- Америчка и светска економија је пала тако нагло да је практично неизбежно да ће се у једном тренутку поново прибрати. Али, то ни на који начин неће надокнадити пад. Чак и на крају 2021. америчка економија ће и даље бити испод нивоа са почетка 2020. године; превише тога се покварило
- Најбогатијих 10 процената Американаца поседује 80 процената богатства на берзи, док 75 процената уопште нема акције. Студија Федералних резерви показује да 40 одсто Американаца нема 400 долара у готовини да би се припремило за ванредне ситуације. Сада иммо још и ово ванредно стање. Систем је болестан и људи излазе на улице због тога
- Настала ситуација смањује Трампове шансе за победу. Али, Џо Бајден ће морати да победити са врло великом разликом да би Доналд Трамп отишао из Вашингтона. Предвиђам да се то неће догодити. Или ће се Трамп једва одржати на власти, иако подршка међу белом радничком класом, која га је довела на функцију, опада. Или ће изгубити тесном разликом, али неће признати изборне резултате
- Разговарам редовно са представницима британске владе и имам утисак да се они јасно крећу ка тврдом Брегзиту. Лондон не жели споразум о слободној трговини попут оног између ЕУ и Канаде, јер влада заиста жели јасан рез. То је, наравно, лудо. Камиони ће се гомилати на царинској граници, европска берза ће нагло пасти, британска економија ће такође пасти, а пашће и европска економија, мада не у истом степену
НУРИЈЕЛ Рубини (62) један је од најпознатијих светских економиста. Професор на Стерн Скул оф Бизнис у Њујорку, он је један од ретких који је прогнозирао пуцање америчког балона некретнина и финансијску кризу у 2008. Такође је био међу онима који су рано упозорили на то да ће KОВИД-19 укочити економију.
ШПИГЛ: Господине Рубини, пандемија је глобалну економију бацила на колена, а милиони људи остали су без посла. Да ли је ова криза озбиљна као Велика депресија 1930-их?
Рубини: Удар је већи него што је тада био. Прошле су године од 1929. до пуног обима кризе. У поређењу са данашњим, то је попут олупине воза са успореним кретањем. Сада се светска економија урушила у року од неколико недеља, а само у Сједињеним Државама више од 40 милиона људи је незапослено. Многи верују да ће се економија једнако брзо поново убрзати, али то је заблуда.
ШПИГЛ: Не верујете у опоравак у облику слова „V“ упркос великим пакетима економских стимулација? Уосталом, 2,5 милиона нових радних места је у мају поново oтворено у САД.
Рубини: Наравно, успон ћемо видети у другој половини године. Али, то неће бити стварни успон, већ илузија. Економија је пала тако нагло да је практично неизбежно да ће се у једном тренутку поново прибрати. Али, то ни на који начин неће надокнадити пад. Чак и на крају 2021. америчка економија ће и даље бити испод нивоа са почетка 2020. године; превише тога се покварило.
Стопа незапослености смањиће се на 16 или 17 процената – током финансијске кризе била је само 10 процената. У мају је било свега 2,4 милиона отворених радних места након што су 42 милиона изгубила посао за последњих неколико месеци. А стварна стопа незапослености много је виша од службено измерене.
ШПИГЛ: На берзи се ствари очигледно виде другачије, акцијама се већ трговало на истом нивоу као и почетком године.
Рубини: Берза се заварава. Инвеститори се кладе да ће бити додатних економских стимулативних пакета и опоравка добити у облику слова „V“. Али за људе овде у Сједињеним Државама то не значи ништа.
ШПИГЛ: Откад то Американци не брину о берзи?
Рубини: На Волстриту велике корпорације дају тон, посебно банке и технолошке компаније. Преживеће кризу јер им држава никада неће дозволити да пропадну. Они ће избацити људе на улицу, смањити трошкове и на крају ће имати још већу тржишну моћ него раније. Али, оно што ми овде зовемо Мејнстрит, мале и средње компаније, то не могу. Оне банкротирају. Процењујем да ће сваки други ресторан у Њујорку морати да се затвори, али МекДоналд’с ће преживети. А то није све.
ШПИГЛ: Шта још?
Рубини: Најбогатијих 10 процената Американаца поседује 80 процената богатства на берзи, док 75 процената уопште нема акције. Студија Федералних резерви показује да 40 одсто Американаца нема 400 долара у готовини да би се припремило за ванредне ситуације. Сада доживљавамо ово ванредно стање. Систем је болестан и људи излазе на улице због тога.
ШПИГЛ: Мислите да протести после полицијског убиства Џорџа Флојда такође имају социјалну компоненту?
Рубини: Наравно! У области у којој живим, у Боверију на Доњем Менхетну, три четвртине демонстраната је бело. Многи од њих су млади и припадају градском „прекаријату“, новој подкласи која је заменила традиционалну радничку класу, „пролетаријат“, у економијама са напредним услугама. Прекаријат чине привремени радници, фриленсери, људи који раде на сат, они који раде по уговору – иако често имају универзитетску диплому. Они који нису у редовном радном времену више не добијају државне трансфере након три месеца. Ти људи више не могу да плаћају кирију и рачуне за телефон, а струја и вода су им искључени. Биће дуго вруће лето.
ШПИГЛ: То ће значајно умањити шансе Доналда Трампа за поновни избор, зар не?
Рубини: У праву сте. Али Џо Бајден ће морати да победити са врло великом разликом да би Доналд Трамп отишао из Вашингтона. Предвиђам да се то неће догодити. Или ће се Трамп једва задржавати на власти, иако подршка међу белом радничком класом, која га је довела на функцију, опада. Или ће изгубити тесом разликом, али неће признати резултате.
