Цркви. Произвео је неравноправност између вјерама.
СПЦ трпи тешку дискриминацију у Црној Гори у односу на римокатоличку и исламску. Наша основна вјерска и имовинска права су угрожена, а за посљедицу, будући да смо ми православни већина у овој земљи, имамо нестабилност црногорског друштва.
За све то је одговоран понајвише Ђукановић, будући да је сва власт у његовим рукама.
Степић: Ако ЦГ остане српска и православна, она ће природно припадати цивилизацији чији је центар у Русији
- Очекујем да Ђукановићу прво послушност откажу полицијске и војне структуре. Човек који је доведен да руши конак Св. Василија је изашао из багера… Ђукановић ће да игра на карту сукоба, а онда ће да каже: ми смо НАТО земља и овај напад долази споља. За прошле изборе је тако наместио причу о покушају државног удара. Међутим, повлачење закона не треба да буде једини циљ литија, јер ће Ђукановић смислити нешто ново
КОЈИ је геостратешки и геополитички домет Ђукановићевих потеза?
Ово што ради Ђукановић је део геостратешке борбе коју води западна цивилизација, са НАТО песницом. Ђукановић нема избора, јер ће у супротном пасти са власти, а за њега то значи и да ће отићи у затвор.
Црна Гора је НАТО творевина којом је затворен последњи отвор изласка на мора која окружују Балкан, последњи вентил куда Срби – а значи и Руси – могу имати приступ Средоземљу. НАТО је, међутим, несигуран.
Ако Црна Гора остане српска и задржи се доминација СПЦ – посао није завршен. Посао се завршава само цивилизацијском конверзијом.
Основа светских цивилизација је религија. Зато Милов циљ није само да се СПЦ преименује, него да се спроведе покатоличавање и унијаћење. Црна Гора је таква да не може да буде „не-српска“, она може бити или српска или екстремно антисрпска – неоусташка или квазиусташка творевина. Одатле све екстремнији потези.
Да би се положај НАТО гарантовао, Ђукановић мора Црну Гору да одведе на Запад, односно у западну цивилизацију. Ако Црна Гора остане српска и православна, она ће природно припадати цивилизацији чији је центар у Русији. Сад се у Црној Гори дешава оно што је Хантингтон дефинисао као стање „растрзане земље“ – кад земља припада једној цивилизацији, а политичко руководство је преводи у другу.
У НАТО-вској режији је и `обележавање Сребренице`.
Мило тамо мора да иде и мора да подржи Бошњаке јер му је НАТО наложио да буде антисрбин.
Додикова реакција – када се успротивио његовој посети БиХ – уопште није била претерана.
Сребреница је део пројекта стварања обруча око Србије.
Русија је средиште Евроазије и око ње се ствара обруч. Исто и око Србије као средишта Балкана. То је позната америчка стратегија „анаконде“- опкољавања и потом дављење.
Црна Гора игра ту улогу употпуњавања опкољавања које је проамеричко, антисрпско и читај – антируско.
Додик не може то сам да спречи. Мислим да смо на националном нивоу и Република Српска и Србија целе године морали да пружамо отпор сценарију у Сребреници који се спрема за округлу 25-годишњицу.
Манифестација ће бити огромна и не би ме чудило да опет покушају да нас прогласе геноцидним народом. Тамо ће се скупити многи, а Додик је реаговао – могу сви, али нећеш ти, јер ти представљаш Црну Гору која је још српска. Много више боли што је Косово* признала Црна Гора него Америка.
Сад се полако скида стигма са Црне Горе.
Какве последице догађаји у Црној Гори могу имати по европски интерес региона? Зашто се он везује за интересе НАТО толико да уопште не стрепи шта за рушење људских права каже ЕУ? Шта ће на крају за то рећи и људи који су Милов стуб у власти?
Ђукановић је изданак НАТО, а не ЕУ или европских суверениста.
