„Итер“, пројекат вијека: На југу Француске се монтира фузиони реактор који ће бити мало Сунце

• Пројекат назван „Итер“ окупља 35 земаља: цјелокупну Европску унију (са Великом Британијом), Швајцарску, Русију, Кину, Индију, Јапан, Јужну Кореју и Сједињене Државе
• Компоненте тог експерименталног реактора под називом „Токамак“ – од којих су неке високе као четвороспратна зграда и тежине неколико стотина тона – испоручене су из Индије, Кине, Јапана, Јужне Кореје и Италије.  Само један магнет, али најмоћнији који ће покренути електричну струју унутар плазме, могао би да подичне носач авиона
• Фузија ће се добити стављањем на температуру од 150 милиона степени мјешавине два изотопа водоника, претворена у плазму. „Итер“ би могао да произведе прву плазму крајем 2025, илу почетком 2026. године, а могао би да достигне пуну снагу 2035.

НА ЈУГУ Француске се монтира  реактор за пројекат „Итер“, међународни програм чији је циљ производња енергије фузијом водоника, као што се дешава у срцу Сунца.

„Са фузијом, нуклеарна енергија може бити обећање за будућност јер нуди енергију без загађења, без угљеника, сигурну, и готово без отпада“, рекао је предсједник Фрацуске Емануел Макрон у унапријед снимљеном видео-говору за свечаност на градилишту у Сен Полу ле Дорансу.

Коментаришући тај међународни пројекат покренут једним споразумом из 2006. године који окупља 35 земаља, односно целокупну Европску унију (са Великом Британијом), Швајцарску, Русију, Кину, Индију, Јапан, Јужну Кореју и Сједињене Државе, шеф јужнокорејске државе Мун Џае-Ин такође је у видео-поруци поздравио „највећи научни пројекат у историји човјечанства“ и „заједнички сан о стварању чисте енергије сигурно до 2050. године“.

„Сањана као алтернатива фосилним горивима као што су нафта, гас и угаљ који сви емитују ЦО2, фузија водоника може замјенити и атомску енергију: ако се фисијом цјепањем атома ствара радиоактивни отпад који траје десетинама хиљада година, фузија водоника не ствара дуготрајни отпад“, рекао је Бернар Биго, директор компаније „Итер“.

„Фузија ће произвести радиоактивни отпад, али много слабије активности него атомска електрана“, потврдио је АФП Игор Ле Барс, стручњак Института за заштиту од зрачења и нуклеарну безбедност (ИРСН).

Још једна предност: гориво неопходно за фузију, које се извлачи из воде и литијума, доступно је и, по Бигоу, „обезбјеђује рад низа реактора милионима година, јер један грам тог горива ослобађа толико енергије као осам тона нафте“.

Посљедњих мјесеци, компоненте тог експерименталног реактора под називом „Токамак“ – од којих су неке високе као четвороспратна зграда и тежине неколико стотина тона – испоручене су из Индије, Кине, Јапана, Јужне Кореје и Италије.

Њихова величина је вртоглава: само један магнет, али најмоћнији од више у „Итеру“, магнет који ће покренути електричну струју унутар плазме, могао би да подичне носач авиона.

Елементи стижу мало по мало, остаје да се састави милион комада ове тродимензионалне слагалице, што би требало да траје до 2024. године уз рад 2.300 људи на градилишту.

Овај гигантски реактор омогућиће репродукцију реакције фузије водоника која се природно одвија у срцу Сунца и других звијезда: та фузија ће се добити стављањем на температуру од 150 милиона степени мјешавине два изотопа водоника, претворена у плазму.

„Итер“ би могао да произведе прву плазму крајем 2025, илу почетком 2026. године, а реактор би могао да достигне пуну снагу 2035.

Као експериментални реактор, „Итер“ заправо неће производити струју. У најбољем случају ће бити потребно сачекати 2060. годину да се први фузиони реактор изведен из „Итера“ повеже на електричну мрежу.

Да би произвели електричну енергију, будући комерцијални фузиони реактори једноставно ће користити топлоту произведену у својим „токамацима“ бомбардовањем неутрона насталих из фузије: та топлота ће се евакуисати помоћу циркулације воде под притиском чиме ће се стварати пара за покретање турбине и алтернатора.

„Итер“ какав се гради, ако би био повезан на електроенергетску мрежу, произвео би само 200 MW електричне енергије, довољно за око 200.000 домова.

Будући фузиони реактори имали би волумен плазме за снабдевање по два милиона домова.

Биго је рекао да су трошак изградње и оперативни трошак „еквивалентни трошковима конвенционалног нуклеарног реактора“.

Са ризичне стране потенцијалне посљедице дисперзије трицијума (једног од два изотопа водоника) у околини биле би „много ниже него код атомског реактора“, према ИРСН који је проучавао разне сценарије међу којима су земљотреси и пожари.

„Чак и у случају најтеже несреће, не би било потребе за евакуацијом становништва“, рекао је Ле Бар.

Та „вјештачка сунца“ су, међутим, предмет сталне критике еколога, посебно француских који у њима виде „научно чудо на луксузном папиру, али без икаквог јемства за резултат“ и „финансијску рупу без дна“ како је реаговао Гринпис.

Пројекат већ касни пет година, уз почетни буџет утростручени на скоро 20 милијарди евра.

(Бета)