ШПИГЛ: Ви стварно верујете да би се он забарикадирао у Белој кући?
Рубини: Наравно. Трамп неће ићи пред Врховни суд као Ал Гор и тражити поновно пребројавање гласова уколико резултати избора у неким окрузима буду изједначени. Кривиће Кину, Русију, црнце или имигранте и понашати се попут диктатора банана републике. Позваће своје следбенике на оружје – тамо има довољно наоружаних белих фашиста. Подсећа их довољно често на Други амандман који Американцима омогућава поседовање оружја.
ШПИГЛ: Гадан сценарио. Трамп ће вероватно кривити и Федералне резерве за економски развој. Жели да Фед још снизи каматне стопе.
Рубини: Фед је већ учинио све што није морао да ради. Спасио је банке, финансијске инвеститоре, хеџ фондове и управљаче имовином прелавивши тржишта ликвидношћу. То је било исправно у кратком року да се избегне дефлација. Али, јавни дуг је толико висок да владе и компаније могу себе рефинансирати само ако каматне стопе остану ултра ниске. Фед то мора показати куповином обвезница и на тај начин повећавајући њихове цене и снижавајући каматне стопе. Дугорочно се неће извући. Фед је у истој ситуацији као и све централне банке широм света.
ШПИГЛ: Мислите да су централне банке изгубиле независност?
Рубини: Апсолутно. Погледајте: у децембру 2018. године председник Феда, Џером Пауел, најавио је да ће подићи каматне стопе и смањити биланс централне банке заустављањем куповине обвезница. Као резултат тога, берза је пала за 20 процената. Пауел се брзо повукао и данас је биланс стања Фед двоструко већи него раније. Дугорочно гледано, то ће довести до инфлације.
ШПИГЛ: Како се то може догодити када је толико људи незапослено, а економија заиста нема чврсто тло под ногама?
Рубини: Догодиће се јер ћемо доживети негативан шок на страни понуде. Можда звучи технички, али лако је објаснити.
ШПИГЛ: Само напред.
Рубини: Глобализација је годинама држала ниске трошкове радне снаге и производње, само на 2,5 милијарди јефтиних радника из Индије и Кине. Али глобализација је већ достигла врхунац након финансијске кризе, а пандемија је појачала тај тренд. Сведоци смо ренационализације, распадају се ланаци снабдевања, имамо трговински сукоб Кине и Сједињених Држава.
ШПИГЛ: Значи, очекујете да цене порасту на све стране?
Рубини: Узмите пример 5Г технологије: Нокиа и Ериксон су 30 одсто скупљи а 20 одсто мање ефикасни од Хуавеија. Дакле, ако се нека земља одлучи против Хуавеија за ширење 5Г, за што постоје добри разлози због безбедносне политике, цене свих врста крајњих производа, од 5Г услуга до тостера и микроталаса са 5Г чиповима, аутоматски ће расти. А то на крају води ка инфлацији.
ШПИГЛ: Али, тада би каматне стопе морале расти.
Рубини: По уџбенику, да, али то се неће догодити. Државе и компаније би у супротном своје буџете и билансе увалиле у тешкоће.
ШПИГЛ: Да ли вас је изненадило колико новца Европљани одједном мобилишу за стабилизацију својих економија?
Рубини: Не баш. Напокон, ствар је у одржавању еврозоне. Без акта солидарности, нарочито би се Италија урушила и напустила заједничку валутну зону. Тада би све било готово.
ШПИГЛ: Кад је реч о пакету помоћи у износу од 500 милијарди евра, који се Немачка и Француска надају да ће заједно саставити, немачки министар финансија Олаф Шолц говорио је о европском тренутку Хамилтона, имајући у виду првог америчког министара финансија Александра Хамилтона, који је поставио финансијске основа за америчку нацију. Да ли Шолц претерује?
Рубини: Наравно да претерује. Пакет је у реду и добар је, али ту недостају два кључна предуслова за европску савезну државу: прво, комуникација обавеза – италијански дуг је и даље дуг Италије. И друго, заједнички буџет значајне величине, тј. од 20 или 30 процената бруто домаћег производа, а не, као што је то сада случај, од само 2 процента.
ШПИГЛ: По немачким стандардима, одлуке немачке владе су револуционарне.
Рубини: Не можете увек да кажете не! Берлин не може бити против чињенице да буџет ЕУ расте и да Европска централна банка игра већу улогу а истовремено се изненађује када све иде даље. Тада би Европа била мртва! Срећом, канцеларка Ангела Меркел на време је схватила о чему је реч. И тренутно је толико популарна да може да прогура те ствари. Сумњам да би то под њеним наследником било могуће, без обзира ко постао вођа њене странке и канцелар.
ШПИГЛ: Али следећа криза већ вреба иза угла: Брегзит. Хоће ли Британци поново затражити продужење прелазног периода?
Рубини: Разговарам редовно са представницима британске владе и имам утисак да се они јасно крећу ка тврдом Брегзиту. Лондон не жели споразум о слободној трговини попут оног између ЕУ и Канаде, јер влада заиста жели јасан рез. То је, наравно, лудо. Камиони ће се гомилати на царинској граници, европска берза ће нагло пасти, британска економија ће такође пасти, а такође ће пасти и европска економија, мада не у истом степену.
ШПИГЛ: Постоји ли нешто што вам даје наду?
Рубини: Нада? Морао бих размислити. Добро је што су владе тако брзо и масовно реаговале на пандемију и њене последице. А иначе? Бојим се да ће наредне године бити упамћене као пропаст и катастрофа. Можда ће глобална економија након тога бити одрживија. Али, засад све изгледа мрачно.
(Текст је објављен у Шпиглу, бр 25/2020. – оригинал)
Додај коментар