Он је изданак претрамповског Вашингтона и опстаје захваљујући њему. Као такав је подредио државу и народ себи и интересима оних које стварно заступа, а не себе држави и интересима народа. Он и његова врхушка нису ту да би заступали оно што је добро за Црну Гору или за регион.
Али, почеће прелетања на страну народа. Не само по том основу што некоме неће бити испуњена обећања и опортунистичка очекивања. Пукотине настају у самој структури друштва – породицама и племенима.
Имате комшију који иде у литију и полицајца који му је комшија или члан фамилије који излази да га бије. То је мала средина од 620 000 људи који су јако породично повезани. У главу се зна ко је у литији, а ко у полицији.
Зато очекујем да прво послушност откажу полицијске и војне структуре. Човек који је доведен да руши конак Св. Василија је изашао из багера…
Ђукановић ће да игра на карту сукоба, а онда ће да каже: ми смо НАТО земља и овај напад долази споља. За прошле изборе је тако наместио причу о покушају државног удара.
Како ће се развијати литије?
Повлачење закона не треба да буде једини циљ, јер ће Ђукановић смислити нешто ново. Литије делују на промену друштвене климе. Оне климе да ми не можемо ништа, да ће одлучити други и велики, а ми ништа не можемо да променимо.
Литије су врста националне савести. Показују да не може нека окупљена врхушка да одлучује о фундаменталној ствари без одлуке народа. Донеле су оно што нам је као народу недостајало, а то је национална кохезија.
У Србији и Републици Српској биле су одржане литије као подршка нашем народу у Црној Гори и показале су да је српски народ јединствен, без обзира што је подељен Титовим вештачким границама.
Раичевић: Литије су доказ да се против Ђукановића дигао – народ
- Ђукановић је раздвојио српско национално ткиво на дијаметрално супротне корпусе. Црногорски део се одрекао свега српског и сад је у последњој фази – кроатизације, а други је остао веран светосавском и косовском завету
СРБИ треба да створе свој Српски свет – културни простор где су сви Срби исти. Имамо разне поделе, од тога да ли смо Срби из Подгорице или Чикага до политичких и идеолошких. Србин у Паризу је Србин као онај у Сент Андреји или Београду.
Пример сепаратизма је била идеја о „српској Атини и Спарти“. Једни Срби су били „над Срби“ по интелекту, а други по херојству. Ђукановић је континуитет те трајне поделе Српства. Улога медија, интелектуалаца и Србије треба да буде уједињење Српског света.
Природни ослонац уједињења су Београд, Бањалука и – уместо овакве Подгорице – Цетиње (као што је то било и у периоду кнежевине, краљевине, теократске Црне Горе). Митрополит Амфилохије ће достојно заменити оно што световна власт треба да ради.
* Која је улога литија? Да ли су ресрбизовале и масовније оправославиле народ и да ли су подстакле неке политичаре из власти да преиспитају или чак промене страну?
Срби свих поробљених земаља су током пет векова под Турцима гледали шта ће да се чује сa Цетиња. Од настанка Краљевине Србије, сви Срби гледају у Београд који временом постаје југословенски град, а историјску улогу светионика преузимају Пале и Бањалука. Црну Гору су сви заборавили као изгубљену.
Кад сам у Београду, избегавао сам да комуницирам да ме због говора не идентификују са монтенегринима. А сад са поносом кажем да сам из Црне Горе.
Закон о цркви је пробудио и последњег Србина и православца о чему је цео свет могао да сведочи гледајући литије.
У историји је много примера да су породице мењале веру или нацију. Соколовићи су имали и турског везира и српског патријарха. Такви процеси су водили гледању преко ровова. Надам се да су литије зауставиле тај процес, па да ћемо на попису 2021. показати да нас Срба има онолико колико људи говори српски и колико верника има СПЦ. Јер, нацију одређују Црква и језик.
Против Ђукановића се подигао народ. Међутим, Ђукановић зна да део његових политичких компањона не гледа исто на „суверенизацију Црне Горе“ и на бруталне потезе против Србије и Републике Српске. Једно је суверено одлучити да земља треба да иде у ЕУ, а друго је признати Косово као суверено.
* Шта би за такве политичаре био мост преко кога би прешли на страну свог народа? И зашто Ђукановић знајући да је већ себе поткопао Косовом, поново поткопава сам себе Сребреницом или рушењем СПЦ?
Он трећу деценију влада стварајући поделе и изазивајући страх. Тако је раздвојио српско национално ткиво на дијаметрално супротне корпусе.
Црногорски део се одрекао свега српског и сад је у последњој фази – кроатизације, а други је остао веран светосавском и косовском завету.
Да би господарио још 4 године, треба да униформише црногорско бирачко тело уз које обавезно иде иноверни део Црне Горе који чини 25 одсто! Ђукановић им три деценије понавља да се чувају Срба и српске каме. На жалост, ми се нисмо приближили Бошњацима и објаснили да њима манипулише онај исти Ђукановић који их је деведесетих хапсио, пребијао и испоручивао.
Бошњаци су понесени „стокхолмским синдромом“ и испуњавају његове захтеве као што црнци у САД гласају за демократе. Кад дођу промене, треба да пружимо руку свима, а они треба да напусте политику усташког првака Секуле Дрљевића и врате се коренима – Црној Гори Петровића.
Ђукановић је прво је служио Милошевићу, па западним центрима. Вашингтону, Бриселу и НАТО. Разлози што је служио „међународној заједници“ су јасни, на њих нас упућују његове политичке одлуке 1991 и 1992. Мислим на слање Територијалне одбране и одлазак на Дубровачко ратиште, шверц цигарета са италијанском мафијом у коме су у милијардама оштећени буџети западних држава. Након тога је служио НАТО-у.
Године 1999. иде из Дубровника и Брисел и црта мете које ће гађати НАТО у Црној Гори, о томе су сведочили Клинтон и Ширак у међусобном разговору.
Данас не може да се каже да Ђукановић служи ЕУ. Сама ЕУ нема заједнички циљ по питању Црне Горе. А коме служи у Вашингтону? Трампова Америка је у сукобу са „дубоком државом“. Извесно је да ово што ради са Црквом не може да буде блиско хришћанском свету. И извесно је да служи себи као једном од 20 најбогатијих државника света (по листи лондонског Индепендента).
Ћеранић: Додик је Ђукановићу рекао оно што мисле Срби са обе стране Дрине
- Ђукановић још може послужити спречавању руског утицаја у Црној Гори. Руски утицај није ни приближно велик у Црној Гори као утицај Америке. Он је за то још употребљив. Међутим, Запад је сам у великим проблемима и западни центри схватају да им почиње више штетити него користити. Верујем да је ово година његовог одласка са власти и то вољом народа
ЂУКАНОВИЋ је постао реметилачки фактор. Не само у Црној Гори него у региону.
Почео је да се на непримерен начин меша у политичке прилике у БиХ и још више у Србији. У Црној Гори је у сукобу са свим грађанима – не само Србима – који рационално сагледавају ситуацију у Црној Гори. Према њима показује бруталност.
Рушење конака Василија Острошког показује да он не може да прихвати да све има своје време, па и одлазак са политичке сцене.
Ђукановић не може да сагледа своју позицију реално и зато и јесте реметилачки фактор. Њега одбацују као истрошени алат и у ЕУ и у Америци.
Још може послужити спречавању руског утицаја у Црној Гори. Руски утицај није ни приближно велик у Црној Гори као утицај Америке. Он је за то још употребљив. Међутим, Запад је сам у великим проблемима и западни центри схватају да им почиње више штетити него користити. Верујем да је ово година његовог одласка са власти и то вољом народа.
Литије се обнављају, а њему неће поћи за руком да диктаторством остане на власти.
* Какву је улогу одиграо Ђукановић поводом Сребренице, као неко ко ипак долази из српског корпуса? А какву је улогу одиграо Додик?
Додик је рекао оно што мисле Срби са обе стране Дрине. Политичар који говори шта мисли народ никада не може да погреши.
Додик је био у праву јер познаје Ђукановића и могао је да процени који су циљеви Ђукановића и шта би се догодило његовим доласком у Сребреницу.
Ја сам гледао Ђукановићев јако дуг наступ на Фејс телевизији – Ђукановић се сам понудио да дође у Сребреницу! Питање водитеља је било: Да ли ћете доћи у Сарајево иако се Додик томе противи? Он је рекао: Не нећу, али бих ја радо дошао у Сребреницу.
Након тога је уследио позив да дође у Сребреницу.
Ђукановић покушава да игнорише проблеме које има са сопственим народом, а узима да се бави проблемима у БиХ, Србији и региону. Нанео је штету и Србима и Црногорцима и Бошњацима. Добар део бирачког тела који му је давао подршку схватио је да са Ђукановићем не може даље.
Мировић: Ђукановићев пад са власти неће проћи без покретања кривичне одговорности
- Овакво провоцирање народа – не само Срба већ и других и затварање граница пред туристичку сезону – асоцира ме на то да ће увести ванредно стање и извршити државни удар овај пут пре избора, за разлику од прошлог пута када су то урадили после избора
ДА ЛИ Ђукановић ремети европску будућност Балкана?
Немам неко мишљење о доследности, моралним принципима или поштовању људских права у ЕУ – то се показало за време короне. Али, господин Ђукановић је толико застранио у кршењу закона и основних правних и цивилизацијских норми да чак и лицемерној бриселској администрацији не одговара да се њихово име и политика повезује са њим.
Не само зато што је он на лошем гласу у међународној заједници, већ и зато што је Европска агенција за откривање прекограничних превара већ годинама објављује да се преко лука у Црној Гори одвија недозвољена трговина, пре свега цигаретама.
После заустављања црногорског брода у Немачкој, са пола тоне кокаина, видимо да је то постало неиздрживо чак и за лицемерну ЕУ и њене двоструке стандарде. Ђукановић је постао терет за администрацију ЕУ. Међутим, он игра на америчку карту и испуњава америчке жеље чак и када не постоје услови за то.
То се видело кад му је Цариградски патријарх рекао да не постоји никаква `црногорска црква`. Он је онда покушао украјински сценарио.
Његов пад са власти сигурно неће бити без покретања кривичне одговорности од стране опозиције, не само за државни удар.
Провокативне акције, средњовековно рушење цркава попут талибана у Авганистану, удар на монахе, свештенство и вернике – све то говори да он за следеће изборе планира некакво ванредно стање. Или, да будем сасвим јасан, да одржи изборе као у Албанији, на које изађе само владајућа партија и добије власт на 20 или 30 одсто излазности народа.
Овакво провоцирање народа – не само Срба већ и других и затварање граница пред туристичку сезону – асоцира ме на то да ће увести ванредно стање и извршити државни удар овај пут пре избора, за разлику од прошлог пута када су то урадили после избора.
* Које су последице Ђукановићевог проамеричког курса по Црну Гору и регион?
Он је био хипер Србин, па велики пријатељ Москве, па је сад шампион у слеђењу америчких интереса на Балкану. То је политика „да ја будем на власти шта год да се деси са народом“. Тако прави штету и Србима у региону и другим нацијама, а и свим националностима које живе у Црној Гори.
Не могу да схватим да држава са 600 000 становника, 200 км обале, два планинарска центра и свим условима да живи од туризма може бити у тако лошем економском стању и кризи. То ми је несхватљиво. Осим ако не схватите да је он све уништио да би остао на власти.
Супротан пример је митрополит Амфилохије који је подигао и обновио за тридесет година неколико стотина цркава. Значи да може нешто да се уради ако се не мисли само на себе.
Црну Гору – која је члан УН и нико јој суверенитет не оспорава – он је довео до ванредног стања уз огроман национални дуг, незавршене стратешке путеве због корупције, урушен туризам, афере у континуитету и оружане обрачуне и високи криминал који се прелива на регион, али стиже и до Украјине.
3 Коментара